Zapadni Balkan naspram Rusije: Različiti putevi ka bezbednosti, sankcijama i hibridnim pretnjama

Piše: Xhelal Neziri

Od početka ruske agresije u Ukrajini (2022), Evropska unija (EU) radi na ubrzanju procesa pristupanja za šest zemalja Zapadnog Balkana i četiri istočnoevropske države. Od čisto administrativnog procesa – u kojem kandidati za pristupanje potpisuju sporazume o pridruživanju i stabilizaciji, dobijaju status zemlje kandidata i završavaju poglavlja u šest grupa (klastera) – integracija u EU sada je postala geopolitički prioritet za Brisel. Harmonizacija spoljne politike EU prema Rusiji sama po sebi možda neće biti dovoljna sve dok je deo njene sfere uticaja, čak i najproblematičniji kao što je jugoistok, potpuno izložen problematičnim ruskim i kineskim uticajima. EU stoga sve više preusmerava svoj fokus na ovaj region, paralelno sa brzim ponovnim naoružavanjem u okviru strateške inicijative „Ponovno naoružavanje Evrope“, za koju se očekuje da će do 2030. godine biti potrošeno 800 milijardi evra. Pored toga, države članice EU su značajno povećale svoje odbrambene budžete; Nemačka planira godišnji odbrambeni budžet od 153 milijarde evra, što se očekuje da će biti dostignuto do 2029. godine.

Ova tranzicija sa „meke moći“ na „tvrdu moć“ najavljuje novu evropsku paradigmu u postupanju sa Rusijom i Kinom. Ona podrazumeva dovoljnu političku i bezbednosnu distancu kako bi se osigurala efikasna zaštita od njihovih štetnih uticaja. Nakon 75 godina fokusiranja na ekonomiju – koju u velikoj meri oblikuje jeftin uvoz energije iz Rusije – EU sada preuzima odgovornost za odbranu. Ova paradigma takođe podrazumeva konkretniji pristup prema kandidatima za pristupanje Zapadnog Balkana, od kojih većina tvrdi da želi da postane članica, ali zapravo potkopava proces. Ova naracija je uspešno širena u Briselu, dok su se evropski predstavnici istovremeno pretvarali da žele da prošire EU. Sada kada EU ima hitniji interes za proširenje nego balkanske zemlje za integraciju, promeniće se i njen pristup regionu.

Pored Albanije i Kosova, Rusija ima snažno prisustvo i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Uz političko i energetsko prisustvo Rusije, region je u fokusu i za Kinu, koja ima značajno prisustvo u ekonomijama ovih zemalja. Analiza najnovijih izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku ovih zemalja, objavljenih 4. novembra, pokazuje da je jedna od najvećih prepreka evropskim integracijama Zapadnog Balkana upravo ovi spoljnopolitički aspekti kandidata za pristupanje, koji su određeni njihovim nacionalnim interesima.

SRBIJA – GLAVNI IZAZOV

Izveštaj o Srbiji naglašava da je Beograd postigao mali napredak u usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU. Napominje se da su se kontakti na visokom nivou sa Rusijom intenzivirali, kao i antizapadni narativi i učešće u ruskim vojnim ceremonijama. Čak i u ovom geopolitičkom sukobu interesa, Srbija teži da sledi „filozofiju dve stolice“: izveštaj naglašava da se zvanični Beograd nije pridružio sankcijama EU protiv Rusije, ali nastavlja da sarađuje sa EU u njihovom zaobilaženju i pružanju humanitarne i finansijske pomoći Ukrajini. Prema izveštaju, manipulacija informacijama i hibridne pretnje i dalje predstavljaju ozbiljne probleme, posebno preko ruskog emitera RT Balkan, kome je dodeljena licenca za državne kablovske mreže. Energetska zavisnost od Rusije ostaje visoka, a brzo dodeljivanje srpskog državljanstva ruskim građanima sa bezviznim pristupom EU predstavlja bezbednosne rizike. Hibridne pretnje i sajber ranjivosti zahtevaju jače pravne i operativne mere, preporučuje Brisel. Što se tiče Kine, EU je zabrinuta što je Srbija potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je na snazi od 1. juna 2024. godine.

SLOŽENA POLITIKA U BOSNI I HERCEGOVINI

Složen sistem Bosne i Hercegovine zahteva složen pristup u odnosima sa EU s jedne strane i Rusijom i Kinom s druge strane. Izveštaj o napretku zemlje potvrđuje njeno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, ali napominje da sprovođenje restriktivnih mera protiv Rusije nailazi na prepreke, posebno od strane ministarstava koja kontroliše SNSD Milorada Dodika. Vlasti Republike Srpske nastavljaju da održavaju bliske veze sa Rusijom, dok javni emiteri ostaju pod političkim uticajem, što omogućava da se ruske dezinformacije nastave širiti putem medija kao što je RTRS.

Vizna politika je delimično nekompatibilna sa EU, a hibridne pretnje, uključujući sajber napade i dezinformacije, nastavljaju da dovode u pitanje institucionalnu otpornost. Prema Briselu, zemlji je potrebna sveobuhvatna strategija spoljne politike, jači mehanizmi za sprovođenje sankcija i jasan okvir za borbu protiv manipulacije stranim informacijama.

