Zašto Iranci protestuju i šta to znači za režim ajatolaha Alija Hamneija?

Antivladini protesti u Iranu izbili su u petak 13. dan zaredom, u talasu nacionalnih nemira koji predstavlja najveći izazov za režim u poslednjih nekoliko godina.

Vlasti su u četvrtak prekinule pristup internetu i telefonskim linijama – najvećoj noći nacionalnih demonstracija do sada – ostavljajući Iran uglavnom odsečenim od spoljnog sveta. Grupe za ljudska prava kažu da su desetine ljudi ubijene od početka protesta.

Američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će napasti Iran ako snage bezbednosti odgovore silom. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je pozvao Trampa da se „fokusira na svoju zemlju“ i okrivio SAD za podsticanje protesta.

Kako bes javnosti nastavlja da raste i demonstracije se nastavljaju, evo šta treba da znate.

Šta je izazvalo proteste?

Protesti su počeli kao demonstracije na teheranskim bazarima protiv nekontrolisane inflacije, ali su se proširili po celoj zemlji i pretvorili u opštije proteste protiv režima.

Zabrinutost zbog inflacije dostigla je vrhunac prošle nedelje, kada su cene osnovnih dobara poput ulja za kuvanje i piletine skočile preko noći, a neki proizvodi su potpuno nestali sa polica.

Situaciju je pogoršala odluka centralne banke da okonča program koji je nekim uvoznicima omogućio pristup jeftinijim američkim dolarima u poređenju sa ostatkom tržišta – što je navelo prodavce da podignu cene, a neke da zatvore svoja vrata, što je izazvalo demonstracije.

Potez trgovaca sa bazara, kako su poznati, predstavlja drastičnu meru za grupu koja tradicionalno podržava Islamsku Republiku. Vlada predvođena reformistima pokušala je da ublaži pritisak nudeći direktnu gotovinsku pomoć od skoro 7 dolara mesečno, ali to nije uspelo da smiri nemire.

Koliko su protesti rasprostranjeni?

Najnoviji protesti su najveći u velikim razmerama od 2022. godine, kada je smrt 22-godišnje Mahse Amini dok je bila u pritvoru verske policije izazvala široke proteste „Žena, život, sloboda“.

Ljudi u više od 100 gradova učestvovali su u demonstracijama, koje su počele pre skoro dve nedelje.

Protesti su se proširili na iranske provincije čak do Ilama, regiona sa kurdskom većinom koji se graniči sa Irakom, i Lorestana, koji su se pojavili kao žarišta nemira. Podstaknuti etničkim podelama i siromaštvom, mase su zapalile ulice i skandirale „Smrt Hamneiju“, direktno izazivajući Hamneija, koji ima vrhovnu vlast nad verskim i državnim poslovima zemlje.

Iranska državna novinska agencija Fars saopštila je da je 950 policajaca i 60 pripadnika paravojne snage Basidž povređeno u protestima, uglavnom u sukobima sa „demonstrantima“ u zapadnim provincijama „opremljenim vatrenim oružjem, granatama i drugim oružjem“.

Najmanje 45 demonstranata, uključujući osmoro dece, ubijeno je od početka demonstracija, izvestila je u četvrtak norveška nevladina organizacija za ljudska prava u Iranu (IHRNGO). Navedeno je da su stotine ljudi povređene i da je više od 2.000 ljudi pritvoreno.

CNN nije mogao nezavisno da potvrdi broj poginulih i uhapšenih, a iranske državne novinske organizacije su ponekad izveštavale o pojedinačnim smrtnim slučajevima bez izveštavanja o potpunom broju žrtava.

Po čemu se protesti ovog puta razlikuju?

Činjenica da su nedavni protesti počeli sa bazarima – moćnom silom za promene u istoriji Irana i onom koja se smatra lojalnom režimu – je značajna.

Trajni savez između trgovaca na bazarima i sveštenika u Iranu pokazao je da vlasnici radnji igraju ključnu ulogu kao donosioci odluka tokom cele istorije Irana. Upravo je njihova podrška ovim sveštenicima na kraju pomogla da Islamska revolucija 1979. godine uspe, dajući pobunjenicima finansijsku okosnicu koja je dovela do svrgavanja šaha, odnosno monarha.

„Više od 100 godina iranske istorije, stanovnici bazara bili su ključni igrači u svim glavnim političkim pokretima Irana… Mnogi posmatrači veruju da su stanovnici bazara među najlojalnijima Islamskoj Republici“, rekao je za CNN Arang Kešavarzijan, vanredni profesor bliskoistočnih i islamskih studija na Univerzitetu u Njujorku i autor knjige „Bazar i država u Iranu“.

Njihova uloga kao glavne političke snage od tada je postala simboličnija, ali uticaj fluktuacija valuta na njihovo poslovanje je ono što ih je dovelo do pokretanja protesta koji su od tada postali smrtonosni.

