Zelenski nije uspeo da dobije poziv za ulazak u NATO na samitu u Viljnusu

Volodimir Zelenski nije uspeo u svom poslednjem pokušaju da obezbedi poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u nakon što su lideri 31 zemlje potpisali deklaraciju koja nije ponudila ni čvrst raspored ni jasne uslove za eventualno članstvo.

Frustrirani ukrajinski predsednik optužio je Džoa Bajdena i druge lidere koji su prisustvovali samitu u litvanskoj prestonici Viljnusu za nepoštovanje i požalio se da „nema volje“ da pozove njegovu zemlju da se pridruži.

Međutim, dramatična intervencija u utorak popodne nije imala uticaja na konačno saopštenje samita, koje je objavljeno nekoliko sati kasnije. U njemu se navodi da “budućnost Ukrajine leži u NATO-u”, ali da će alijansa samo “poslati poziv Ukrajini” kada Kijev završi određene “reforme demokratske i bezbednosne politike”.

Zelenski je u saopštenju objavljenom posle saopštenja rekao: „Danas sam krenuo na putovanje ovde, verujući u odluke, verujući u partnere, verujući u jak NATO. U NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i nije agresor zabija ti nož u leđa… I želim da se vera pretvori u poverenje“.

Formulacija saopštenja odražava protivljenje Nemačke i SAD, koji strahuju da bi prekomerno angažovanje moglo da dovede do eskalacije Rusije i da bi ulazak Ukrajine u alijansu, ako sukob potraje, mogao na kraju da uvuče NATO u rat protiv Moskve.

Zelenski je u svojoj ranijoj izjavi rekao da Ukrajina zaslužuje „poštovanje“, a predsednik, koji se neće zvanično sastati sa članicama NATO-a do srede, požalio se da se „o određenim formulacijama razgovara bez Ukrajine“.

„Izgleda da ne postoji spremnost da se Ukrajina pozove u NATO ili da je postane članica alijanse“, napisao je Zelenski, navodeći da bi ostavljanjem ove opcije Rusija dala priliku da „nastavi svoj teror“ za pregovore o miru. sporazum o budućem članstvu Ukrajine u NATO.

Ovo je bilo retko odstupanje od Zelenskog u međunarodnim nastupima, u kojima je ratni vođa pokušavao da se dodvori zapadnim nacijama pažljivo kalibrisanim izjavama kako bi dobio široku podršku za svoju borbu protiv ruskih osvajača.

Izvori iz NATO-a rekli su da veruju da je Zelenski učestvovao u javnoj diplomatiji u poslednjem trenutku u nadi da će obezbediti ponavljanje završne deklaracije samita pre nego što se dvodnevni sastanak završi u sredu.

U nedelju, uoči samita, Bajden je rekao da Ukrajina još nije spremna za članstvo i da tek treba da postigne napredak u „demokratizaciji“ i „čitavom nizu drugih pitanja“. Međutim, u utorak je bilo znakova da se svi članovi koalicije ne slažu sa ovim pristupom. Petr Pavel, predsednik Češke, rekao je u intervjuu za Skaj njuz da je svaki sporazum koji ne dozvoljava Ukrajini da započne proces pridruživanja NATO-u posle rata „verovatno nezadovoljavajući”.

Riši Sunak je zauzeo oprezniji javni stav. Britanski premijer je rekao novinarima da želi da vidi “demonstriran napredak” ka konačnom članstvu i da Ukrajina ima svoje “zasluženo mesto” u alijansi.

Ben Volas, ministar odbrane Velike Britanije, otišao je dalje u intervjuu, rekavši da je Ukrajina već dokazala u svojoj borbi protiv Rusije da je „zdravija demokratija“ i da „kada se sukob završi, mi ćemo što pre biti spreman da prihvati Ukrajinu u savez“.

Ukrajina veruje da je članstvo u NATO jedino održivo rešenje za sprečavanje budućih ruskih napada na zemlju. Međutim, SAD i drugi saveznici strahuju da bi kasnije pristupanje Ukrajine Moskva mogla protumačiti kao eskalaciju.

Očekuje se da će grupa zemalja, uključujući SAD, UK, Francusku i Nemačku, uskoro ponuditi Ukrajini paket bezbednosnih garancija, obećavajući da će nastaviti da snabdeva oružjem i dugoročnu ekonomsku podršku.

Nekoliko članica NATO-a najavilo je da će Kijevu snabdevati više naoružanja ili povećati vojne troškove. Francuska je saopštila da je u Ukrajinu poslala rakete dugog dometa Skalp, ekvivalentne oružju Storm Shadov koje je ranije isporučila Velika Britanija. Nemačka je rekla da će sledeće godine povećati svoj budžet za odbranu na 2% BDP-a – što je dugogodišnji cilj NATO-a.

Ukrajina je takođe saopštila da je postigla sporazum sa 11 zemalja da pomognu u obuci svojih pilota za upravljanje borbenim avionima F-16 standarda NATO-a. Ovaj potez se smatra prethodnikom eventualne kupovine borbenih aviona od strane Kijeva, ali je nejasno da li će SAD odobriti njihovo doniranje pre ili posle završetka rata. „Zvanično je: formirana je koalicija za obuku F-16 ukrajinskog vazduhoplovstva“, rekao je Aleksij Reznikov, ukrajinski ministar odbrane.

Sunak je rekao da bi takve akcije „poslale snažnu poruku odvraćanja Rusima“ i da Vladimir Putin treba da shvati „da nema smisla samo čekati zapad“.

Rusija je rekla da pažljivo prati samit. „Oni [lideri NATO-a] Rusiju vide kao neprijatelja, kao protivnika. U tom duhu će se voditi razgovori“, rekao je ranije u utorak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Lideri će se sastati na večeri u utorak uveče, a većina će održati konferenciju za štampu oko ručka u sredu. Bajden će popodne održati govor u kojem će izložiti svoj stav i ne očekuje se da će odgovarati na pitanja./The Guardian/