Bivši ministar spoljnih poslova Britanije upozorava: Zvuči dramatično, ali hitno rasporediti trupe u Brčkom i na aerodromu u Tuzli, Dodik se bliži otcepljenju, potrebne su hitne odluke i akcije!
Zapad mora pogledati u hladne oči Vladimira Putina i suočiti se s njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga, poručuje Vilijam Hague.
Nekadašnji državni sekretar Velike Britanije i bivši lider Konzervativne partije Vilijam Hague u autorskom tekstu za list The Times osvrnuo se na situaciju u BiH te je naglasio kako tenzije mogu gurnuti celu Evropu u krizu.
Na početku teksta Hague se osvrnuo na trenutne odnose evropskih zemalja s Rusijom te je naglasio kako je Nemačka jedna od zemalja koja je posrnula pred ruskim uticajem.
“Postoje dve stvari koje nikada nisam zaboravio u svom prvom susretu s Putinom. Jedna je bila ta da ima najhladnije oči koje sam ikada vidio, a druga se odnosi na to da nam je jednostavno hteo prodati puno plina. Neki od naših saveznika nisu bili otporni na ovu strategiju. Nemačka je dozvolila izgradnju Severnog toka 2, a koalicija koja bi trebala činiti novu vlast muči se u pregovorima i o ovom pitanju.
Jednom kada Berlin pristane na to, Ukrajina i drugi biće izloženiji tome da Putin smanji pritisak u plinovodima od kojih države ovise. Svaka slaba tačka zapadnih zemalja se iskorištava. Poljska, otuđena od svojih partnera u EU, suočava se s okrutnom izbegličkom krizom. Mađarskoj nedostaju prijatelji u Briselu, ali ih pronalazi u Moskvi. Desetine hiljada ruskih vojnika se gomila na granici u blizini Ukrajine i moramo se zapitati šta se može učiniti na ovom planu, piše Hague.
Nekadašnji diplomata je naglasio kako na svaku od ovih pretnji postoje odgovori koje Zapad može upotrebiti protiv Rusije. Međutim, ključna oblast za Zapad, regija u kojoj se potrebno suprotstaviti narušavanju stabilnosti jeste Balkan.
“Istorija je mnogo puta pokazala da zanemarujemo opasnosti na Zapadnom Balkanu. To je bilo žarište 1914. godine i poprište najkrvavijih ratova u Evropi tokom devedesetih godina. Ovde je Rusija pokušala osujetiti težnje miliona ljudi da žive u stabilnim i zapadno orijentisanim državama. Pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, intervencije na referendumu u Severnoj Makedoniji te sve čvršći pritisak na politički i poslovni život u Srbiji. Kako bi se zaokružio haos, EU je zatvorila svoja vrata za daljnje proširenje, a Velika Britanija je izgubila utiecaj kroz Brexit”, navodi se u tekstu.
Hague je naveo kako Zapad, uključujući i Veliku Britaniju, nema luksuz da ignoriše dešavanja na Balkanu.
“Milorad Dodik godinama potkopava državu Bosnu i Hercegovinu uz aktivnu podršku Rusije i Srbije. Za Moskvu ovo služi u svrhu blokiranja euroatlantskih integracija. Bosna bi bila poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije, zemlja koja nema mogućnosti da se pridruži NATO-u ili da ikada funkcioniše kao normalna zemlja. Posljednjih sedmica situacija je postala ozbiljna. Dodik se bliži otcjepljenju. Izjavio je da će podići vojsku bosanskih Srba, upravo onu vojsku koja je odgovorna za genocid u Srebrenici. On nastoji da iskoristi slabost Zapada kako bi ubrzao krizu koja vodi ponovnom iscrtavanju mapa, s teritorijom koja bi bila priključena Srbiji, navodi bivši diplomata.
Ističe kako ovakve pretnje predstavljaju direktan izazov za Dejtonski sporazum.
“Kada neko ponovo može da pomera granice država na etničkoj osnovi, postoji mnogo više manjina čija se lokacija može iskoristiti kao opravdanje za pomeranje nekih drugih granica. Niko ne treba sumnjati da sve ovo predstavlja pretnju sigurnosti i stabilnosti evropskog susedstva. Dok ovo pišem, ministri spoljnih poslova EU barem razgovaraju o situaciji (tekst pisan pre sastanka u Briselu ). Prošle sedmice Kristjan Šmid je upozorio da se BiH suočava s najvećom egzistencijalnom pretnjom i da su sukobi realna mogućnost. Njegov prethodnik Paddy Ashdown odradio je brilijantan posao pre 20 godina te je pokazao da se odstupanje od Dejtona neće tolerisati. On je imao čvrstu podršku zapadnih zemalja. U godinama posle toga EU se opredelila za ‘dijalog’, što znači smirivanje i slabost, piše u Hagueovom tekstu.
Na kraju teksta nekadašnji lider Konzervativne partije se osvrnuo i na najave da će britanska šefica diplomatije Liz Truss fokusirati svoj rad i na Zapadni Balkan.
“Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će Liz Truss pokrenuti ova pitanja kada se ministri spoljnih poslova NATO saveza sastanu u Rigi narednog meseca. Međutim, potrebne su neke hitne odluke i akcije. Britanija i EU bi se trebale pridružiti SAD-u u uvođenju sankcija svima koji potkopavaju Dejton. Zapad bi trebao potvrditi podršku visokom predstavniku, podržavajući njegove zakonske ovlasti da direktno interveniše kako bi se zaštitio integritet zemlje”, ističe Hague.
U zaključku se osvrnuo i na neophodnost slanja NATO trupa u BiH.
“Male evropske vojne snage, poznatije kao EUFOR, trebale bi biti pojačane NATO trupama raspoređenim na strateški bitnim područjima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. To zvuči dramatično, ali samo snaga i odlučnost će nas udaljiti od velikih nevolja. Kolaps u Afganistanu pokazuje šta se dešava kada Zapad izgubi pažnju. Ne može se dozvoliti da se isto desi unutar evropskog kontinenta. Zapad mora pogledati u hladne oči Vladimira Putina i suočiti se s njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga”, zaključio je Hague.
Evropski poslanik Geadi dezinformiše: Postoje sistematski pokušaji deportovanja i ubijanja Srba 
Bajden se fokusira na koridor Lobito u Angoli, svoje nasleđe u borbi protiv Kine u Africi 
Vulin hoće ruski zakon i u Srbiji: Skupštini podnet predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja 
Američki vojnici nastavljaju da sprovode patrole i bezbednosne posmatračke punktove u Zubinom Potoku 
„Alo” dezinformiše: Opsadno stanje u Mitrovici, policija maltretira Srbe 
Vučević dezinformiše da “Kurti koristi napad kako bi KBS poslao na sever Kosova”