Zelenski kaže da će se sastati „samo sa jednim Rusom”: Putinom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Kijev, Evropu i Sjedinjene Države da zajednički razviju plan za okončanje invazije u punom obimu koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na svoju zemlju pre tri godine ovog meseca.

„Sastaću se sa Rusima – sa samo jednim Rusom, sa Putinom – tek kada budemo imali zajednički plan sa [predsednikom SAD Donaldom] Trampom [i] Evropom“, rekao je Zelenski 14. februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Posle sastanka sa potpredsednikom SAD J.D. Vens je rekao Zelenskom da Kijev želi da okonča rat Rusije protiv Ukrajine, ali je naglasio da su nam „potrebne stvarne bezbednosne garancije“.

Vens je rekao da je Tramp izneo osnovni cilj Sjedinjenih Država: „Želimo da se rat završi, želimo da prestane ubijanje“.

„Ali mi želimo da postignemo trajni mir, a ne onakvu vrstu mira koji će gurnuti istočnu Evropu u sukob za nekoliko godina“, rekao je on.

Konferencija je počela usred intenzivnih spekulacija o tome da li bi to moglo dovesti do diplomatskog prodora koji bi mogao utrti put ka okončanju najvećeg rata u Evropi od 1945. godine.

Nije bilo znakova ruskog prisustva, a Zelenski je umanjio šanse za veliki napredak, rekavši da se u Minhenu ne vode mirovni pregovori i odbacivši spekulacije da će se sledeće nedelje sastati sa ruskim pregovaračima u Saudijskoj Arabiji.

Tramp je 13. februara najavio da će se američki i ruski zvaničnici sastati u Minhenu 14. februara i da je pozvana i Ukrajina.

Tramp je odvojeno razgovarao telefonom sa Zelenskim i Putinom 12. februara i rekao da su se on i Putin dogovorili da njihove dve zemlje odmah počnu razgovore o okončanju rata u Ukrajini.

To je podstaklo strahove u Kijevu i Evropi da bi oni mogli biti zaobiđeni i da bi Ukrajini mogao biti nametnut mirovni plan koji su iskovali Vašington i Moskva.

U Minhenu je Zelenski rekao da on i ukrajinski narod „nikada neće prihvatiti ništa što je dogovoreno bez Ukrajine“.

Razgovori o mirovnim pregovorima

Njegov sastanak sa Vensom završen je bez objavljivanja sporazuma koji bi Sjedinjenim Državama omogućio pristup ključnim mineralima u Ukrajini, što je Tramp rekao da je važno ako Kijev želi da nastavi da dobija američko oružje i finansijsku podršku.

Trodnevni sastanak bio je prva prilika za mnoge evropske lidere da se sastanu sa visokim zvaničnicima nove Trampove administracije, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, ukrajinskog izaslanika Kita Keloga i ministra odbrane Pita Hegseta.

Šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak rekao je u objavi na društvenim mrežama da se sastao sa Kelogom i razgovarao o “koordinaciji zajedničkih napora za pravedan i trajni mir”.

Hegset je već izazvao pometnju na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu ove nedelje kada je izjavio da Ukrajina ne može očekivati da povrati teritorije koje je okupirala Rusija ili da se pridruži NATO-u kao deo mirovnog sporazuma.

Neki komentatori su te predloge opisali kao preteču drugog Minhenskog sporazuma – upućivanje na sporazum iz 1938. u kome su Britanija i Francuska pokleknule pred zahtevima nacističke Nemačke za delove Čehoslovačke.

Američki senator Džon Kornin rekao je za RSE da ovo nije prikladno poređenje. „Ovo je zloupotreba istorije i nije istina“, rekao je on. „Ovde smo da izrazimo našu posvećenost miru u Ukrajini, ako je moguće.

Kornin, republikanac, rekao je da je prvi dan pregovora bio produktivan i naglasio snažnu dvostranačku podršku Ukrajini u američkom Senatu.