CRNA GORA – LIDER U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA, ALI SA MNOGIM DRŽAVLJANSTVIMA DATIM RUSKIM DRŽAVLJANIMA

Crna Gora je pohvaljena od strane EU zbog prijema najvećeg broja ukrajinskih državljana pod privremenom zaštitom u regionu i pružanja im pristupa zdravstvenoj zaštiti i smeštaju iznad minimalnih standarda EU. EU ostaje najvažniji trgovinski partner Crne Gore i glavni izvor stranih investicija, a slede je Srbija, Rusija i Turska. U spoljnoj politici, Crna Gora se u potpunosti uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i Belorusije, podržala je rezolucije UN o Ukrajini i aktivno učestvovala u borbi protiv hibridnih pretnji, uključujući sajber napade i manipulaciju informacijama.

Međutim, Brisel je izrazio sličnu zabrinutost u odnosu na Srbiju u vezi sa dodelom crnogorskog državljanstva ruskim i beloruskim državljanima. Prema izveštaju, u 2024. godini, 1.282 osobe su dobile crnogorsko državljanstvo u okviru investicionog programa, čiji su zahtevi još uvek bili u obradi. Investitorski program je završen 31. decembra 2022. Među njima su bili državljani Ruske Federacije (709), Belorusije (42) i Saudijske Arabije (29). U izveštaju se naglašava da „Crna Gora treba da sprovede neophodne bezbednosne provere prilikom pregleda preostalih zahteva za državljanstvo u okviru investicionog programa i da osigura da se licima koja podležu međunarodnim sankcijama odbije državljanstvo u okviru ovog programa“.

SEVERNA MAKEDONIJA – POTPUNO USKLAĐIVANJE SA EVROPSKOM SPOLJNOM POLITIKOM

Skoplje nastavlja da podržava sankcije EU protiv Rusije i podržava Ukrajinu humanitarnom i vojnom pomoći. Prema izveštaju, Severna Makedonija je pojačala svoje pripreme za Zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku EU i učestvuje u merama EU za upravljanje krizama. Međutim, zemlja je kritikovana zbog potpune i efikasne primene sankcija, što se ne odražava tako jasno kako se očekivalo u brojkama za određena područja pogođena sankcijama.

Severna Makedonija je sprovela strategije za borbu protiv hibridnih pretnji, uključujući operativni tim za sajber bezbednost i hibridne pretnje. Istovremeno, izveštaj je istakao nedostatak jasnog pravnog okvira za borbu protiv manipulacije i mešanja stranih informacija i pozvao na dalje napore za jačanje institucionalne i društvene otpornosti.

Kosovo i Albanija

Prema Briselu, Priština nastavlja dobrovoljno da se pridržava spoljne i bezbednosne politike EU, sprovodi sankcije protiv Rusije i Belorusije i podržava Ukrajinu vojnom pomoći i obukom. Međutim, Brisel napominje da medijski pejzaž ostaje polarizovan i da dezinformacije šire i domaći i strani izvori, uključujući RT Balkan i Sputnjik Srbija. Ove ruske dezinformacije, koje se šire putem srpskih medija, podrivaju funkcionisanje kosovskih institucija. Izveštaj ističe da su ključne institucije, uključujući Centralnu izbornu komisiju, propustile prilike da se proaktivno bore protiv dezinformacija, što je oslabilo poverenje građana u državne institucije.

Albanija, koja se zajedno sa Crnom Gorom smatra pionirom u procesu regionalne integracije, nastavlja da se u potpunosti pridržava spoljne politike EU, uključujući sankcije protiv Rusije. Ovo šalje jasan signal o posvećenosti Albanije evropskim integracijama i njenoj ulozi pouzdanog partnera. Prema izveštaju, Albanija je ojačala svoj nacionalni bezbednosni okvir i usvojila Nacionalnu strategiju sajber bezbednosti (2025–2030) i prvu nacionalnu strategiju protiv stranog mešanja i dezinformacija. Zemlja se pridružila Evropskom centru za suprotstavljanje hibridnim pretnjama i nastavlja da bude aktivno uključena u inicijative EU i UN o sajber i informacionoj bezbednosti.

Dok su Albanija i Kosovo u velikoj meri usklađene sa politikom EU prema Rusiji i Kini, druge zemlje više vole da ne posmatraju procese iz perspektive Brisela. Srbija je uskladila samo 63% svoje spoljne politike sa EU i nije uvela sankcije Rusiji. Naprotiv, ona nastavlja da služi kao platforma za ruske aktivnosti u regionu, kako politički tako i ekonomski i kulturno. Ovo povećano rusko prisustvo u Srbiji ogleda se u uticaju Srbije u susednim zemljama, posebno u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, ali i na Kosovu. Srbija će stoga ostati u fokusu Brisela, jer je središte gotovo svih zapleta na Balkanu koji usporavaju integraciju regiona u EU.