Zabrana ruskog gasa povećava pritisak na prozapadnu vladu Moldavije

Share the news

Kada je 1. januara ruski prirodni gas prestao da teče ka zapadu kroz Ukrajinu, to je bio kraj jedne ere.

To je takođe bio udarac za Moskvu, naglašavajući kako je odluka predsednika Vladimira Putina da vodi sveobuhvatni rat protiv ruskih suseda potkopala sposobnost zemlje da koristi zalihe energije kao polugu u većem delu Evrope.

Ali ne u Moldaviji.

Analitičari i zvaničnici kažu da Rusija pokušava da prekine isporuke gasa kako bi oslabila prozapadnu vladu u maloj zemlji, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, članice EU i gde Kremlj želi da povrati uticaj i kontrolu.

Nakon decenija oslanjanja na ruski gas za grejanje domova i vođenje fabrika, Moldavija je poslednjih godina diverzifikovala svoje izvore energije, delimično podstaknuta invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine, što je podstaklo celu Evropu da preispita svoje snabdevanje energijom.

To znači da prekid, koji je rezultat odbijanja Ukrajine da produži ugovor o tranzitu sa ruskim državnim gasnim gigantom Gaspromom, nije imao neposredan uticaj u većini delova zemlje. Četiri dana nakon prekida snabdevanja gasom, većina moldavskih domaćinstava je još uvek bila topla i osvetljena.

Situacija je još mračnija u Pridnjestrovlju, otcepljenom regionu na levoj ili istočnoj obali Dnjestra gde su stacionirane ruske trupe i koji vodi svoje poslove – uz podršku Moskve – od rata koji je izbio nakon raspada Sovjetskog Saveza. Union.

Mnogi od 450.000 ljudi u regionu nose dodatnu odeću, uključuju električne grejalice i drhte u svojim domovima jer je struja prekinuta. Visoki zvaničnik u de fakto vladi rekao je da su sva industrijska preduzeća osim proizvođača hrane primorana da se zatvore.

Izazivajući nezadovoljstvo

Rusija se možda nada da će iskoristiti situaciju za eskalaciju tenzija između moldavske vlade i vlasti i običnih građana u Pridnjestrovlju, dok podstiče nezadovoljstvo zbog rasta cena širom zemlje.

Izvan otcepljenog regiona, Moldavija je donedavno dobijala 80 odsto električne energije iz Kurčugana, elektrane u Pridnjestrovlju koja je radila na ruski gas. Elektrana sada delimično radi na uvozni ugalj. Očekuje se da će Moldavija ove godine početi da uvozi više električne energije iz Rumunije, iako će cene verovatno biti veće.

Rusija bi mogla da snabdeva Moldaviju gasom preko gasovoda Turski tok u Crnom moru, čime bi smirila krizu u Pridnjestrovlju i snabdevala Kurčugan. Moldavski zvaničnici, koji su proglasili 60-dnevno vanredno stanje kada je postalo jasno da će Gasprom prekinuti isporuke gasa 1. januara, navodno su bili iznenađeni što Gasprom nije pokušao da obnovi snabdevanje Turskim tokom.

„Rusi žele da izvrše pritisak ne samo na Ukrajinu, već na Evropu i Moldaviju“, rekao je Vilijam Hil, bivši američki ambasador koji je godinama radio u Moldaviji. „Ali oni su napustili Pridnjestrovlje i to zaista sve iznenađuje.

„Izuzetno je šta su Rusi uradili sa svojih 30 godina vlasti na levoj obali Dnjestra“, rekao je Hil. „Ljudi će ovo zapamtiti. Tamo je hladno.”

Invazija na Ukrajinu je de fakto vlasti u Pridnjestrovlju približila centralnoj vlasti u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije. Hladno rame koje je Rusija do sada pokazala regionu moglo bi da se pokaže kao nazadovanje i da ubrza ovaj proces.

Ali Moskva takođe pokušava da prebaci krivicu na prozapadnu vladu – a čini se da se rukovodstvo Pridnjestrovlja pridružuje, odbijajući ponude podrške Kišinjeva kao što su generatori, humanitarna pomoć i vitalni medicinski materijal.

„Ruska državna propaganda [počela je] da širi poruke u kojima za situaciju okrivljuje Moldaviju i njenu vladu, oslikavajući apokaliptičke scenarije za region nekoliko nedelja pre kraja tranzita gasa“, rekla je Marija Golubeva, bivša poslanica Letonije i zaposlena u Centru za European Policy Analisis, istraživački centar u Vašingtonu.

Povećana propaganda

Propaganda se pojačala oko 1. januara, rekla je ona za RSE i dodala: „Mislim da možemo očekivati da će situacija dalje eskalirati u narednim nedeljama pošto de fakto vlasti Pridnjestrovlja ignorišu rešenja koja je predložila Republika Moldavija.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 2. januara izjavila da „odgovornost za prekid isporuke ruskog gasa leži isključivo na Sjedinjenim Državama i kijevskom marionetskom režimu“, kao i na evropskim pristalicama Ukrajine.

Zaustavljanje isporuke dolazi u kontekstu zimskih meseci i tekućih političkih tenzija u Republici Moldaviji uoči parlamentarnih izbora koji se očekuju na jesen. Prozapadna predsednica Maja Sandu ponovo je izabrana u novembru nakon kampanje koju su obeležile optužbe vlade za agresivno rusko mešanje. Na referendumu o mogućoj daljoj integraciji Moldavije u Evropsku uniju, pristalice EU pobedile su sa vrlo malom razlikom.

Kremlj je očigledno bacio oko na parlamentarne izbore, rekla je Oana Popesku-Zamfir, direktorka GlobalFocus centra, istraživačkog centra sa sedištem u Rumuniji i saradnik istraživač u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Sanduova vladajuća stranka „nije tako dobro pozicionirana kao na predsedničkim izborima i referendumu za EU, pa je dovoljno da Rusija izvrši mali pritisak i gurne ih u oblast u kojoj će izgubiti izbore“, rekla je ona u telefonskom intervjuu za RSE.

Moldavija može da kupuje gas unapred i da ga isporučuje sa evropskog tržišta, ali po “mnogo višim cenama” od onih koje plaća Gaspromu, rekao je Popesku-Zamfir.

„Sumnjam da je ruska strategija da oni troše ceo svoj budžet [na energiju] umesto da ga troše na bilo šta što se tiče ekonomskog razvoja uopšte i da ga troše da prebrode zimu“, rekla je ona. „A onda kako se izbori budu približavali, imaće još veću inflaciju i još više cene nego što već imaju, što je prilično visoko.

Bez dovoljne pomoći Zapada, rekla je, „ovo je apsolutno strategija koja može da funkcioniše“./RFE-RL/