„Znamo ko je agresor. Vladimir Putin je. Moramo da pronađemo način da povećamo cenu kršenja mirovnog sporazuma kako se on ne bi samo okrenuo i ponovio“.

Upozorenje protiv „pomirenja”

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas govorila je o „umirenju“ ove nedelje. Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je na “kapitulaciju” Rusiji.

Trampov poziv Putinu „ne čini Ukrajinu [ili] evropsku poziciju jačom“, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahna u intervjuu za RSE na marginama konferencije.

„Ono što treba da uradimo sada, pre bilo kakvih pregovora ili razgovora sa Putinom, jeste da promenimo njegov cilj. I njegov cilj se nije promenio“, rekao je Cahna. „Nije zainteresovan da dobije dalju teritoriju u Ukrajini. Njegov cilj je da promeni evropsku bezbednosnu arhitekturu. Njegov cilj je da potpuno uništi Ukrajinu kao državu.

On je rekao da „ne može biti trajnog i pravednog mira bez evropskog učešća” i da „Evropa mora da ustane i takođe stavi na sto plan o tome kakve bezbednosne garancije možemo da damo Ukrajini zajedno sa Sjedinjenim Državama”.

Hegset je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da predlozi SAD “nisu izdaja”. Ali on je takođe jasno stavio do znanja da Evropa mora da poveća svoje izdatke za odbranu umesto da se i dalje oslanja na američku moć.

Vens je ovu temu ponovio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom i u govoru na konferenciji 14. februara.

„Verujemo da je važan deo zajedničkog saveza da se Evropljani angažuju dok se Amerika fokusira na regione sveta koji su pod velikim rizikom“, rekao je Vens u svom govoru.

Vens: Ugrožena sloboda govora

Vens je takođe rekao da veruje da razvoj događaja u Evropi, uključujući ograničenja slobode govora koja je predložio, predstavlja veću pretnju za kontinent od Rusije.

„Pretnja koja me najviše brine u Evropi nije Rusija. To nije Kina, nije bilo koji drugi spoljni akter. Ono o čemu brinem je pretnja iznutra. Povlačenje Evrope od nekih od njenih najosnovnijih vrednosti“, rekao je on, dodajući: „U Britaniji i širom Evrope sloboda govora je, bojim se, u povlačenju.

„Postoji novi šerif u gradu u Vašingtonu“, rekao je Vens. „A pod vođstvom Donalda Trampa, možda se nećemo složiti sa vašim stavovima, ali ćemo se boriti da odbranimo vaše pravo da ih javno iznosite.

Vens je takođe kritikovao postupanje evropskih zemalja sa ilegalnom imigracijom, rekavši da glasači nisu glasali da se „otvore kapije za milione neproverenih imigranata“. On je govorio o napadu u Minhenu 13. februara, u kojem je osumnjičen 24-godišnji Avganistanac koji je ušao u zemlju kao tražilac azila 2016. godine.

Više od 30 ljudi je povređeno u neredima, koji su očigledno imali islamski ekstremistički motiv.

Kremlj je na početku konferencije odgovorio na Vensovu primedbu u intervjuu za Vol strit džornal da bi Sjedinjene Države mogle da iskoriste vojni, ali i ekonomski pritisak da ubede Rusiju da pristane da okonča rat.

„Ovo je bio novi element pozicije [SAD]. Nikada nismo čuli takve formulacije, nikada nisu izrečene“, rekao je Peskov novinarima. „Nadamo se, naravno, da ćemo dobiti dodatna pojašnjenja iz kontakata o kojima smo razgovarali.

Govoreći na panelu na konferenciji, koja se završava na prvu godišnjicu smrti Alekseja Navaljnog u zatvoru, udovica ruskog opozicionog lidera rekla je da je „besmisleno pregovarati sa Putinom“.

„Čak i ako odlučite da pregovarate sa Putinom, zapamtite da će on lagati“, rekla je Navalnaja. „On će prevariti. On će promeniti pravila u poslednjem trenutku i naterati vas da igrate njegovu igru.”

/www.rferl.org