Poljoprivrednici u Uzbekistanu izveštavaju da ih vlada primorava da ustupe zemlju kineskim kompanijama pod maskom državnog razvoja, oduzimajući hiljade hektara plodnih polja pamuka i pšenice iz ruku lokalnog stanovništva.
Zabrinuti za sudbinu bujnog zemljišta u Ferganskoj dolini, rekli su za Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti da su veliki delovi zemljišta stavljeni u državni rezervat i prebačeni u vlasništvo kineskih biznismena.
Zvanični dokumenti navode da je prenos zemljišta dobrovoljan. Međutim, desetine izveštaja koje su oni koji su potpisali njihovu zemlju procureli za RSE opisuju drugačiju stvarnost: prinudu, pretnje i zastrašivanje od strane uzbekistanskih policajaca koji postupaju po naređenjima lokalnih zvaničnika.
„Guverner mi je rekao: ‘Ovo je naređenje predsednika. Ili se odričete zemlje ili idete u zatvor’“, rekao je jedan farmer koji je želeo da ostane anoniman iz straha od odmazde zbog svojih javnih izjava o tom pitanju.
Suptilan uticaj?
Cesije zemljišta u Ferganskoj dolini, koju dele Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, najnovije su žarište u sve vidljivijoj i nestabilnijoj podstruji širom Centralne Azije: talasu antikineskog raspoloženja podstaknutog sporovima oko zemljišta, zavisnošću od duga, tenzijama na tržištu rada i strahovima od uticaja.
Prema uzbekistanskom poljoprivrednom zakonu, poljoprivrednik zakupljuje državno zemljište na 49 godina. Ni lokalna samouprava ni tužilac mu to ne mogu oduzeti. Prema zakonu, država može konfiskovati zemljište samo po sudskom nalogu.
Međutim, poljoprivrednici kažu da se konfiskacije sprovode na osnovu usmenog naređenja Šuhrata Abdurahmonova, šefa regiona.
„Nisam želeo da se odreknem svoje zemlje i pružio sam otpor, ali je upravnik okruga potom pozvao više od 20 policajaca i Nacionalnu gardu u zgradu okružne administracije i naredio im da uhapse mene i moju ženu“, rekao je za RSE jedan poljoprivrednik iz okruga Kurgontepa.
„Zato se sada niko od farmera ne opire, inače bi mogli biti zatvoreni. Malo je verovatno da će iko od nas odatle izaći živ.“
Na pitanje RSE, regionalne administracije nisu komentarisale zahteve poljoprivrednika.
Zabrinutost zbog kineskog otimanja velikih površina zemlje prevazilazi poljoprivrednike.
Ekonomsko prisustvo Pekinga u Centralnoj Aziji je brzo poraslo poslednjih godina kao deo ambiciozne kineske inicijative „Pojas i put“.
Do početka 2025. godine, Kina će biti najveći trgovinski partner Uzbekistana sa obimom bilateralne trgovine od 12,5 milijardi dolara. Više od 3.400 kineskih kompanija posluje u zemlji, što je čak i više od broja ruskih kompanija.
Slični obrasci su se pojavili i u drugim zemljama Centralne Azije, poput Kazahstana.
Ekonomska zamka
Kineske investicije obećavaju infrastrukturu, radna mesta i tehnologiju. Ali stručnjaci upozoravaju na mračnu stranu.
Uzbekistanska politička naučnica Nargiza Muratalijeva ističe da zemlje Centralne Azije sve više upadaju u ono što ona naziva kineskom „ekonomskom zamkom“: lak pristup kreditima – često sa neprozirnim uslovima – što na kraju može učiniti slabije države ranjivim na politički pritisak ili konfiskaciju imovine.
Muratalijeva ističe da je Peking 2011. godine stekao više od 1.100 kvadratnih kilometara zemlje u Tadžikistanu u zamenu za otpis duga – jasan primer potencijalnih posledica upadanja u ovu „zamku“.
Kina je već najveći zajmodavac u Uzbekistanu, sa neizmirenim kreditima od 3,8 milijardi dolara.
„Opšte karakteristike kineskog kreditiranja za sve zemlje u regionu su lakoća zaduživanja, teškoća otplate duga i nedostatak transparentnosti procedura i specifičnih uslova“, rekla je Muratalijeva.
Otplata dugova, prenos zemljišta i sve veća ekonomska kontrola Kine takođe podstiču lokalne percepcije neokolonijalizma, posebno kada su lokalne zajednice isključene iz procesa donošenja odluka.
Surov tretman Ujgura i drugih ne-Han etničkih grupa u kineskoj provinciji Sinđang duboko pogađa stanovnike Centralne Azije, koji dele jezičke, kulturne i verske veze sa njima.
Bilo da je u pitanju propaganda ili ne, strah da bi Kina jednog dana mogla da se ponaša na isti način prema Kazahstancima ili Uzbecima dodatno je posejao seme otpora prema rastućem prisustvu Pekinga.
„Ispostavilo se da Kinezi zaista vole moju zemlju; žele da je oduzmu i od drugih poljoprivrednika. Naravno, mi se tome protivimo, ali okružni upravnik, tužilac i šef policije nastavljaju da vrše pritisak na nas“, rekao je za RSE jedan poljoprivrednik iz zapadnog regiona Andidžan u Uzbekistanu.
„Ono što nas najviše brine jeste da bi kasnije mogli da preuzmu našu zemlju i urade nam ono što su uradili Ujgurima u Sinđangu.“
Najmanje četvoro sankcionisanih Rusa dobilo državljanstvo Srbije 
Moldavija zabranila proruskoj stranci učešće na parlamentarnim izborima 
Tajvanska vladajuća Demokratska partija (DPP) potresena kineskom špijunažom u sopstvenim redovima 
Kako se Vučić proveo u Njujorku: Jeo sendvič, popio pivo, tračak svetlosti ne vidi – a ni staru ciglu 
Paragvaj se zalaže za članstvo Tajvana u UN 
Američka vojska saopštila je da su ruski ratni avioni ponovo primećeni blizu Aljaske