Vučić i Obran će prostrti crveni tepih za predsednika Kine

Share the news

Autokratski lideri Mađarske i Srbije prostrće crveni tepih kineskom predsedniku Si Đinpingu tokom njegovog putovanja u Evropu.

Kineski lider Si Đinping će većinu svog petodnevnog putovanja po Evropi ove nedelje provesti u dve male zemlje u istočnoj polovini kontinenta, regionu koji je Peking koristio kao bazu za svoje rastuće ekonomske ambicije u Evropi.

Nakon zaustavljanja u Parizu u ponedeljak kako bi započeo svoje prvo evropsko putovanje u poslednjih pet godina, Si će otputovati u Mađarsku i Srbiju, dve zemlje sa autokratskim liderima koje se smatraju prijateljskim Kini i bliskim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Dok su glavni evropski lideri vodili više protekcionističke politike kako bi ograničili domet Pekinga i Moskve na kontinentu, vlade konzervativnih nacionalističkih lidera Viktora Orbana iz Mađarske i Aleksandra Vučića iz Srbije uspostavile su ekonomske veze sa Kinom i pozvale na velika ulaganja u infrastrukturu, proizvodnju, energije i tehnologije.

Kao prva zemlja Evropske unije koja se pridružila Sijevoj potpisanoj Inicijativi Pojas i put, Mađarska je našla sredinu sa svojim članstvom u EU i NATO-u i neobičnom otvorenošću za diplomatske i trgovinske odnose sa autokratijama na istoku.

Tamaš Matura, stručnjak za Kinu i vanredni profesor na Univerzitetu Corvinus u Budimpešti, rekao je da je prijem u Mađarsku velikih kineskih investicionih i proizvodnih centara – i njen agnosticizam prema poslovanju sa zemljama sa nejasnim demokratskim i ljudskim pravima – otvorio ključna vrata za Kinu unutar EU.

„Mađarska vlada je poslednji pravi prijatelj Kine u celoj EU“, rekla je Matura. „Sada je za Kineze veoma važno da se nasele u zemlji koja je unutar granica EU… i prijateljski nastrojena prema kineskom političkom sistemu.

Jedna od glavnih prednosti za Kinu od uspostavljanja baza unutar EU je izbegavanje skupih carina. Evropska komisija, izvršna vlast bloka, razmatra podizanje uvoznih carina na kineska električna vozila sa sadašnjih 10 odsto kako bi zaštitila evropsko tržište automobila – oslonac za Nemačku, najveću ekonomiju u 27-članom bloku.

Međutim, u decembru je Mađarska objavila da će jedan od najvećih svetskih proizvođača električnih vozila, kineski BID, otvoriti svoju prvu evropsku fabriku za proizvodnju električnih vozila na jugu zemlje – potez koji bi mogao da utiče na konkurenciju u automobilskoj industriji ovog kontinenta.

Ova promena je očigledna u Budimpešti, gde je prodavac automobila počeo da smanjuje svoju ponudu evropskih vozila i predstavlja BID modele.

Mark Šiler, direktor strategije i marketinga u porodičnom Schiller Auto, rekao je da veruje da evropski proizvođači automobila „već zaostaju za Kinom“ u prelasku na proizvodnju električnih vozila. Njegova kompanija je nedavno prestala da prodaje automobile nemačkog proizvođača automobila Opel i prešla na BID.

„To je bila velika razlika“, rekao je Šiler.

Čini se da je mađarska državna televizija u ponedeljak potvrdila ranije izveštaje da će Si i Orban otputovati u južni grad Pečuj da najave još jednu investiciju u proizvodnju električnih vozila, uključujući i kinesku kompaniju GreatVall Motor.

Na konferenciji za novinare kasnije, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijjarto kritikovao je novinare zbog izveštavanja o mogućem dogovoru, rekavši da oni koji pominju određene kompanije pre nego što se dogovori završe, „očigledno deluju protiv nacionalnih interesa Mađarske“.

