Zašto bi Indijski okean mogao da bude kineska Ahilova peta u tajvanskom ratu

(Rojters) – Skoro 60 potpuno napunjenih, veoma velikih tankera sa sirovom naftom putuje između Persijskog zaliva i kineskih luka svakog dana, noseći oko polovinu nafte koja snabdeva drugu po veličini svetsku ekonomiju.

Kako brodovi ulaze u Južno kinesko more, oni prolaze kroz vode koje sve više kontroliše kineska vojska, od raketnih baterija i aerodroma njenih baza na spornim ostrvima do njenih prikrivenih razarača Tip 055.

Ali kada pređu Indijski okean, gde su drugi brodovi iz Afrike i Brazila na putu za Kinu, ovim tankerima nedostaje zaštita u morskom području kojim dominiraju SAD.

Desetak vojnih atašea i naučnika kaže da je ranjivost sada pod lupom dok zapadne vojske i akademski stratezi tajno igraju scenarije o tome kako bi se sukob sa Kinom oko Tajvana ili negde drugde u istočnoj Aziji mogao razviti ili eskalirati.

U velikom ratu, kineski naftni tankeri u Indijskom okeanu bili bi „veoma ranjivi“, rekao je Dejvid Bruster, istraživač bezbednosti na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

„Kineski mornarički brodovi bi bili zarobljeni u Indijskom okeanu sa malo ili bez vazdušne podrške, jer ne postoje sopstvene baze ili objekti na koje bi (Kina) mogla da se osloni.

Četiri izaslanika i osam analitičara koji su upoznati sa pregovorima u zapadnim i azijskim prestonicama, od kojih neki govore pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o osetljivoj temi, rekli su da ova stalna slabost predstavlja protivnicima Kine niz mogućnosti za eskalaciju, posebno u dugotrajnom sukobu, kao što je kao rat Rusije protiv Ukrajine.

Ovi scenariji se kreću od uznemiravanja i mera zabrane kineskih brodova koji bi mogli da preusmere kineske pomorske brodove u region, do blokade i dalje.

U ratu punog obima, tankeri – sposobni da prenesu 2 miliona barela nafte – bi bili potopljeni ili zarobljeni, kao što je bio slučaj u pomorskim akcijama prošlog veka u kojima su borci gađali ekonomske resurse svojih protivnika, kažu trojica analitičara. .

Ove opcije bi se mogle iskoristiti da bi se Kina odvratila od napada ili kasnije povećala troškove invazije na Tajvan.

Ono što je manje jasno je kako ova ranjivost menja računicu Pekinga u vezi sa Tajvanom, kažu ljudi.

Ministarstvo odbrane Kine nije odgovorilo na pitanja o svom položaju u Indijskom okeanu.

Kineski stratezi su svesni problema, ali bi na kraju bilo kakvu odluku o vojnoj akciji doneo predsednik Si Đinping, prema dokumentima Narodne oslobodilačke armije (PLA) i penzionisanih oficira.

Si je naredio da se PLA pripremi za invaziju na Tajvan do 2027. godine, rekao je u februaru direktor američke Centralne obaveštajne agencije Vilijam Berns. Kina je pojačala svoje vojne manevre uoči izbora na ostrvu u januaru.

Otkako je preuzeo vlast 2013. godine, Si i drugi lideri Komunističke partije naglašavaju važnost modernizovane vojske koja može da vrši moć na globalnom nivou i da obezbedi vitalne trgovinske puteve Kine.

Usred straha od sukoba, neki analitičari su rekli da će se Kina boriti da zaštiti te linije spasavanja čak i kada se njene potrebe za energijom povećavaju, što otežava održavanje dugotrajnog rata oko Tajvana.

Prema zvaničnim podacima, Kina je za 11 meseci zaključno sa novembrom uvezla 515,65 miliona tona sirove nafte, ili 11,27 miliona barela dnevno, što predstavlja godišnji porast od 12,1%.

Pentagon procenjuje da oko 62% kineskog uvoza nafte i 17% uvoza prirodnog gasa prolazi kroz Malački moreuz i Južno kinesko more, glavne kapije u Indijski okean.

Kina nastoji da diverzifikuje svoje snabdevanje, sa tri naftovoda iz Rusije, Mjanmara i Kazahstana koji će činiti oko 10% njenog uvoza sirove nafte 2022. godine, prema podacima carine i državnim medijima.

Zapadne sankcije Moskvi nakon njene invazije na Ukrajinu takođe su navele Kinu da pravi zalihe jeftinije nafte iz Rusije, njenog glavnog snabdevača.

Kada je u pitanju hrana, slika je složenija. Kineski uvoz soje – koji se koristi za stočnu hranu – delimično se otprema preko Indijskog okeana, ali druge sirovine, poput potaše, potrebne za đubrivo, dolaze drugim putevima.

OPKOLJENA BAZA

Kina ima široku mrežu vojnih satelita, ali samo jednu vojnu bazu i bez vazdušnog pokrivanja sa kopna ili mora za pomorske operacije u Indijskom okeanu.

U svom oktobarskom godišnjem izveštaju o kineskoj vojsci, Pentagon je naveo 11 potencijalnih kineskih baza na ivicama okeana, uključujući Pakistan, Tanzaniju i Šri Lanku. Ove lokacije odražavaju diplomatske i komercijalne aspiracije Kine u okviru Sijeve inicijative Pojas i put.

Ali oni se nisu pokazali kao stalna vojna postrojenja, sa stalnim prisustvom PLA ili javno poznatim garancijama pristupa u slučaju sukoba, kažu atašei i jedan azijski diplomata.

