„Zamrznuti“ rat u Ukrajini omogućio bi Rusiji da ugrozi NATO, upozorava letonska obaveštajna služba

Pauza u neprijateljstvima, na koju se obavezao američki predsednik Tramp, oslobodila bi resurse Kremlja da ugrozi zemlje širom alijanse, navodi se u izveštaju.

Svaka pauza u borbama u Ukrajini omogućila bi Rusiji da obnovi svoje snage i započne konfrontaciju sa zemljama Evropske unije, upozorila je u ponedeljak Služba državne bezbednosti Letonije, dok američki predsednik Donald Tramp počinje mirovne pregovore sa Kremljom.

U novom nepoverljivom izveštaju koji je objavila domaća obaveštajna agencija baltičke zemlje, obaveštajni zvaničnici procenjuju da je verovatnoća direktne vojne konfrontacije između Rusije i NATO-a 2025. godine prilično mala, pošto su ljudstvo i resursi Moskve povezani u skupoj invaziji.

Međutim, ako rat bude „zamrznut“ i Rusija više ne trpi značajne gubitke tokom aktivnih neprijateljstava u Ukrajini, Moskva bi mogla da proširi svoje vojno prisustvo na severoistočnom krilu NATO-a, uključujući Baltik, u narednih pet godina“, upozorava se u izveštaju.

Tramp je prošle nedelje najavio da će započeti pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini, iznenadivši i Kijev i saveznike Vašingtona u NATO u Evropi. Kao odgovor, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Belu kuću da prizna da „Putin ne želi da okonča rat“.

Istovremeno, letonski obaveštajci kažu da sankcije, bekstvo kapitala i drugi ekonomski izazovi zbog rata „neće dovesti do kolapsa Rusije, ali će skoro sigurno oslabiti zemlju na duge staze i na unutrašnjem i međunarodnom planu“.

Što se rat duže odugovlači, predviđa se, Kremlj će manje moći da zadrži svoju sferu uticaja.

Uprkos sumornim izgledima za rusku državu, u izveštaju se upozorava da specijalne službe zemlje aktivno razvijaju svoje sposobnosti da izvrše sabotaže i druge napade širom Evrope. Poslednjih meseci, baltičke države su podigle uzbunu zbog niza napada niske tehnologije koji imaju za cilj narušavanje kritične infrastrukture i podsticanje podela u društvu.

„Veoma je verovatno da ruske službe testiraju evropski odgovor i sposobnost da spreče ovakve incidente“, navodi letonska agencija, ali upozorava da je takva hibridna taktika deo vojne doktrine Moskve u slučaju potpunog sukoba sa Zapadom. Kremlj „izgrađuje diverzantske kapacitete na teritoriji NATO-a tako da budu dovoljno razvijeni u slučaju prave vojne konfrontacije“.

Upozorenje dolazi nekoliko dana nakon što je Danska odbrambena obaveštajna agencija prošle nedelje tvrdila da bi Rusija mogla da bude spremna za „rat velikih razmera“ u Evropi u roku od pet godina. „Rusija će verovatno biti spremnija da upotrebi vojnu silu u regionalnom ratu protiv jedne ili više evropskih država NATO-a ako smatra da je NATO vojno oslabljen ili politički podeljen“, navodi se u saopštenju.