Zašto je Putin napustio Madura nakon što je jednom poslao strateške bombardere u Venecuelu?

Ne tako davno, Rusija je slala strateške bombardere u Venecuelu kako bi podržala predsednika Nikolasa Madura. Danas, Moskva je u tišini posmatrala kako Sjedinjene Države nasilno uklanjaju Madura i dovode ga u Njujork da se suoči sa optužbama za trgovinu drogom. Šta ova promena znači – posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini?

Tokom svoje posete Moskvi povodom proslave Dana pobede u maju 2025. godine, Nikolas Maduro je otvoreno hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina, nazivajući Rusiju „ključnom silom čovečanstva“. U to vreme, dva lidera su potpisala sporazum o „strateškom partnerstvu i saradnji“, signalizirajući bliske političke i simboličke veze.

Međutim, 3. januara, Rusija je ostala samo posmatrač dok su američke snage uhapsile Madura i njegovu suprugu i prebacile ih u Sjedinjene Države na suđenje, izveštava Dojče vele. Tri dana nakon Madurovog uklanjanja, Vladimir Putin se još uvek nije javno oglasio. Ranije je rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo zabrinutost i pozvalo na Madurovo oslobađanje i na pregovore između Vašingtona i Karakasa. Prema zvaničnim saopštenjima, Putinova poslednja direktna poruka Maduru – nakon telefonskog poziva početkom decembra – bila je novogodišnja čestitka.

Maduro je bio među retkim svetskim liderima koji su otvoreno podržali Rusiju u februaru 2022. godine, kada je Moskva priznala separatističke regione Donjeck i Lugansk pre svoje potpune invazije na Ukrajinu. U decembru 2018. godine, Rusija je poslala dva strateška bombardera Tu-160 u Venecuelu na zajedničke vežbe, potez koji je široko protumačen kao znak podrške Madurovoj vladi.

Ti avioni su sleteli na aerodrom u Karakasu – isti aerodrom sa kog su Sjedinjene Države kasnije evakuisale Madura. Ruska protivvazdušna odbrana nije bila u stanju da ga zaštiti, činjenicu koju je istakao američki ministar odbrane Pit Hegset. Kako se ovo moglo dogoditi?

„Rusija je podrška Venecueli bila više simbolična nego praktična“, rekao je Nil Melvin, stručnjak iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), u intervjuu za DW. Prema Melvinu, Rusiji nedostaju kapaciteti da izazove američku vojnu moć u regionu. Nemački politolog Feliks Rifer, autor knjige o ruskoj spoljnoj politici, kaže da ishod nije bio iznenađujući.

Nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću i delimičnog otopljavanja odnosa između SAD i Rusije, Moskva je odgovorila sa „relativnom uzdržanošću“ na američke signale u vezi sa Venecuelom, objašnjava Rifer. „U suštini, Rusija je već ranije napustila Madura.“

Oba stručnjaka ukazuju na rat u Ukrajini kao ključni razlog. Sa ulogom Vašingtona koja se menja od čvrstog zapadnog podržavaoca Kijeva do potencijalnog posrednika, Moskva izbegava oštre kritike SAD. „Rusija ne želi da otuđi Vašington“, primećuje Melvin. Dodaje da bi ruska retorika verovatno bila mnogo oštrija da rat u Ukrajini nije u toku.

Melvin ne vidi neposredne posledice rata u Ukrajini – osim ako Trampova administracija ne proširi svoje akcije van Venecuele, na primer pokušajem aneksije Grenlanda, mogućnost na koju je Tramp nagovestio u prošlosti. Takav potez, upozorava Melvin, mogao bi da ugrozi opstanak NATO-a, zabrinutost koju je izrazila i danska premijerka Mete Frederiksen.

Oprezni optimizam u Ukrajini

Ukrajinski zvaničnici su oprezno komentarisali događaje u Venecueli. Predsednik Volodimir Zelenski je rekao: „Ako se prema diktatorima može postupati na ovaj način, onda Sjedinjene Države znaju šta treba dalje da rade.“ Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine ponovilo je da ne priznaje Madura za predsednika.

Analitičari u Kijevu izražavaju oprezni optimizam. Tržišta očekuju da bi se odnosi između SAD i Venecuele mogli normalizovati u bliskoj budućnosti, ponovo otvorivši proizvodnju nafte u Venecueli i značajno utičući na globalna tržišta i cene nafte, kaže politički analitičar Oleščuk sa Kijevskog univerziteta.

„Sve što snižava cene nafte koristi Ukrajini i može pozitivno uticati na pregovore. Što je nafta jeftinija, Rusija ima manje novca, a ideja da može da vodi beskrajan rat postaje manje ubedljiva“, rekao je Oleščuk.

Venecuela je takođe bila domaćin velikih kineskih investicija u svom naftnom i gasnom sektoru, od kojih su mnoge sada propale. Prema rečima Serhija Krajeva iz ukrajinskog „Prizma centra“, ovo bi moglo postati dodatno sredstvo pritiska. On postavlja pitanje da li bi Tramp mogao da iskoristi ovu polugu u pregovorima sa Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom. „Postoji potencijal da se aktivnije oblikuje situacija“, rekao je Krajev.

Oleščuk smatra da bi slučaj Maduro mogao imati i indirektne psihološke efekte na ravnotežu snaga, napominjući da je na Putina ranije uticala sudbina libijskog lidera Moamera Gadafija.

„Mislim da Putin ovo može projektovati na sebe i ozbiljno se zabrinuti za svoju ličnu bezbednost. To bi takođe moglo uticati na izglede za pregovore“, rekao je Oleščuk, dodajući da je malo verovatno da je neko ozbiljno razmatrao primenu sličnih mera na ruskog predsednika.

Neki mediji sugerišu da bi hapšenje Madura moglo oslabiti ulogu SAD kao demokratskog pregovaračkog partnera. Međutim, stručnjaci koje je intervjuisao DW su skeptični. Ove akcije su u skladu sa dugogodišnjom američkom doktrinom o zapadnoj hemisferi kao sferi interesa, tvrdi Oleščuk, naglašavajući da se hapšenje Madura ne može porediti sa ruskom agresijom protiv Ukrajine: „SAD ne anektiraju teritoriju niti tvrde da je Venecuela fiktivna država.“

Stručnjaci: Globalna pozicija Rusije slabi

Feliks Rifer iznosi sličnu poentu, napominjući da, iako Rusija može pokušati da iskoristi slučaj Venecuele da opravda svoje akcije u Ukrajini, „direktno poređenje ne stoji“. On tvrdi da je globalni ugled Moskve patio:

„Svako ko se oslanja na Rusiju ne bi trebalo da očekuje da će biti zaštićen.“

Nil Melvin dodaje da ovo nije izolovan slučaj. „Rusija je izgubila Jermeniju, Siriju, a sada i Venecuelu“, kaže on. „Njena međunarodna pozicija očigledno slabi jer eskalira rat protiv Ukrajine i više nema resurse da održava takve odnose.“

Čak i na Kubi — najvažnijem partneru Rusije u Latinskoj Americi i jednom od najbližih saveznika Venecuele — protesti Moskve mogu biti glasniji, ali njene mogućnosti ostaju „izuzetno ograničene“, zaključuje Melvin. Kuba je među zemljama koje su se nedavno suočile sa povećanim verbalnim pritiskom predsednika Trampa/DW.