Zelenski kaže da Rusija „bira da ubija“ dok Putin ponavlja svoje oštre zahteve

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je masovni ruski napad dronom i raketama na Kijev, koji je prouzrokovao desetine civilnih žrtava, podsetnik da Rusija ignoriše napore za prekid vatre i „bira da ubija“.

„Ovaj napad podseća svet da Rusija ignoriše prekid vatre i preferira da ubija“, rekao je Zelenski 19. juna dok je posećivao mesto urušavanja devetospratnice za koju su ukrajinski zvaničnici rekli da je pogođena direktnom raketom tokom intenzivnog vazdušnog napada dve noći ranije.

„Ovaj gnusni napad, izveden usred noći, ostavio je 23 mrtva civila“, rekao je on na X.

Pet ljudi je poginulo u drugim delovima prestonice, a više od 150 ljudi u Kijevu i drugde je ranjeno u masovnom napadu rano ujutro 17. juna, prema podacima službi za hitne slučajeve. Najmanje dve osobe su poginule u crnomorskom lučkom gradu Odesi.

„Zahvalan sam svim našim partnerima koji razumeju da Ukrajina mora da postaje sve jača svakog dana. Zahvaljujem svima koji su spremni da izvrše pritisak na Moskvu kako bi osetila pravu cenu ovog rata“, dodao je Zelenski.

Zelenskijeva izjava usledila je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je spreman da „pronađe rešenje“ za svoj rat protiv Ukrajine i eventualno se sastane sa ukrajinskim predsednikom.

Međutim, u svojim izjavama na sastanku sa predstavnicima međunarodnih novinskih agencija na marginama ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 18. juna, Putin je ponovo ponovio neke od svojih maksimalističkih stavova u komentarima stranim medijima i nije naznačio da je spreman na bilo kakve značajne ustupke.

„Moramo pronaći rešenje koje ne samo da okončava trenutni sukob, već i stvara uslove koji sprečavaju ponavljanje sličnih situacija na duži rok“, rekao je Putin.

Time je ponovio svoje više puta ponovljene izjave da svaki mirovni sporazum mora da se bavi „osnovnim uzrocima“ rata – formulacija koja se koristi da se dovede u pitanje pravo Ukrajine na postojanje, izbor bezbednosnih partnera i održavanje jake vojske.

Ruski i ukrajinski zvaničnici sastali su se u Istanbulu 16. maja i 2. juna. To su bili prvi direktni mirovni pregovori od prvih nedelja ruske invazije na Ukrajinu, koju je Putin pokrenuo 24. februara 2022. Pregovori su rezultirali sporazumima o razmeni zarobljenika i razmeni tela vojnika poginulih u ratu, ali nisu postigli nikakav napredak ka prekidu vatre, a kamoli mirovnom sporazumu.

Rusija i Ukrajina su 19. juna poslale kući neodređeni broj bolesnih ili ranjenih zarobljenika, što je poslednja u nizu razmena.

Zelenski je rekao da je razmena vratila ukrajinske vojnike koji su se borili duž cele linije fronta, uključujući Kijevsku i Černigovsku oblast, koje su ukrajinske trupe oslobodile mesecima nakon ruske invazije 2022. godine.

„Većina njih je bila u zarobljeništvu od 2022. godine… Naš cilj je da oslobodimo svakog od njih“, dodao je Zelenski.

Putin je rekao da bi se razgovori mogli nastaviti nekada posle 22. juna, datuma koji je ranije predložio za još jednu veliku razmenu zarobljenika i mrtvih.

Ruski lider je, međutim, dodao da se neće sastati sa Zelenskim do „završne faze“ mirovnih pregovora. Zelenski je pokušao da se sastane sa Putinom usred razgovora, ali Kremlj kaže da se prvo mora postići dogovor o sporazumu, a Putin je ponovio svoju neosnovanu tvrdnju da Zelenski nije legitimni lider.

„Spreman sam da se sastanem sa svima, uključujući i Zelenskog. To nije problem – ako ukrajinska država veruje bilo kome da vodi pregovore, onda, za ime Boga, to može biti Zelenski“, rekao je Putin. „Čak sam spreman i da se sastanem sa njim — ali samo ako je to neka vrsta završne faze.“

Zapad je uveo sankcije Rusiji, dok je NATO ojačao svoje snage na istočnom krilu zemlje otkako je Putin pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu. Grupe za ljudska prava optužuju ruske oružane snage za ozbiljna kršenja prava i ratne zločine tokom njihovih vojnih operacija.

Zapadni saveznici su takođe oštro kritikovali Putina zbog njegovog odbijanja da pristane na uslove prekida vatre koje je predložio američki predsednik Donald Tramp. 19. juna, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha je primetio da je prošlo 100 dana otkako je Kijev prihvatio Trampov predlog za bezuslovni prekid vatre, koji se može produžiti na 30 dana.

Rusija je nastavila, a u nekim slučajevima i intenzivirala, bombardovanje ukrajinskih gradova poslednjih nedelja, pokušavajući da dalje napreduje na nekoliko tačaka duž dugačke linije fronta koja se proteže od severoistočne Ukrajine do obale Crnog mora na jugu.

Putinov sveobuhvatni brifing održan je dok su ruski vazdušni napadi nastavljeni 19. juna. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je oborilo ili na drugi način neutralisalo 88 od 104 drona koje je lansirala Rusija.

Jedna osoba je poginula u artiljerijskom granatiranju Kostjantinovke, grada pod kontrolom Ukrajine u Donjeckoj oblasti, prema rečima šefa vojne uprave grada, Sergeja Horbunova, na Fejsbuku. Ruski artiljerijski i napadi dronova na Dnjepropetrovsku oblast ranjeni su u petoro ljudi, prema saopštenju vlasti.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove oružane snage oborile 85 ukrajinskih dronova iznad 11 ruskih regiona i Krima koji je Rusija okupirala.

Kao dodatni znak da nije spreman na ustupke, Putin se zakleo da će Moskva „demilitarizovati“ Ukrajinu diplomatijom ili silom. Na razgovorima 2022. i nedavnim pregovorima, Rusija se zalagala za radikalno smanjenje ukrajinske vojske, što Kijev i njegove pristalice kažu da ostavlja Ukrajinu bez odbrane.

„Nećemo dozvoliti da Ukrajina ima oružane snage koje predstavljaju pretnju Ruskoj Federaciji i njenom narodu“, rekao je. „A ako ne postignemo dogovor, postići ćemo naše ciljeve vojnim sredstvima.“

Upitan o smrti civila u ruskim napadima na Ukrajinu, Putin je ponovio tvrdnju Moskve da ne cilja civile, uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno.

„Napadi su bili usmereni na vojnu industriju, a ne na stambena područja“, rekao je Putin.

Broj potvrđenih smrti civila u Ukrajini od početka ruske invazije prelazi 13.000, prema podacima Ujedinjenih nacija, a veliki deo rastućeg broja civilnih žrtava pripisuje se ruskim raketama dugog dometa i napadima dronovima. Zvanični podaci ukazuju da je stvarni broj civilnih žrtava daleko veći.

U međuvremenu, 19. juna, Zelenski je imenovao Genadija Šapovalova za komandanta ukrajinskih kopnenih snaga, zamenjujući general-majora Mihaila Drapatija, koji je podneo ostavku nakon smrtonosnog ruskog napada na vojni poligon./Rferl/