Grad Prijedor se nalazi u zapadnom delu Bosne i Hercegovine i drugi je grad nakon Srebrenice u kojem su tokom rata 1992-1995 nad Bošnjacima počinjeni masakri i genocid od strane srpskih vojnih i paravojnih snaga. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio je šest srpskih zvaničnika na preko 160 godina zatvora za zločine počinjene u ovom delu Bosne i Hercegovine, dok su lokalni sudovi osudili još sedam zločinaca. Ovaj grad nema nikakve veze sa operacijom Oluja, koja se odigrala u Hrvatskoj 1995. godine. Ipak, i vređajući sve što je vezano za ovaj grad, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom, a u prisustvu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija, pokušao je iz Prijedora da se priseti akcije “Oluja”, koja se dogodila u Hrvatskoj. Ovo je očigledno bila ne samo provokacija, već i uvreda istorije i sećanja na one koje su zločinačke ruke srpske vojske i paravojske izmasakrirale.
Odluka šefa države Srbije, entiteta RS i Patrijarha Srpske pravoslavne crkve da u Prijedoru obeleže godišnjicu operacije Oluja od strane vlasti države Bosne i Hercegovine ocenjena je provokacijom i uvredom za žrtve srpskih zločina u ovom gradu. Provokacija predsednika Srbije i patrijarha Srpske pravoslavne crkve usmerena je ne samo protiv žrtava rata, već i protiv Sjedinjenih Američkih Država koje su uvele sankcije šefu entiteta RS Miloradu Dodiku. Bez rezerve i vrlo otvoreno, predsednik Aleksandar Vučić poručio je javnoj televiziji Srbije nakon sastanka sa Miloradom Dodikom da on i Srbija neće odustati od podrške liderima Republike Srpske uprkos sankcijama.
Milorad Dodik i njegova stranka SNSD započeli su najnoviji period obračuna sa svima koji drugačije misle i kritikuju vlast. Kriminalizacija klevete i izricanje teških kazni za nju, kroz loš nacrt zakona koji je izglasala Narodna skupština RS, je poslednja faza u kojoj se guši sloboda štampe. Sama cenzura medija, njihova kontrola kao čin diktature od strane sile poprima svoj oblik čak i pred sankcijama koje su SAD uvele srpskim liderima entiteta. Milorad Dodik ne vidi sankcije kao zabrinutost. Borba protiv medija i njihovo gašenje svim mogućim metodama je njegov prioritet.
Zanimljivo je da je i sam Milorad Dodik zagovornik klevete i nikada za to nije kažnjen. Kao poznavaocu i praktičaru klevete, biće zanimljivo videti njegovo suočavanje sa zakonom koji je usvojila njegova stranka u Skupštini entiteta. To nije sve što šef entiteta RS Milorad Dodik sprema. Započeo je pripreme i postupke za proglašenje neprijatelja Republike Srpske i procesuiranje pred sudom. Putinizacija Dodika nije iznenađenje kada se zna da je šef RS odlikovao ruskog predsednika Vladimira Putina.
Po uzoru na rusku Vagner grupu, Milorad Dodik je doveo privatna osiguravajuća društva pod kontrolu, čak ih je otkupljivao i pokušavao da ih što više iskoristi kao špijunske i bezbednosne organizacije ili strukture. U „Elektroprivredi“ je angažovano više od 50 IT stručnjaka koji rade u oblasti propagande u prostoru društvenih mreža. Kontroliše sve navijačke grupe u Republici Srpskoj, maksimalno prati opoziciju i kritičke glasove. Takođe i špijuniranjem telefonske mreže M:Tel. Sve to motivisano u duhu srpskog nacionalizma.
Iako su sankcije koje su SAD uvele u potpunosti u skladu sa destruktivnim i putinističkim aktivnostima Milorada Dodika, predsednik Aleksandar Vučić i dalje besramno nalazi snage i hrabrosti da podrži Dodika i predstavlja sankcije protiv njih kao neprijateljstvo Zapada prema srpskom narodu.
Podsjećamo, osim predsedniku RS Miloradu Dodiku, SAD su uvele sankcije srpskoj članici Predsedništva BiH Željki Cvijanović i drugim visokim zvaničnicima Republike Srpske zbog podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Na listu sankcija Ministarstva finansija SAD uvršteni su i predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i ministar pravde Republike Srpske Miloš Bukejlović. /TheGeopost