Severna Makedonija je proterala pet ruskih diplomata krajem marta zbog njihovih aktivnosti mimo Bečke konvencije. Ovim je zemlja od maja prošle godine proterala ukupno 7 diplomata, proglasivši ih „personom non grata“. Član 9. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima daje državi prijema pravo da obavesti državu imenovanja da se bilo koji član diplomatskog osoblja smatra personom non grata u bilo koje vreme, uključujući i pre dolaska.
Ovim deložacijama osoblje ruske ambasade u Skoplju je smanjeno sa 21 na 14 zaposlenih. Od 2015. Rusija je povećala svoje osoblje u Severnoj Makedoniji u nastojanju da poveća svoj uticaj, što bi onemogućilo ulazak zemlje u NATO. Ali rotacija vlasti 2017. i potpisivanje Prespanskog sporazuma sa Grčkom godinu dana kasnije, uklonili su glavnu prepreku – grčki veto na ime – da zemlja zvanično postane 30. članica Severne alijanse u martu 2020. – Atlantik.
Da li to znači da je uticajna moć Moskve svedena na minimum? Smanjenje broja ruskih diplomata koje deluju van okvira Bečke konvencije će ipak smanjiti stepen uticaja na niže ešalone državnih institucija. Takođe će smanjiti uticajnu moć u javnom mnjenju, koju obično ostvaruje kroz propagandnu materijalnu podršku više portala i uticajnih ljudi u javnoj sferi.
U ovu grupu propagandista, međutim, spadaju i neke male stranke koje dižu veliku buku u smislu podrške Rusiji i anateme Zapadu. Direktno sponzorisana partija Janka Bačeva iz Moskve, Ujedinjena Makedonija (Obedineta Makedonija), ispostavilo se da je propao projekat. Osnovana 2018. godine, stranka koja je nosila ime slično Vladimiru Putinu (Obedineta Rusija), niti je uspela da požnje izborne rezultate, niti da organizuje ozbiljne proteste. Pogotovo kada se godinu dana kasnije od ove stranke otcepilo krilo Stefana Vlahova Micova, ultranacionaliste, koji je svojim javnim nastupima često izazivao razdor i neprijateljstvo između Makedonaca i Albanaca.
Čini se da je mesto Bačeve partije sada zauzela „Levica“ (Levica) Dimitra Apasijeva. Ultranacionalistička i sve lošija retorika o makedonsko-albanskim i makedonsko-bugarskim odnosima karakteristična je i za ovaj politički subjekt, koji je po imenu trebalo da promoviše levičarske ideološke vrednosti, koje su nadnacionalne i antinacionalističke. Apasijeva stranka ima samo dva poslanika u parlamentu, ali nedavne ankete pokazuju rastuću tendenciju da podrži biračko telo. Procenjuje se da će na sledećim izborima ovaj entitet moći da osvoji do 8 poslanika u parlamentu koji ima ukupno 120, što bi ga moglo još više faktorizovati na političkoj sceni zemlje. U međuvremenu, portal na makedonskom jeziku Antropol, medij blizak Levici, otvoreno brani i promoviše poziciju Rusije u njenom ratu sa Ukrajinom. Kroz analizu vojnih eksperata, izveštaje iz regiona Ukrajine pod ruskom kontrolom i druge sadržaje, ovaj portal teži da izgradi pozitivnu sliku o Rusiji.
Paralelno sa Severnom Makedonijom, Bugarska je samo u martu proterala ukupno 12 ruskih diplomata. U ovoj zemlji se procenjuje da je uticaj Rusije veći nego u bilo kojoj zemlji EU, dok neke parlamentarne stranke otvoreno ili indirektno podržavaju Moskvu. Pre nekoliko dana, u razgovoru sa novinarima, premijer Bugarske Kiril Petkov je nagovestio da je jedan od razloga za proterivanje ruskih diplomata njihova aktivnost u smislu blokiranja sporazuma sa Skopljem, koji bi otvorio put Severnoj Makedoniji i Albaniji da započnu pregovore sa Briselom o članstvu u EU.
„Istražujemo veliku rusku dijasporu koja živi u Bugarskoj. Vidimo da rade za mnogo različitih interesa. Obavešten sam da postoje agenti koji su radili protiv razumevanja između Bugarske i Severne Makedonije“, rekao je Petkov. Upitan da li je postupanje tužilaštva protiv ruskih agenata u bugarskim bezbednosnim strukturama povezano sa ovim, Petkov nije dao jasan odgovor. „Ruski interes je fokusiran na to da Zapadni Balkan nema evropsku budućnost“, rekao je Petkov.
Bugarska blokada Severne Makedonije na njenom putu ka EU dodatno pruža manevarski prostor Rusiji. Ovaj spor oko istorije pre 1945. godine i makedonskog jezika, za koji se verovalo da je zaključen Ugovorom o prijateljstvu koji su obe vlade potpisale 2017. godine, ponovo je problematizovao 2019. pre potpisivanja Skopskog ugovora – Sofija, izjava ruskog predsednika Vladimir Putin koja je izazvala brojne reakcije u Bugarskoj. „Danas je u Rusiji svečan dan jer se obeležava Dan ćirilice koja nam je došla sa makedonske zemlje“, rekao je Putin tokom ceremonije odlikovanja bivšeg predsednika Severne Makedonije Đorđa Ivanova. Putin je tu izjavu dao u maju 2017, samo nedelju dana pre glasanja za novu prozapadnu vladu u Skoplju.
Kao i kod pokušaja da se blokira Prespanski sporazum sa Grčkom, koji je omogućio članstvo u NATO, izgleda da Moskva podriva sporazum Skoplja i Sofije kako bi sprečila članstvo u EU. Sada kada su se Severna Makedonija i Bugarska, kao članice EU, postrojile protiv Rusije zbog njene agresije na Ukrajinu, evropska integracija Zapadnog Balkana takođe predstavlja pretnju ruskim interesima u regionu.
Piše: Dželjalj Neziri, saradnik Geoposta iz Severne Makedonije
Dodikovo kockanje: Bosna želi da okonča blef prkosnog srpskog lidera 
Upozorenje za građane: Platforma “Pulse Glide” kao šema prevara na Kosovu 
Putin obećava da će zaustaviti energetske napade na Ukrajinu, ali Zelenski kaže da Rusija želi da „odloži rat“ 
Predsednik Srbije izazvao ogorčenje posetom stradalim u požaru u Kočanima 
Putin obećava da će zaustaviti energetske udare u Ukrajini, dok Zelenski dovodi u pitanje posvećenost Rusije