Vulin hoće ruski zakon i u Srbiji: Skupštini podnet predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja

Narodni poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica i Đorđe Komlenski podneli su Skupštini predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.

U predlogu zakona navedeno je da se kao „agenti“ smatraju „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva”.

“Pod finansiranjem u pretežnom delu, podrazumeva se da je u poslednjih godinu dana, udruženje ili neprofitna organizacija od subjekata pobrojanih u stavu 1.ovog člana, primila (prihodovala) više od polovine ukupnih sredstava”, napominje se.

Kao strane subjekte ovaj predlog prepoznaje „vladu, izvršne organe druge države ili stranu političku stranku, fizičko lice koje nema državljanstvo Republike Srbije i prebivalište u Srbiji ili pravno lice ili grupa pravnih lica koja je organizovana, registrovana ili osnovana po propisima druge države ili koja ima sedište u drugoj državi“.

Agent stranog uticaja, u smislu ovog zakona je i neprofitna organizacija koja se bavi političkim delovanjem ili političkim aktivnostima. kao i drugim aktivnostima koje se odnose na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Republike Srbije, kršenje Ustavom Republike Srbije zajamčenih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti.

Predlaže se da istupanja predstavnika agenata stranog uticaja, štampani materijali kao i materijali koji se objavljuju putem elektronskih medija, informacionih i telekomunikacionih mreža ili se na drugi način vrši njihova distribucija, moraju imati oznaku da je organizacija upisana u Registar agenata stranog uticaja.

Registar agenata stranog uticaja uspostavlja i vodi Ministarstvo pravde.

U slučaju da neprofitna organizacija u svom delovanju postupa i sprovodi aktivnosti, a nije upisana u Registar agenata stranog uticaja, ili nije podnela prijavu, Ministarstvo dostavlja predlog nadležnom sudu za zabranu obavljanja rada i podnosi prijavu protiv odgovornih lica u skladu sa odredbama krivičnog zakonodavstva Republike Srbije.

Drakonske kazne

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj neprofitna organizacija, a odgovorno lice novčanom kaznom od 5.000 do 200.000 dinara kada ne obeleži promotivni materijal u skladu s ovim zakona, ne podnese prijavu ili prilikom podnošenja prijave ili dopune prijave da netačan podatak u vezi sa upisom u Registar ovog zakona, ne dostavi dopunu prijave o izvršenim promenama u propisanom roku, ne dostavi finansijski izveštaj propisan zakonom.

Bojan Torbica, poslanik stranke čiji je osnivač Aleksandar Vulin, navodi da se u domaćoj javnosti već duže vremena vodi “jalova rasprava o potrebi veće transparentnosti rada nevladinog sektora”. Kako kaže, poražavajuća je činjenica da u Srbiji postoje i nesmetano deluju udruženja koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa.

“Državu su nam preplavili raznorazni profesionalni aktivisti koji se uz enormne naknade stranih nalogodavaca bore za sve osim za interese sopstvene države i svojih sunarodnika. U cilju daljeg sprečavanja ovakvog delovanja predlažemo temeljnu izmenu zakonske regulative finansiranja nevladinog sektora”, navodi on.

Torbica najavljuje i da će uskoro predložiti i zakon koji će “detaljnije regulisati finansijsku kontrolu nevladinog sektora i sprečiti prelivanje novca sa računa jedne na račun druge NVO kako bi se zataškali izvori i tokovi finansiranja”.

Smatra da je neophodno doneti zakon poput FARA zakona u SAD iz 1938. godine, kako bi se registrovala sva udruženja koja se pretežno finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa.

Torbica kaže da je krajnje vreme da građani saznaju ko iz inostranstva i koliko plaća razna udruženja tj. neprofitne organizacije, po čijim programima i direktivama one rade i ono što je najvažnije, kojim stranim vladama i organizacijama polažu račune.

Ruski zakon

Podsetimo, sličan zakon ima i Rusija. Uveden 2012. i proširen 2022. godine, zahteva od organizacija koje primaju strana sredstva da se registruju kao “strani agenti”, čije su posledice inspekcije, drakonske kazne i ograničenja aktivnosti.

Kvalifikacija “strani agneti” uključuje svako fizičko lice ili grupu koja prima bilo koju količinu novca iz inostranstva – bez obzira da li je reč stranim vladama, organizacijama ili čak građanima – i koja objavljuje „štampane, audio, audio-vizuelne ili druge izveštaje i materijale“.

Nakon što vlasti stave oznaku „strani agent“ na ljude ili organizacije, od njih se traži da sve što objave – čak i postove na društvenim mrežama – označe rečenicom koja ukazuje na njihov status stranog agenta. Od njih se takođe traži da na svakih šest meseci vladi podnose na uvid finansijske izveštaje i bankovne izvode, te da prolaze godišnje revizije.

Kritičari tvrde da ruske vlasti zakon koriste za obračun s medijima, aktivistima, opozicionim grupama i pojedincima koji kritikuju Kremlj. Grupe civilnog društva izražavaju zabrinutost i smatraju da to zastrašuje pojedine novinare ili zaštitnike ljudskih prava i guši oprečna i drugačija mišljenja.

Kremlj odbacuje kritike da Zakon o „stranim agentima“ predstavlja cenzuru, a predsednik Putin kaže da je Zakon potreban kako bi se Rusiju zaštitila od stranog uplitanja./The Geopost/