Zemlje EU i NATO razmatraju stroge nove mere nakon naglog povećanja hibridnih napada povezanih sa Rusijom, uključujući sabotaže, dronove, sajber upade i vojne provokacije.

Razmatraju se opcije za zajedničke ofanzivne sajber operacije, brže pripisivanje napada Moskvi i vojne vežbe u blizini ruske granice, prema rečima evropskih zvaničnika i diplomata EU.

Ministarka spoljnih poslova Letonije Bajba Braze naglasila je da Rusija stalno testira granice i da je vreme za konkretniji odgovor Moskvi.

„Rusi stalno testiraju granice, kakav je odgovor, koliko daleko možemo ići? Potreban je direktan, preventivni odgovor. I nije samo razgovor ono što šalje signal, već delovanje“, rekla je Braze za POLITIKO.

Ruski dronovi su leteli blizu Poljske i Rumunije poslednjih nedelja i meseci, dok su misteriozni dronovi izazvali haos na aerodromima i vojnim bazama širom kontinenta. Drugi incidenti uključuju ometanje GPS-a, ometanje borbenih aviona i morskih brodova i eksploziju na ključnoj poljskoj železničkoj vezi koja prevozi vojnu pomoć Ukrajini.

„Evropa i alijansa uopšte moraju da se zapitaju koliko dugo smo spremni da tolerišemo ovu vrstu hibridnog ratovanja… [i] da li bi trebalo da razmotrimo da budemo aktivniji u ovoj oblasti“, rekao je prošle nedelje za Velt TV nemački ministar odbrane Florijan Han.

Hibridni napadi nisu ništa novo. Rusija je poslednjih godina slala ljude određene da ubijaju „političke neprijatelje“ u Velikoj Britaniji, takođe je optužena za dizanje u vazduh skladišta oružja u Centralnoj Evropi, pokušala je da destabilizuje EU finansiranjem krajnje desničarskih političkih partija, učestvovala je u ratovanju na društvenim mrežama i pokušala je da poništi izbore u zemljama poput Rumunije i Moldavije.

Dakle, obim i učestalost trenutnih napada su bez presedana.

GLOBSEC, istraživačka organizacija sa sedištem u Bratislavi, procenila je da je između januara i jula u Evropi bilo više od 110 sabotaža i pokušaja napada, uglavnom u Poljskoj i Francuskoj, od strane ljudi povezanih sa Moskvom.

Međutim, do sada je odgovor bio jačanje odbrane.

Nakon što su ruski borbeni dronovi oboreni iznad Poljske, NATO je saopštio da će ojačati vazdušnu i odbranu od dronova alijanse na njenom istočnom krilu, što je poziv koji je ponovila i EU.

Česte ruske provokacije menjaju ton u evropskim prestonicama.

Nakon što je prošle nedelje rasporedio 10.000 vojnika da zaštite kritičnu infrastrukturu Poljske nakon sabotaže železničke pruge koja povezuje Varšavu i Kijev.

Poljski premijer Donald Tusk je 21. novembra optužio Moskvu da se bavi „državnim terorizmom“.

Nakon incidenta, šefica spoljne politike EU, Kaja Kalas, rekla je da takve pretnje predstavljaju „ekstremni rizik“ za blok, tvrdeći da mora postojati „snažan odgovor“ na napade.

Prošle nedelje, italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto oštro je kritikovao „inerciju“ kontinenta pred rastućim hibridnim napadima i predstavio plan od 125 stranica za odmazdu.

U njemu je predložio stvaranje Evropskog centra za suprotstavljanje hibridnom ratovanju, sajber snaga od 1.500 ljudi, kao i vojnog osoblja specijalizovanog za veštačku inteligenciju.

„Svi treba da preispitaju svoje bezbednosne procedure“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski 20. novembra.

„Rusija očigledno eskalira svoje hibridno ratovanje protiv građana EU.“

Za sada, zemlje poput Nemačke i Rumunije pooštravaju pravila koja bi omogućila vlastima da obaraju dronove koji lete iznad aerodroma i osetljivih vojnih objekata. U međuvremenu, nacionalne bezbednosne službe mogu da deluju u pravnoj sivoj zoni.

Saveznici od Danske do Češke već dozvoljavaju ofanzivne sajber operacije. Navodno je Ujedinjeno Kraljevstvo hakovalo mreže ISIS-a kako bi dobilo informacije o ranom programu dronova terorističke grupe 2017. godine.

Saveznici bi trebalo da „budu proaktivniji u sajber ofanzivi“, rekao je letonski ministar Braže, i da se fokusiraju na „povećanje svesti o situaciji, objedinjavanje i koordinaciju bezbednosnih i obaveštajnih službi“.

U praksi, zemlje bi mogle da koriste sajber metode za ciljanje sistema ključnih za ratne napore Rusije, kao što je ekonomska zona Alabuga u Tatarstanu u istočno-centralnoj Rusiji, gde Moskva proizvodi dronove Šahed, kao i energetska postrojenja ili vozove koji prevoze oružje, rekao je Filip Brijka, politički naučnik i stručnjak za hibridne pretnje u Poljskoj akademiji nauka.

„Možemo napasti sistem i poremetiti njegovo funkcionisanje“, dodao je.

Evropa takođe mora da shvati kako da odgovori na velike dezinformacijske kampanje Rusije sopstvenim domaćim naporima.

Demonstracija sile

NATO je, sa svoje strane, odbrambena organizacija i stoga je oprezan prema ofanzivnim operacijama.

„Asimetrični odgovori su važan deo razgovora“, rekao je jedan diplomata NATO-a, „ali nećemo slediti istu taktiku kao Rusija.“

Umesto toga, alijansa bi trebalo da da prioritet demonstracijama sile koje ilustruju snagu i jedinstvo, rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a i saradnica u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi u Londonu.

U praksi, to znači brzo objavljivanje da li Moskva stoji iza hibridnog napada i sprovođenje „nenajavljenih“ vojnih vežbi na ruskoj granici sa Litvanijom ili Estonijom.

U međuvremenu, Evropski centar izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji u Helsinkiju, koji podržava NATO, a koji okuplja savezničke zvaničnike, „takođe pruža stručnost i obuku“ i razvija „politike za suzbijanje ovih pretnji“, rekao je Marten ten Volde, viši analitičar u organizaciji.

„Nema sumnje da je potrebno učiniti više u hibridnoj oblasti“, rekao je jedan viši diplomata NATO-a.

/Politico, izveštava The Geopost.