Države članice NATO-a koje su 7. novembra potpisale bezbednosni sporazum iz doba hladnog rata kojim se ograničavaju ključne kategorije konvencionalnih snaga suspendovale su svoje obaveze prema paktu samo nekoliko sati nakon što se Rusija povukla.
Ugovor o konvencionalnim snagama u Evropi (CFE), potpisan u novembru 1990. godine, uspostavio je proverljiva ograničenja za kategorije konvencionalne vojne opreme koju su NATO i tadašnji Varšavski pakt mogli da rasporede. Ovo je trebalo da spreči rivale iz hladnog rata da gomilaju svoje snage na ili blizu njihovih zajedničkih granica.
NATO je objasnio da je zamrzavanje učešća država članica koje su potpisale CFE neophodno jer bi situacija u kojoj se savezničke države pridržavaju sporazuma, a Rusija ne, bila neodrživa.
Moskva je već 7. novembra objavila svoje povlačenje iz sporazuma i optužila SAD da potkopavaju bezbednost nakon hladnog rata širenjem NATO-a.
Dugo očekivani potez usledio je nakon što su poslanici u Moskvi odobrili nacrt zakona koji je predložio predsednik Vladimir Putin za okončanje CFE.
Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler izjavio je da SAD “u potpunosti podržavaju” odluku zemalja NATO-a da suspenduju svoje obaveze i da je to “u skladu sa našim pravima prema međunarodnom pravu”.
Taj potez je bio odgovor na „osnovnu promenu okolnosti uzrokovanu kombinacijom povlačenja Rusije iz CFE Ugovora i njenog tekućeg agresorskog rata protiv Ukrajine, druge CFE države članice, koristeći upravo one sile koje ugovor namerava da ograniči“, Miler je naveo u saopštenju.
Miler je dodao da je malo verovatno da će povlačenje Rusije iz CFE ugovora imati bilo kakav praktičan uticaj na strukturu njenih snaga, pošto zemlja nije ispunila svoje ugovorne obaveze od 2007. godine.
I Miler i američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekli su da postupci Rusije pokazuju da Moskva nastavlja da zanemari kontrolu naoružanja.
Salivan je dodao da će suspenzija CFE obaveza ojačati NATO “sposobnost odvraćanja i odbrane uklanjanjem ograničenja koja utiču na planiranje, operacije i vežbe”.
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je takođe kritikovalo povlačenje Moskve: „Rusija uništava još jedan stub naše evropske arhitekture bezbednosti i kontrole naoružanja.
Međutim, u saopštenju se ističe da se Berlin i njegovi saveznici ne povlače iz sporazuma i navodi da je u slučaju „fundamentalne promene u ponašanju Rusije, ponovna implementacija CFE i dalje moguća“.
CFE saopštenja prate mere koje su oslabile druge važne sporazume o kontroli naoružanja.
Putin je prošle nedelje potpisao zakon kojim se opoziva ruska ratifikacija Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, potez za koji je rekao da je neophodan za uspostavljanje pariteta sa Sjedinjenim Državama. Moskva je u februaru suspendovala svoje učešće u Novom START ugovoru, poslednjem preostalom paktu o kontroli naoružanja između Sjedinjenih Država i Rusije.
Obe zemlje su se takođe povukle iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) 2019. i optužuju jedna drugu za kršenje. INF ugovor, potpisan 1987. godine, zabranjuje proizvodnju, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih projektila na kopnu dometa od 500 do 5.500 kilometara./RFE/
Kosovo i SAD jačaju vojnu saradnju sporazumom CISMOA 
Danska će potrošiti 830 miliona evra na ukrajinsku odbranu u ime EU 
„Sramno je ići u Moskvu i aplaudirati Putinu“, EU „napada“ Vučića i Fica 
Bugajski za The Geopost: Rat se preokreće u korist Ukrajine 
Kijev tvrdi da je otkrio mađarsku špijunsku mrežu, Budimpešta proteruje ukrajinske diplomate 
Teras: Ruske i kineske dezinformacije ugrožavaju stabilnost Zapadnog Balkana, Kosovo mora snažnije reagovati