Izveštaj o Sijevom mogućem putovanju u Pečuj kasnije je uklonjen sa sajta državne televizije. Orbanova kancelarija nije odgovorila na nekoliko zahteva za informacijama o Sijevom dnevnom redu, prenosi AP.

U Srbiji, koja se graniči sa Mađarskom, Kina ima rudnike i fabrike širom zemlje, kao i još milijarde infrastrukturnih kredita kojima su finansirani novi putevi, mostovi i objekti.

Mađarska i Srbija postigle su sporazum sa Pekingom o modernizaciji železničke pruge između glavnih gradova Budimpešte i Beograda. Ovo je deo plana „Pojas i put“ za povezivanje sa lukom Pirej u Grčkoj koju kontrolišu Kinezi kao uvoznom tačkom za kinesku robu u centralnoj i istočnoj Evropi.

Veći deo projekta, čiji se završetak očekuje 2026. godine nakon brojnih kašnjenja, biće finansiran zajmovima kineskih banaka – vrstom kapitala koji su Mađarska i Srbija želele da iskoriste.

Prema istraživačkoj laboratoriji AidData na Univerzitetu Villiam & Mari, univerzitetu u Virdžiniji, kineski zajmodavci dali su zajmove u vrednosti od više od 22 milijarde dolara devet zemalja Centralne i Istočne Evrope između 2000. i 2021. godine.

Od tog iznosa, Mađarskoj je otišlo 9,4 milijarde dolara, a Srbiji 5,7 milijardi dolara, što je niže od ukupnog iznosa za sve ostale zemlje u regionu.

Vučić je rekao da mu je “počašćen” što ga je Si, koga često naziva “prijateljem”, posetio u utorak. On je pre posete rekao da će Srbija tražiti dalje kineske investicije, posebno kada su u pitanju napredne tehnologije.

Međutim, ekonomski analitičar Mijat Lakićević rekao je da ne očekuje veće nove investicione sporazume jer je „sve što Srbija radi sa Kinom već dogovoreno”.

Mađarska je takođe stvorila povoljno investiciono okruženje za Kinu nudeći velikodušne poreske olakšice, subvencije i infrastrukturnu podršku kineskim kompanijama i pomažući im da se snađu u mađarskoj birokratiji.

„Oni razvlače crvene tepihe i sve zašiju od strane vlade. A ovo je velika prednost“, rekao je Matura, kineski analitičar.

U blizini Debrecina, drugog po veličini grada u Mađarskoj, gradi se fabrika baterija za električna vozila od skoro 550 hektara vredna 7,3 milijarde evra (7,9 milijardi dolara), što je najveća direktna strana ulaganja u Mađarskoj.

Orbanova vlada se nada da će postrojenje, kojim upravlja kineski baterijski gigant CATL, pretvoriti zemlju u globalni centar za proizvodnju litijum-jonskih baterija u trenutku kada vlade sve više pokušavaju da ograniče emisije gasova staklene bašte prelaskom na električne automobile.

Takve investicije dolaze u trenutku kada je slabu privredu Mađarske dodatno ometaju rekordna inflacija i zamrzavanje milijardi u fondovima EU, koji su zadržani zbog Orbanovih demokratskih standarda i vladavine prava.

S obzirom na zamrzavanje fondova EU, Kina je bila voljna da popuni praznine u mađarskom budžetu, rekao je Matura.

„Priliv sredstava EU u mađarsku privredu je skoro potpuno stao, tako da sada postoji hitna potreba u Mađarskoj da se okrene drugim alternativama i drugim izvorima finansijskog kapitala“, rekao je on.

Orban je otvoreno objasnio zašto daje prioritet kineskim investicijama: njegovo uverenje da su zapadne ekonomije u padu, a Kina u usponu.

Tokom nedavnog govora na konzervativnoj CPAC konferenciji u Mađarskoj, Orban je izneo viziju „globalne ekonomije organizovane na principu uzajamne koristi bez ideologije.“/TheGeopost/