Zemlje EU žele da produže zamrzavanje ruske imovine kako bi osigurale kredit G7 za Ukrajinu

Zemlje članice Evropske unije razgovarale su o opcijama za proširenje sankcija ruskoj centralnoj banci kako bi osigurale veliki zajam Grupe sedam Ukrajini. Ovo proizilazi iz nacrta dokumenta EU i potvrdile su ga diplomate u sredu.

Lideri sedam najvećih demokratija i EU složili su se u junu da iskoriste kamatu na zamrznute ruske bilanse kako bi osigurali zajam od 50 milijardi dolara za Ukrajinu kako bi se branila od invazije Moskve.

Najveći deo imovine od oko 300 milijardi dolara drže finansijske institucije EU, uglavnom u Belgiji. Prema pravilima EU, države EU moraju jednoglasno produžavati sankcije Rusiji svakih šest meseci.

Neke članice G7, uključujući Sjedinjene Države, strahuju da bi moglo doći do tačke kada jednoglasnost u 27-članoj EU više ne bude postignuta, što bi dovelo u opasnost ceo zajam, kažu diplomate EU.

Mađarski premijer Viktor Orban ima bliže veze sa Rusijom od drugih šefova država u EU i više puta je blokirao mere za uvođenje novih ograničenja i finansijske podrške Ukrajini.

Evropska komisija, izvršni organ EU, i njena služba za spoljne poslove poslali su zemljama na diskusiju „non-pejper” – vrstu dokumenta koji se koristi u krugovima EU za predstavljanje ideja.

„Opcije su ograničene na zamrzavanje sredstava Centralne banke Rusije (CBR), zahtevaju jednoglasnost u Savetu i odgovaraju privremenoj i reverzibilnoj prirodi sankcija“, rekao je portparol Komisije.

„Sada je na državama članicama da razgovaraju o ovim opcijama. U zavisnosti od ishoda rasprave, visoki predstavnik (glavni diplomata) i Komisija spremni su da daju predloge.”

Ambasadori EU razgovarali su u sredu o dve opcije za ublažavanje zabrinutosti članica G7. Jedno bi bilo „neograničeno” produženje sankcija koje su osakatile imovinu ruske centralne banke.

„Savet bi to trebalo da preispituje u redovnim intervalima (npr. 12 meseci) na osnovu jasnih, unapred utvrđenih kriterijuma (tj. završetak agresorskog rata i garancija da se neće ponoviti, plaćanje kompenzacije od strane Rusije, itd.) “, navodi se u dokumentu.

Druga opcija bi bila produženje roka na tri godine. U oba slučaja, jednoglasnost među državama članicama EU bila bi potrebna i ova proširenja bi se odnosila samo na bilanse ruske centralne banke.

U dokumentu se navodi da dve opcije imaju za cilj da „poboljšaju pravnu sigurnost i predvidljivost za partnere G7 u vezi sa izvanrednim tokovima prihoda koji su dostupni Ukrajini za servisiranje i otplatu dodatnih bilateralnih zajmova od EU, a partneri G7 bi trebalo da budu dostupni“.

Diplomate EU kažu da su razgovori u ranoj fazi, ali su zemlje naznačile svoje početne preferencije.

Baltičke i istočnoevropske države bile su među onima za neodređenu verziju, dok su Francuska i Nemačka bile za duži, ali još uvek ograničen period produženja. Prema diplomatama, Evropska komisija će predstaviti zvaničan predlog krajem avgusta ili početkom septembra.

Belgija je naznačila da Komisija treba da pazi na rizike sudskih sporova i stabilnost finansijskih tržišta.

/www.reuters.com