Zapadu su potrebne oštrije sankcije Rusiji da bi pomogao Ukrajini da pobedi u ratu, kaže ekspert

Od sveopšte invazije Moskve na Ukrajinu pre više od dve godine, Sjedinjene Države, Britanija, Evropska unija, Australija, Kanada i Japan uvele su hiljade sankcija Rusiji.

Glavna meta mera bile su ruske finansije, posebno mreže koje finansiraju ratne napore Moskve. Usred teškog sukoba koji je odneo desetine hiljada života, kompanije, subjekti i pojedinci povezani sa ruskim odbrambenim i bezbednosnim sektorom dodavani su na sve duže liste koje su sastavljali Brisel, Vašington i njihovi partneri kako bi apelovali na Moskvu Ograničavanje kapaciteta na bojnom polju .

Ali kako rat ulazi u treću godinu, sve je više dokaza da Moskva može zaobići mnoge od ovih sankcija i nabaviti ključne zalihe za svoju vojsku iz trećih zemalja, uprkos pokušajima Zapada da osujeti ove napore.

Kako bi bolje razumeli rupe u zapadnim sankcijama i načine na koje je Rusija mogla da ih iskoristi, RSE je razgovarao sa Tomom Kitingom, direktorom Centra za finansijski kriminal i bezbednosne studije pri Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI) u Londonu. Bivši investicioni bankar, Kiting je takođe savetnik Odbora za spoljne poslove britanskog parlamenta za nedozvoljeno finansiranje.

RSE: Sada smo u trećoj godini rata. Ubrzo nakon invazije, bilo je mnogo govora da će Rusija postati zemlja sa najstrožim sankcijama ikada. Kako ovo funkcioniše iz današnje perspektive?

Tom Kitinge: Sve ove izjave su tačne. Nikada ranije nije uvedeno toliko sankcija nekoj zemlji, nikada ranije nije sankcionisano toliki broj pojedinaca, kompanija i industrija – i nikada ranije nije na ovaj način sankcionisana zemlja koja je tako ekonomski integrisana sa Zapadom.

Mislim da je takođe važno zapamtiti da je cilj ovog odgovora prvenstveno ograničavanje finansiranja i resursa ruske vojske. A kada pogledamo kako to funkcioniše, odgovor nije naročito dobar.

Pogrešno je reći da nemaju uticaja, očigledno imaju uticaj jer Rusi moraju da pronađu rešenje. Tako da bi neki rekli da sankcije deluju. Drugi bi rekli [da] demontiramo dronove koji svake noći pogađaju Kijev i pronađemo zapadne komponente koje su relativno nove i sigurno su isporučene od početka rata. Oba argumenta su validna, ali suština bi trebalo da bude da li radimo dovoljno, i mislim da je odgovor jednostavan: “Ne, nismo.”

I to se odnosi kako na nabavku municije i moderne tehnologije naoružanja, tako i na primenu i sprovođenje sankcija.

Sjedinjene Države sada imaju ovlašćenje da imenuju strane finansijske institucije za koje smatraju da olakšavaju izbegavanje sankcija, ali to još nisu iskoristile jer će biti krvavo ako se koriste, a dotična banka je u suštini van kruga saobraćajnih poteza . Osim ako Zapad ne bude voljan da da primer nekih velikih kršenja, ljudi u ovim zemljama će nastaviti da veruju da su sankcije nešto o čemu neko drugi mora da brine, a ne nešto o čemu oni kao organizacija moraju da brinu.

RSE: Ranije ove nedelje, [supruga Alekseja Navaljnog], Julija Navalnaja, razgovarala je sa Parlamentom EU i rekla, između ostalog, da je potrebno učiniti više da se blokiraju ovi kanali i mreže banaka i advokata na Zapadu koji dozvoljavaju Rusija dozvoljava da se novac pomera i da se izbegnu sankcije. Sedište im je u Londonu, koji je decenijama bio poznat kao jedno od glavnih centara za ovo, i uprkos mnogim događajima tokom godina – uključujući invaziju 2022. – izgleda da nije došlo do potpune promene. Dakle, ako rat nije poziv za buđenje, šta bi bilo?