Vlasti su takođe pokušale da naprave razliku između ekonomskih demonstranata i onih koji pozivaju na promenu režima, nazivajući ove druge „pobunjenicima“ i „plaćenicima“ koje podržavaju stranci, dok su obećavale strožiji obračun sa njima.

Dva stručnjaka koja su razgovarala sa CNN-om rekla su da bi protesti mogli dovesti do značajnih promena.

„Ovi protesti, bez obzira na ishod, nesumnjivo će dodatno oštetiti već poljuljani legitimitet države za koju mislim da je na kraju svog života“, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Chatham House-u, za CNN-ovu Eleni Đokos.

Ova runda protesta se čini drugačijom od prethodnih zbog osećaja frustracije i iscrpljenosti među ljudima u Iranu, rekla je Dina Esfandijari, direktorka za Bliski istok u Bloomberg Economics-u.

„Dostiglo je tačku ključanja“, rekla je Esfandijari. „Predviđam da je malo verovatno da će se Islamska Republika koju danas vidimo pojaviti 2027. godine. Zaista mislim da će doći do nekih promena.“

Ko vodi Iran i šta to znači za režim?

Iran je teokratija od 1979. godine, kada su sveštenici svrgnuli sekularnog monarha saveznika Zapada, što je dovelo do formiranja Islamske Republike koju je predvodio Homeini.

Masud Pezeškijan je izabran za predsednika 2024. godine, promovišući pragmatičniju spoljnu politiku, ali njegova ovlašćenja su ograničena i Hamnei odlučuje o svim važnim državnim pitanjima.

„Ne bi trebalo da očekujemo da će vlada sama rešiti sve ovo“, rekao je Pezeškijan u televizijskom govoru u ponedeljak.

Pezeškijan se ranije pozicionirao kao zagovornik radničke klase, obećavajući ekonomsko olakšanje kroz smanjenu vladinu intervenciju na deviznom tržištu, dok je istovremeno krivio američke sankcije, korupciju i prekomerno štampanje novca.

Ali korupcija u svim delovima vlade, loše upravljanje sredstvima i konvergencija ekoloških problema, kao i stagnirajuće rukovodstvo, doveli su vladu na ivicu kolapsa.

Više od godinu dana nakon što je izabran, upravo radnička klasa koju je obećao da će zaštititi i srednja klasa koja čini okosnicu iranskog društva suočavaju se sa teškoćama.

Spoljni faktori, poput osakaćujućih sankcija i mogućeg novog rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, ostavili su državu paranoičnom, a stanovništvo uznemirenim.

U petak je državna novinska agencija Tasnim izvestila da je Korpus islamske revolucionarne garde izdao saopštenje u kojem upozorava da je očuvanje vlade zemlje njihova „crvena linija“ i da zadržavaju pravo na „osvetu“.

Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha u egzilu, pozicionirao se kao održiva alternativa vladajućem režimu, izjašnjavajući podršku protestima i direktno pozivajući na koordinisanu akciju širom zemlje.

U utorak je Pahlavi pozvao Irance da masovno navijaju.

Činilo se da su bar neki od demonstranata poslušali njegov poziv. Jedan od slogana koje su demonstranti skandirali u četvrtak bio je: „Ovo je poslednja bitka, Pahlavi će se vratiti“, prema videu koji je pregledao CNN.

Iako su se na video snimcima demonstracija čuli promonarhistički poklice, obim monarhističke podrške širom zemlje ostaje nejasan.

„Nijedan od iranskih političkih lidera nema plan da izvuče Iran iz krize“, rekao je Kešavarzjan za CNN.

„Jedino sredstvo koje je Islamskoj Republici zaista preostalo je prinuda i sila. Ljudi su pokušali različite metode da izraze svoje stavove“, dodao je. „Ali u proteklih 15 godina, veliki delovi stanovništva su izgubili veru u režim.“

Šta su rekli Tramp i Hamnei?

Tramp je upozorio Teheran na strašne posledice ako demonstranti budu ubijeni.

„Stavio sam im do znanja da ako počnu da ubijaju ljude, što obično rade tokom svojih nemira… udarićemo ih veoma snažno“, rekao je Tramp konzervativnom radio voditelju Hjuu Hjuitu u četvrtak.

Pre samo šest meseci, Izrael i Sjedinjene Države su prvi put pokrenuli napade na Iran, a Tramp je pomenuo mogućnost novih napada tek prošle nedelje, nekoliko dana nakon sastanka sa izraelskim premijerom Bendžaminom Netanjahuom.

U televizijskom obraćanju koje je označilo njegov prvi javni komentar od početka demonstracija, Hamnei je pozvao Trampa da se „fokusira na probleme svoje zemlje“.

„Postoje neki agitatori koji žele da udovolje američkom predsedniku uništavanjem javne imovine. Ujedinjeni iranski narod će pobediti sve neprijatelje“, rekao je.

„Islamska Republika se neće povući pred onima koji žele da nas unište“, dodao je Hamnei./TheGeoPost