Zašto je Evropa ponovo epicentar pandemije COVID-19?

Kako je regija Evrope ušla u drugu zimsku sezonu u pandemiji, vlade država ponovo se suočavaju sa teškim izborom – kako držati infekciju pod kontrolom, sačuvati živote građana i zaštititi zdravstvene sisteme dok se istovremeno izbegavaju stroge mere restrikcije koje pogađaju ekonomiju, ali i mentalno zdravlje ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da je početkom novembra smrtnost od korona virusa porasla za 10 procenata u Evropi što je jedino područje na svetu, pored srednje Azije, gde su i slučajevi COVID-19 i smrtnost u porastu. Zašto?

Gotovo dve trećine globalnih infekcija dolaze sa evropskog područja. Broj smrtnih slučajeva od COVID-19 pao je za približno četiri posto širom sveta dok je jedino u Evropi i srednjoj Aziji u porastu. Evropa je zabiežila porast od 50 posto slučajeva infekcije od oktobra bez obzira na veliku
dostupnost vakcina protiv Koronavirusa.

Infekcije su ulaskom u novembar naglo porasle – sa 1.8 miliona slučajeva i 24.000 umrlih u regiji Evrope – što je 59 procenata ukupnih slučajeva infekcije na svetu i 48 procenata ukupnih smrtnih slučajeva. Zbog ovih brojeva i statističkih projekcija, SZO je Evropu proglasila epicentrom pandemije.

Procenti vakcinacije su opali poslednjih meseci u Evropi, ali i jako variraju od države do države. Na primer, u Španiji je vakcinisano gotovo 80 posto populacije, u Nemačkoj 66 posto a u Rusiji svega 32 posto do oktobra meseca. Prosečno, svega 47 posto ljudi je potpuno vakcinisano. Osam država je prešlo 70 posto pokrivenosti vakcinacijom dok je u dve države stopa niža od 10 posto.

Tamo gde je vakcinacija na niskom nivou hospitalizacije su na visokom nivou kao što je slučaj u baltičkim državama, centralnoj i istočnoj Evropi i regionu Balkana. Dok je više od 90 procenata odrasle populacije potpuno vakcinisano u Irskoj, na Malti i u Portugalu.

Zbog visokih brojeva hospitalizacije i primanja pacijenata na odjeljenja intenzivne njege Bugarska, Estonija, Latvija i Litvanija su označene kategorijom “visoke zabrinutosti” od strane Evropskih centara za prevenciju i kontrolu bolesti, agencije Evropske unije locirane u Štokholmu.

Vakcine su najmoćnije sredstvo u borbi protiv pandemije ako se koriste u kombinaciji sa drugim merama u koje spadaju nošenje zaštitnih maski, testiranje, praćenje kontakata, održavanje fizičke distance, provetravanje zatvorenih prostorija.