Keatinge: To je legitiman i validan izazov koji ona postavlja. Mislim da je važno zapamtiti da meta sankcija – bilo da je to pojedinac, kompanija ili država – ne samo da sedi tamo i kaže: „U redu, odustajem. Uradiću ono što tražite od mene, jer ste mi uveli sankcije.

Postoji veliki broj ljudi, kako u zemlji tako i van nje, čiji je posao da razvijaju nove mreže nabavki. [Konkretno, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je u velikoj meri uključena u razvoj ovih mreža nabavki. Oni sve ovo shvataju veoma ozbiljno. Za njih je to egzistencijalno, a to znači da i mi moramo da se ponašamo slično ako ne želimo da budemo nadigrani i nadmanevrisani.

Zapad je želeo da odgovori oštro, ali nije želeo da u tom procesu uništi sopstvenu ekonomiju. Tako se razvila cela misterija energetske zavisnosti Evrope od Rusije. Prošlo je više od dve godine, tako da je trebalo da se organizujemo da bismo mogli da uvedemo potpuni embargo Rusiji ako to odlučimo, ali u ovom trenutku ima previše rupa.

[Osama bin Laden, osnivač Al-Kaide, jednom je rekao da su njegovi finansijeri znali za pukotine u zapadnom finansijskom sistemu, kao i za pukotine na leđima njihovih ruku. Zato bih podržao ono što je Julija rekla, i mislim da ako želimo da Ukrajina pobedi, moramo biti spremni da se uključimo mnogo više nego što smo trenutno [i] da bi možda trebalo da budemo spremni da oštetimo sopstvene ekonomije.

Ako nas to danas nešto košta, koštaće nas mnogo više u narednih pet, 10 ili 15 godina ako sada ne budemo delovali agresivno. Zato mislim da je lažna ekonomija ako danas radimo manje nego što bismo mogli. Čak i za političare, za koje bi to moglo biti teško objašnjenje njihovom narodu.

RSE: Ranije ste rekli da još uvek postoje alati koji bi mogli biti veoma efikasni, ali se jednostavno ne koriste. Ovo postavlja dva pitanja za mene: Zašto se ne koriste? A šta bi mogli da urade ako su upotrebljeni?

Kiting: Alati koji se ne koriste su alati koji bi, najblaže rečeno, izazvali diplomatske poteškoće.

EU, na primer, ima svoj set alata protiv izbegavanja i mogla bi da počne da naziva i sramoti zemlje i kompanije kao rizike protiv izbegavanja, ali postupa veoma, veoma oprezno i zazire od upotrebe tog kompleta alata.

Kao što sam rekao, Sjedinjene Države bi takođe mogle da koriste neke od velikih čekića u svojoj kutiji alata protiv stranih finansijskih institucija, ali realnost je takva da ne mislim da smo dovoljno hrabri da koristimo te alate jer bi [kod kuće] došlo do zastoja . Ali procena da li su ovi zastoji vredni toga verovatno varira u zavisnosti od lokacije.

Ako morate da trpite noćne vazdušne napade na Kijev, Odesu ili slična mesta, verovatno ćete pomisliti da su zastoji vredni toga za Evropu. Ali ako ove godine budu izbori u Londonu, Briselu ili negde drugde – čak i u zemljama u kojima se izbori održavaju ove godine – onda biste mogli pomisliti da nije vredno toga i odgoditi to do posle izbora ili osobe koja dolazi na vlast posle vas .
Tako da mislim da u svemu tome postoji velika doza realpolitike, što je razočaravajuće za nas koji želimo hitan završetak ovog rata i proterivanje Rusije iz Ukrajine./RFE/