Zelenski je spreman da podnese ostavku na mesto predsednika kako bi osigurao mir u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je spreman da podnese ostavku kako bi osigurao mir, rekavši da bi to moglo da se uradi u zamenu za ulazak njegove zemlje u NATO.

Zelenski je dao svoje komentare uoči treće godišnjice ruske invazije na njegovu zemlju, dok je pritisak Vašingtona rastao da započne mirovne pregovore.

„Ako postoji mir za Ukrajinu, ako zaista želite da napustim svoju funkciju, ja sam spreman…. Mogu to da zamenim za NATO“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu, dodajući da će otići „odmah“ ako bude potrebno.

Posle teške nedelje u kojoj se javno sukobio sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom, Zelenski je takođe rekao da želi da Tramp poseti Ukrajinu i da je „zahvalan“ na američkoj podršci tokom rata.

„Veoma želim međusobno razumevanje sa Trampom“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu i dodao: „Hitno su potrebne Trampove bezbednosne garancije“.

Međutim, Zelenski je takođe doveo u pitanje Trampovu cifru od 500 milijardi dolara podrške SAD, rekavši da je stvarna cifra bliža 100 milijardi dolara. Rekao je da neće priznati prethodne američke grantove kao zajmove.

Transatlantske pukotine

Njegovi komentari došli su u trenutku kada je postojala zabrinutost zbog pukotina u transatlantskom savezu nakon što je Vašington održao direktne razgovore na visokom nivou sa Moskvom.

Prošle nedelje američki predsednik Donald Tramp kritikovao je Zelenskog i okrivio ga za izbijanje sukoba. Kasnije je povukao ove komentare u intervjuu za radio Fok Nevs, rekavši da Zelenski nije trebalo da dozvoli Rusiji da izvrši napad.

Zelenski je, sa svoje strane, izazvao gnev u Vašingtonu kada je tvrdio da Tramp živi u „mehuru dezinformacija“.

Tramp je takođe sugerisao da Zelenski možda neće biti potreban u mirovnim pregovorima i zahtevao je pristup ukrajinskim prirodnim resursima u zamenu za dosadašnju pomoć SAD.

Trampov savetnik Stiv Vitkof rekao je za CNN 23. februara da očekuje da će sporazum biti potpisan ove nedelje. Zelenski je rekao da sporazum mora da uključuje bezbednosne garancije za Ukrajinu i da je stacioniranje američkih trupa u njegovoj zemlji logično.

Evropska diplomatija

Evropski lideri pridružili su se Zelenskom u izražavanju bojazni da bi Zapad mogao biti podeljen – i da bi njihove zemlje mogle biti isključene iz pregovora o okončanju rata.

Dok drugi zapadni lideri putuju u Kijev 24. februara, francuski predsednik Emanuel Makron leti u suprotnom smeru na razgovore sa Trampom u Vašingtonu. Kasnije tokom nedelje će ga pratiti britanski premijer Keir Starmer.

Obojica će pokušati da nađu zajednički jezik sa Trampom za naredne korake.

„Niko ne želi da se krvoproliće nastavi. Niko, a najmanje Ukrajinci“, rekao je Starmer 23. februara na partijskoj konferenciji u Glazgovu u Škotskoj.

„Ali posle svega što su pretrpeli, posle svega za šta su se borili, ne može biti razgovora o Ukrajini bez Ukrajine, a ukrajinski narod mora imati dugoročnu sigurnu budućnost.

Starmer je ponovio svoju posvećenost da će Britanija biti spremna da stacionira kopnene trupe u Ukrajini kao deo mirovnog sporazuma. Evropski lideri su poslednjih dana na brzinu sazvali diskusije o ovom pitanju kako bi izrazili zabrinutost zbog smanjenja podrške Vašingtona.

Kao dodatni znak podrške Kijevu, britanski ministar spoljnih poslova Danijel Lami najavio je 23. februara da će njegova zemlja objaviti svoj najsveobuhvatniji paket sankcija protiv Rusije kako bi se poklopila sa trogodišnjicom.

Prethodno, uoči treće godišnjice velike ofanzive njegovih trupa, ruski predsednik Vladimir Putin pronašao je mesijanske reči da opravda svoju invaziju na Ukrajinu.

„Sudbina je tako htela, Bog je tako želeo“, rekao je on 23. februara na skupu u Moskvi sa vojnicima koji su se borili u Ukrajini.

Ovo nije prvi put da Putin takvim jezikom opravdava agresiju Rusije na Ukrajinu. On je 2014. godine branio nezakonitu aneksiju Krima od svoje zemlje, rekavši da poluostrvo ima „sveti značaj“ za Rusiju i uporedio ga sa Hramskom gorom u Jerusalimu.

U međuvremenu, ukrajinske vlasti su izvestile da je njihova zemlja u noći između 22. i 23. februara doživela najgori napad Rusije dronom do sada. Malo po malo, izveštaji o povređenima stizali su iz cele zemlje.

Napadi su dodatno naglasili ranjivost Ukrajine i njenu zavisnost od američke vojne podrške. Govoreći za Current Time poslednjih dana, vojni analitičari su rekli da je protivvazdušna odbrana ključna oblast u kojoj se Kijev oslanja na Vašington.

„Sva ostala [vojna roba] se može nabaviti u Evropi. Na neki način, evropska pomoć može zameniti američku. Ali protivvazdušna odbrana – to je ključna oblast“, rekao je Aleksij Alšanski iz Conflict Intelligence tima./Rferl/