Zašto Si pažljivo prati sastanak Trampa i Putina na Aljasci

Predstojeći sastanak između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina do sada je dočekan sa skepticizmom i zabrinutošću u Ukrajini i širom Evrope, ali postoji jedno mesto gde je dobrodošao: Kina.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je 12. avgusta izjavilo da je „zadovoljno videti da Rusija i SAD ostaju u kontaktu, poboljšavaju svoje odnose i napreduju u političkom rešenju krize u Ukrajini“. Ove izjave usledile su nakon pohvala kineskog lidera Si Đinpinga tokom telefonskog razgovora sa Putinom prošle nedelje, u kojem je ohrabrio obe strane da na predstojećem sastanku napreduju u pronalaženju političkog rešenja za rat u Ukrajini.

Za Sija, samit Trampa i Putina dolazi u vreme kada Peking i Vašington rade na poboljšanju sopstvenih odnosa. Kasno uveče 11. avgusta, produžili su rok za pregovore za 90 dana kako bi postigli trgovinski sporazum i navodno se pripremaju za samit visokog profila između Sija i Trampa u oktobru koji bi potencijalno mogao da otvori put još širem sporazumu između Kine i Sjedinjenih Država.

Krejg Singlton, viši saradnik Fondacije za odbranu demokratija, vašingtonskog tink-tenka, kaže da Si pažljivo prati samit na Aljasci jer mu to daje priliku da „prouči presedan kako bi ovo moglo uticati na Aziju pre nego što se sastane sa Trampom“, verovatno na sopstvenom samitu, gde će se verovatno razmatrati pitanja poput trgovinskih odnosa i Tajvana, samoupravnog ostrva koje Kina smatra svojim.

„Peking vidi Aljasku kao potvrdu Trampovih instinkta za pregovore velike sile: tretiranje Rusije, Kine i SAD kao ravnopravnih polova, sa logikom sfera uticaja koja se vraća u igru“, rekao je Singlton.

Kina se pojavila kao najjači partner Rusije od potpune invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine, jačajući njenu ekonomiju kupovinom nafte, snabdevajući njenu ratnu mašineriju proizvodima dvostruke namene i pružajući diplomatsku podršku na svetskoj sceni. I kao što je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji objasnio šefici spoljne politike EU Kaji Kalas u julu, Peking ne može da prihvati ruski poraz u Ukrajini.

Samit između predsednika SAD i Rusije bez ukrajinskog i evropskog lidera je potvrda za Peking da bi se njegova strategija i strpljenje mogli isplatiti, rekao je Singlton.

„Aljaska nije stvar mapa, već presedana“, rekao je. „Ako se agresija isplati u Evropi, odvraćanje u Aziji postaje manje relevantno.“

Hoće li se Tramp sastati i sa Sijem nakon samita sa Putinom?

Mnogo nepoznanica i neizvesnosti ostaje dok se Tramp i Putin pripremaju za sastanak 15. avgusta, što bi moglo da postavi zastrašujući presedan za Sija.

Poslednjih dana, Tramp je pokušao da umanji očekivanja od samita, nazivajući ga sastankom „upoznavanja“ i navodeći da ne očekuje da će se iz sastanka postići bilo kakvi konkretni sporazumi.

Američki predsednik je takođe u bliskom kontaktu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i evropskim liderima pre sastanka i rekao je da će ponovo razgovarati sa njima „odmah nakon sastanka“.

Međutim, kako se samit približava, i Peking i Vašington bi mogli pokušati da impresioniraju jedan drugog gestovima dobre volje.

„Moja mutna kristalna kugla mi govori da će Tramp objaviti novo ‘veliko partnerstvo’ usmereno na promenu tona i karaktera odnosa SAD i Kine u pozitivnijem pravcu“, napisao je Grejem Alison, profesor i stručnjak za Kinu na Harvardu, u objavi od 11. avgusta na X.

Nije određen zvaničan datum za sastanak između Trampa i Sija, ali nekoliko medijskih izveštaja koji pozivaju se na anonimne visoke američke i kineske zvaničnike navodi da se razmatra nekoliko mogućnosti dok je Tramp planiran da putuje u Aziju u oktobru.

I Tramp i Si će prisustvovati samitu Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) u Kuala Lumpuru od 26. do 28. oktobra i mogli bi pokušati da održe svoj sastanak dok su u Maleziji.

Još jedna mogućnost koju su pomenuli zvaničnici je sastanak dva lidera na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) u Južnoj Koreji od 31. oktobra do 1. novembra.

Tramp i Si bi takođe mogli pokušati da održe svoj sastanak u Kini tokom nekoliko dana između dva samita, dok je američki predsednik već u Aziji.

Šta je sledeće?

U međuvremenu, sve oči će biti uprte u Trampa i Putina na Aljasci.

Kijev i njegove pristalice strahuju da bi Putin mogao da iskoristi sastanak da izvrši pritisak na Trampa da postigne sporazum koji je pogodan za Rusiju.

Tramp je takođe bio nejasan o tome šta bi tačno mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije trebalo da podrazumeva, ali je ponovo pomenuo mogućnost sporazuma koji uključuje „razmenu teritorija“ 11. avgusta, istovremeno navodeći da će „pokušati da povrati deo te teritorije za Ukrajinu“.

Peking je već dobio neke ohrabrujuće signale iz Bele kuće.

Kina je već iskoristila svoj dominantni položaj u trgovini retkim zemnim elementima, grupom elemenata potrebnih za proizvodnju svega, od baterija za električna vozila do kritične odbrambene tehnologije, kako bi dobila ustupke u ublažavanju američke kontrole izvoza Nvidijinog H2O mikročipa.

Taj potez je poništio Trampovu sopstvenu odluku iz aprila, kada je uveo zabranu izvoza H2O čipova u Kinu. Odluka je podelila stručnjake, a neki osporavaju rizike po nacionalnu bezbednost i kažu da je malo verovatno da će Kini dati prednost u trci za veštačku inteligenciju.

Drugi se ne slažu, uključujući 20 stručnjaka za bezbednost i bivših američkih zvaničnika koji su potpisali otvoreno pismo osuđujući odluku.

„Snabdevanjem Kine ovim čipovima, olakšavamo stvaranje same infrastrukture koja će se koristiti za modernizaciju i proširenje kineske vojske“, navodi se u pismu, koje je potpisao Met Potinger, zamenik Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost u prvom mandatu.

Nekoliko drugih poteza poslednjih meseci posmatrači Kine takođe su protumačili kao pomiriteljske prema Pekingu, uključujući blokiranje planova tajvanskog predsednika da se zaustavi u Sjedinjenim Državama na putu ka diplomatskom putovanju u Južnu Ameriku i otkazivanje sastanka u junu između američkih zvaničnika i tajvanskog ministra odbrane.

„Ako se Vašington bude doživljavao kao ‘izdajnik’ Ukrajine, Peking će naučiti jednostavnu lekciju: prisila se isplati, a troškovi su upravljivi“, rekao je Singlton.

/www.rferl.org