Varga za The Geopost: Autoritarni Vučić pokušava da izgubljeno Kosovo zameni Republikom Srpskom

Pod izgovorom rata da „održi Kosovo u granicama Srbije“, Beograd stvara novu političku realnost i povećava svoj uticaj u Republici Srpskoj, Bosni i Crnoj Gori. Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić pretvara Srbiju u autoritarnu državu, on tvrdi da jedini može da kontroliše srpske nacionaliste u pregovorima sa Prištinom.

Ovo u autorskom članku za The Geopost kaže srpski politikolog i novinar Boris Varga i dodaje da Vučić najverovatnije planira da za izgubljeno Kosovo makar dobije „Republiku Srpsku“, a svojim biračima da „slatki san“ o „srpsko-ruskom svetu “.

„Međutim, Vladimir Putin i Ruska Federacija ne žele mir“, piše on.

Varga, koji je takođe prisustvovao Balkanskom samitu o dezinformacijama održanom prošlog meseca u Prištini u organizaciji The Geoposta, ističe da je zabrinjavajuće što se niko u Evropskoj uniji ne pita za organizovani kriminal u vezi sa vlastima u Srbiji.

„Pod izgovorom da on jedini može da kontroliše srpske nacionaliste u pregovorima sa Prištinom, Vučić od Srbije pravi autoritarnu državu. Izbori u Srbiji sve više liče na izbore u Rusiji. I veoma je zabrinjavajuće što se niko u EU ne pita za korupciju i organizovani kriminal u vezi sa vlastima u Srbiji, koja je u ovoj oblasti postigla najgore rezultate u poslednjoj deceniji od dolaska Vučića na vlast“, piše on.

SRBIJA PROIZVODI RUSKU PROPAGANDU ZA SVOJE POTREBE

Pojačano prisustvo ruske propagande u Srbiji počelo je mnogo ranije od totalne invazije i rata u Ukrajini. U srpskoj spoljnoj politici Rusija se pojavljuje kao strateški spoljnopolitički partner odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. U to vreme u Beogradu su još uvek bile na vlasti političke partije koje su svrgnule Slobodana Miloševića.

Rusija dobija novu priliku da uđe u Srbiju 2012.. godine nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, koja je otcepljeni glavni deo Srpske radikalne stranke na čelu sa Tomislavom Nikolićem i aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pomoćnicima Vojislava Šešelja, koji je osuđen na Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Sledeća, treća etapa širenja ruskog uticaja u Srbiji je nova spoljnopolitička doktrina Kremlja, kada je ruski predsednik Vladimir Putin pre tačno deset godina anektirao ukrajinsko poluostrvo Krim i započeo hibridni rat. Međutim, ovaj hibridni rat nije bio usmeren samo protiv Ukrajine, već i protiv Zapada.

Bezbednosno krhki region Zapadnog Balkana bio je idealno polje za stvaranje nestabilnosti u susedstvu EU. Nezavisnost Kosova iskorišćena je kao izgovor za aneksiju Krima. Putin pravda aneksiju Krima navodeći presedan priznavanja Kosova, iako ta dva slučaja nemaju nikakve sličnosti. Etničko čišćenje se nije dogodilo na Krimu, dok se na Kosovu dogodilo sa skoro milion kosovskih Albanaca kao prethodnicom genocida. Kremlj se cinično hvali da je Ukrajincima oteo Krim gotovo „bez ispaljenog metka“.

Srbija je veoma polako počela da prihvata da je pitanje nezavisnosti Kosova geopolitička činjenica, ali se situacija menja pre tačno dve godine, 24. februara 2022. godine, došlo je do totalnog napada Rusije na Ukrajinu. Putin je najavio direktno fizičko uništenje ukrajinske države i nacije, kao i pripajanje osvojenih ukrajinskih teritorija Rusiji.

Novi oblik fašizma – „rasizam“ ili „putinizam“ – pobudio je revanšistička osećanja kod svih srpskih nacionalista. I „meki“ i ekstremni srpski nacionalisti ponovo su počeli da veruju da Srbija može da reši svoje teritorijalne probleme na sličan način kao 80-ih godina 20. veka, posebno na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Ruska propaganda na Zapadnom Balkanu stvorila je koncept „srpsko-ruskog sveta“ (srpski – „srpsko-ruski svet“, ruski – “serbsko-ruskiy myr”), što je eufemizam za ideju „Velika Srbija“, koja je vojno poražena u NATO intervencijama u Bosni 1995. i na Kosovu 1999. godine.

Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a u Srbiji se slobodno emituje ruska ratna propaganda – „Russia Today” i „Sputnik”. Međutim, posebnost ratne propagande „srpsko-ruskog sveta“ je u tome što se sadržaj ne citira uvek iz Moskve, već se često kreira i širi preko medija pod srpskom kontrolom u regionu – u Bosni (Republika Srpska) i Crna Gora . Primer za to su srpski tabloidi „Infomer” i „Alo”, koji su jedini dva dana pre rata objavili da je „Ukrajina napala Rusiju”. Po ovom principu Beograd stvara proruski sadržaj namenjen svojim političkim potrebama i ciljevima.

A koji su to ciljevi? Nedemokratski režim Aleksandra Vučića novu priliku video je u krizi i ratu u Ukrajini. Vučić se nikada nije odrekao ekspanzionističke politike Srbije u regionu Zapadnog Balkana. „Sedeći na dve stolice” – Briselu i Moskvi – i s okom na svog suseda, mađarskog premijera Viktora Orbana, Vučić je uz pomoć ruske propagande i u okolnostima rata u Ukrajini izgradio „sopstveni politički put”.

Vučić proširenje EU vidi kao daleku perspektivu i usklađuje Srbiju sa regionalnim ambicijama na Zapadnom Balkanu. Pod izgovorom da se bori da Kosovo ostane unutar granica Srbije, Beograd stvara novu političku realnost i povećava svoj uticaj u Republici Srpskoj, Bosni i Crnoj Gori.

Pod izgovorom da on jedini može da kontroliše srpske nacionaliste u pregovorima sa Prištinom, Vučić od Srbije pravi autoritarnu državu. Izbori u Srbiji sve više liče na izbore u Rusiji. I veoma je zabrinjavajuće što se niko u EU i ne pita za korupciju i organizovani kriminal koji se vezuje za vlast u Srbiji, koji je u ovoj oblasti imao najgore rezultate u poslednjoj deceniji. Od dolaska Vučića na vlast.

Vučić najverovatnije planira da bar dobije Republiku Srpsku za izgubljeno Kosovo i svojim biračima pruži „slatki san“ o „srpsko-ruskom svetu“. Ali Vladimir Putin i Ruska Federacija ne žele mir, ne žele „slatki san“ i ne žele stabilnost Zapadnog Balkana. Kremlj želi da vidi Balkan kao „Drugi evropski rat“ i ne želi da vidi izgradnju države Kosovo, evropsku budućnost Crne Gore, Bosne i Kosova. Uprkos lepom imenu, Moskva neće prihvatiti „srpsko-ruski svet“, koji se potpuno ne podređuje njenim interesima.