Izveštaj Pentagona prvi put ove godine otkriva da Kina još uvek ima „projekcione mogućnosti male snage“ u Indijskom okeanu.

Prva kineska baza u Džibutiju na zapadnoj ivici okeana otvorena je 2017. i u njoj se nalazi 400 marinaca, što odražava kinesko učešće u međunarodnim piratskim patrolama na Rogu Afrike od 2008. godine.

Međutim, baza nema aerodrom i okružena je vojnim postrojenjima iz sedam drugih zemalja, uključujući SAD, Francusku i Britaniju.

Prisustvo SAD u Indijskom okeanu je u potpunoj suprotnosti i odražava nagomilavanje hladnog rata.

Američka 5. flota se nalazi u Bahreinu, dok 7. flota sa sedištem u Japanu deluje iz Dijego Garsije, atola pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva sa pistama za bombardere dugog dometa i lagunom dizajniranom za smeštaj američkih nosača aviona.

Na istoku, Australija pojačava patrole sa svojim lovcima na podmornice P-8 Posejdon i proširuje bazu na zapadnoj obali za britanske i američke nuklearne podmornice i na kraju za australijske nuklearne čamce.

RAD U TOKU

Džou Bo, penzionisani pukovnik PLA i oficir za bezbednost na pekinškom univerzitetu Tsinghua, rekao je da je upoznat sa stranim debatama o ranjivosti Kine, ali su scenariji bili hipotetički.

Ako se Kina i Zapad vojno sukobe u Indijskom okeanu, takav sukob bi bio “skoro nekontrolisan” u smislu obima i lokacije, rekao je Džou. „U ovom slučaju to bi bio veliki rat koji uključuje mnoge zemlje“, rekao je on.

Ipak, Kina će postepeno proširivati svoje stacionarne i bazne kapacitete kako bi ojačala svoju poziciju.

Vojni atašei i analitičari koji prate operacije u Indijskom okeanu kažu da Kina generalno drži četiri ili pet nadzornih brodova i sličan broj ratnih brodova i napadnu podmornicu. Bivši analitičar zapadnih obaveštajnih službi rekao je da Kina još nije testirala svoja najmoćnija sredstva u Indijskom okeanu.

Neki analitičari očekuju da će se ovo promeniti, posebno pošto PLA naglašava u svojim dokumentima važnost piratskih patrola u zaštiti puteva snabdevanja u Indijskom okeanu. Kina bi mogla da proširi patrole ako „zemlje hegemonije“ uspostave kontrolu nad svojim vitalnim tranzitnim rutama, navodi se u Nauci o vojnoj strategiji za 2020., zvaničnom dokumentu u kojem su navedeni strateški prioriteti Kine.

Dok kineska mornarica drži svoje nuklearne podmornice sa balističkim projektilima stacionirane u blizini svoje baze na ostrvu Hainan, očekuje se da će njene napadne podmornice rasti kako se njihov domet poboljšava – što je izazov za Sjedinjene Države.

„Vidimo da su oprezni, svakako oprezniji nego što se očekivalo“, rekao je penzionisani američki kontraadmiral Majkl Mekdevit, koji je u knjizi za 2020. predvideo veće kinesko vojno prisustvo radi zaštite morskih puteva u Indijskom okeanu.

„Ne kažem da neće stići tamo, ali izgleda da im još nije udobno, posebno sa svojim nosačima aviona – a proširenje vazdušne pokrivenosti će za njih biti ključno u sukobu.

PROBLEMI SA BLOKADOM

Čak i ako Kina ne uspe da ostvari dominaciju, neki faktori bi mogli da joj idu u prilog, kažu neki analitičari.

Blokade je teško sprovesti s obzirom na tečnu trgovinu, jer se naftom ponekad trguje u pokretu.

Praćenje i praćenje zaliha bi bio ogroman zadatak, jer bi operacije protiv Kine takođe zahtevale obezbeđivanje zaliha do odredišta kao što su Japan, Južna Koreja i Australija.

„Ne možete samo da blokirate protivničke transporte i dozvolite da se vaši transporti nastave“, kaže Bruster.

Istoričari još uvek raspravljaju o efikasnosti blokada Nemačke u Prvom svetskom ratu i Japana u Drugom svetskom ratu.

Ipak, Kina je izvukla neke pouke iz toga. Prema analitičkim firmama Vorteka i Kpler, zemlja ima oko 60 dana strateških i komercijalnih rezervi sirove nafte. Neke od rezervi nafte su uskladištene pod zemljom i sateliti ih ne mogu otkriti.

Zemlja ima samo male viškove prirodnog gasa, ali dobija sve veće količine iz gasovoda kroz Rusiju, Centralnu Aziju i Mjanmar.

Kina se u velikoj meri može snabdeti pšenicom i pirinčem i ima velike zalihe i jednog i drugog, iako količine ostaju državna tajna.

Vašingtonska komisija za reviziju ekonomske i bezbednosne situacije SAD-a i Kine zatražila je 2022. godine od Pentagona da pripremi poverljivi izveštaj o vojnim zahtevima blokade kineskog snabdevanja energijom, što ranije nije prijavljeno.

„Izveštaj bi takođe trebalo da razmotri u kojoj meri bi Kina mogla da zadovolji svoje potrebe za energijom tokom krize ili sukoba putem gomilanja zaliha, racionalizacije zaliha i oslanjanja na kopneni transport“, navodi komisija.