Voda za piće dospela do nasukanih ili raseljenih ljudi nakon pucanja brane u Ukrajini

Ukrajinske vlasti su u sredu požurile sa pijaćom vodom na jug zemlje kako bi pomogle hiljadama ljudi koji su se nasukali ili pobegli iz regiona dan nakon što je brana Kahovka pukla.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da stotine hiljada ljudi „nema normalan pristup vodi za piće“.

On je na Tviteru napisao da je rušenje brane u ugašenoj hidroelektrani „definitivno namerno“ i za to okrivio ruske trupe. On je dalje optužio Moskvu da nije reagovala da pomogne ljudima koji žive u oblastima pod ruskom kontrolom i koji se sada suočavaju sa posledicama poplava.

Ukrajinske vlasti saopštile su da je više od 17.000 ljudi evakuisano iz oblasti duž reke Dnjepar i da je oko 40 gradova i sela poplavljeno u oblastima pod ukrajinskom kontrolom. Više od 900 ljudi evakuisano je iz područja pod ruskom kontrolom.

Ali pravi obim katastrofe za područje od 60.000 stanovnika još nije bio poznat.

Britansko ministarstvo odbrane navelo je u svojoj dnevnoj proceni u sredu: „Struktura brane će se verovatno dodatno pogoršati u narednim danima, što će izazvati dodatne poplave.

Ukrajina i Rusija su jedna drugu okrivile za uništavanje brane, koja se nalazi oko 70 kilometara istočno od Hersona u delu Ukrajine koji Rusija kontroliše više od godinu dana.

Ukrajina kontroliše zapadnu stranu Dnjepra, dok Rusija kontroliše istočni deo, koji je niži i podložniji poplavama. Na teritorijama koje je okupirala Rusija, neki stanovnici čekali su spas na svojim krovovima dok je voda nastavila da raste.

Voda u brani je kritična za poljoprivredu u regionu i kao snabdevanje pijaćom vodom za poluostrvo Krim, koje je Rusija nezakonito zaplenila 2014. godine.

Nije bilo jasno kako će poplave uticati na rat, s obzirom da se Ukrajina priprema za veliku kontraofanzivu da povrati teritoriju koju je Rusija zauzela u prvim nedeljama sukoba.

Institut za proučavanje rata, istraživačka grupa sa sedištem u Vašingtonu, saopštila je da Rusija ima „veći i jasniji interes da poplavi donji Dnjepar, uprkos šteti po sopstvenim pripremljenim odbrambenim pozicijama“. Dnjepar je ruski naziv za reku Dnipro.

Stručnjaci su rekli da je brana iz 1950-ih bila u lošem stanju i sklona urušavanju jer se voda već izlila kada je zid popustio. Prema rečima zvaničnika, brana nije proizvodila nikakvu struju od novembra.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je akumulacija Kahovka imala “rekordno” visok nivo vode pre proboja. Iako brana nije u potpunosti odneta, ministarstvo je upozorilo da će se struktura “verovatno dodatno pogoršati u narednim danima”.

U Vašingtonu, Bela kuća je u utorak saopštila da ne može sa sigurnošću da kaže šta je izazvalo uništenje ogromne brane, ali razmatra izveštaje da je eksploziju izazvala Rusija.

U Ujedinjenim nacijama, generalni sekretar Antonio Gutereš rekao je da se napadi na civile i civilnu infrastrukturu moraju zaustaviti.

On je rekao da je “tragedija još jedan primer užasne cene koju rat plaća za ljude. Kapije patnje su preplavljene već više od godinu dana. To mora da prestane.”

Posledice

I Ukrajina i Rusija zatražile su od Saveta bezbednosti UN hitnu sednicu o krizi.

Šef humanitarne službe UN Martin Grifits rekao je na sastanku da će razmere katastrofe postati potpuno očigledne tek narednih dana, ali da će imati “ozbiljne i dalekosežne posledice” za hiljade ljudi sa obe strane linije fronta na jugu Ukrajina koji su izgubili svoje domove, sredstva za život i ispravnu vodu za piće.

„Uništenje brane hidroelektrane Kahovka je verovatno najznačajniji incident oštećenja civilne infrastrukture od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.“, rekao je Grifits odbornicima.

On je ponovio da međunarodno humanitarno pravo štiti objekte kao što su brane jer njihovo uništavanje može naneti ozbiljnu štetu civilnom stanovništvu.

Griffiths je takođe izrazio zabrinutost zbog rizika da poplavne vode istisnu nagazne mine ili šire kontaminaciju od eksplozivnog oružja, što dodatno dovede civile u opasnost.

Brana je snabdevala vodom deo poljoprivrednog područja južne Ukrajine i poluostrva Krim koji je okupirala Rusija i hladila nuklearnu elektranu Zaporožja, ili ZNPP, pod ruskom kontrolom.

Akumulacija Kahovka, koju formira brana, snabdeva vodom za hlađenje reaktora ZNPP i rezervoara za istrošeno gorivo.

Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je u utorak da je nivo vode u rezervoaru opao ceo dan, ali da lokacija ima rezervne opcije i da ne postoji neposredna opasnost po bezbednost nuklearne elektrane.

Grosi, koji sledeće nedelje odlazi u Ukrajinu, rekao je da bi jezero za hlađenje pored lokacije moglo da obezbedi dovoljno vode „za nekoliko meseci“ i pozvao sve strane u Ukrajini da osiguraju da „ostane netaknuto“.

Rusija je preuzela kontrolu nad ZNPP rano u svojoj invaziji na Ukrajinu, a Grosi je više puta ukazivao na mogućnost nuklearne katastrofe ako to područje ne bude obezbeđeno./VOA/