Ukrajinski saveznici obećavaju da će ukloniti rusku naftu i gas sa svetskog tržišta

Više od 20 zemalja koje podržavaju Ukrajinu obećalo je da će „ukloniti rusku naftu i gas sa svetskog tržišta“ kako bi izvršile pritisak na predsednika Vladimira Putina da okonča rat.

„Smanjujemo finansiranje ruske ratne mašinerije“, rekao je britanski premijer ser Kir Starmer nakon samita takozvane „Koalicije voljnih“ u Londonu.

Velika Britanija i SAD su poslednjih dana uvele sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, dok je EU ciljala izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) iz Moskve.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, takođe u Londonu, rekao je da je „pritisak“ na Rusiju jedini način da se okončaju borbe. Međutim, na samitu nisu najavljene isporuke raketa dugog dometa.

Zelenski je dugo tvrdio da bi američki Tomahavci i evropske rakete pomogli da se poveća cena rata za Moskvu pogađanjem ključnih vojnih ciljeva – uključujući rafinerije nafte i skladišta oružja – duboko u Rusiji.

Međutim, tokom razgovora u Vašingtonu prošle nedelje, predsednik SAD Donald Tramp je naznačio Zelenskom da nije spreman da isporuči Tomahavke.

U četvrtak je Putin upozorio da bi „upotreba takvog oružja protiv teritorije Ruske Federacije izazvala ogroman odgovor“.

Rusija je pokrenula svoju invaziju velikih razmera u februaru 2022. godine i trenutno kontroliše oko jedne petine ukrajinske teritorije, uključujući Krimsko poluostrvo, koje je anektirala 2014. godine.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon samita u Londonu, ser Kir je rekao da Putin „nije ozbiljan u vezi sa mirom“, zbog čega su se ukrajinski saveznici složili oko „jasnog plana za ostatak godine“ za podršku Ukrajini.

Britanski premijer je objasnio da to uključuje zaplenu ruske državne imovine kako bi se „oslobodile milijarde za finansiranje odbrane Ukrajine“. Nije dao dalje detalje.

U četvrtak su se lideri EU složili da podrže „finansijske potrebe“ Ukrajine za naredne dve godine, ali bez pristanka na korišćenje 140 milijardi evra (122 milijarde funti) zamrznute ruske imovine.

Upitana o takozvanom „kreditu za reparacije“ za Ukrajinu, koji će biti finansiran iz ruske imovine, danska premijerka Mete Frederiksen je rekla da se nada da će odluka biti doneta do Badnje večeri.

U Londonu, „Koalicija voljnih“ je takođe obećala da će ojačati protivvazdušnu odbranu Ukrajine, usred gotovo svakodnevnih ruskih vazdušnih napada na ukrajinske civile i energetsku infrastrukturu.

Zelenski je upozorio da Rusija „želi da iskoristi zimsku hladnoću kao sredstvo mučenja“, dodajući: „Žele da nas slome.“

Izjave lidera u Londonu biće razočaravajuće za one koji su se nadali konkretnim primerima kako saveznici Kijeva nameravaju da spreče Rusiju da napadne Ukrajinu.

Mnoge izgovorene reči će nesumnjivo zvučati prijatno ukrajinskim ušima. Na primer, ser Kir je izjavio da su Velika Britanija i ostali saveznici Ukrajine spremni da povećaju pritisak na Moskvu.

Međutim, nije bilo konkretnih primera kako tačno saveznici nameravaju da nametnu promene na bojnom polju ili da primoraju Putina za pregovarački sto.

U Ukrajini je nekoliko ljudi reklo za BBC da su se više fokusirali na svakodnevne probleme nego na praćenje Zelenskog putovanja u Britaniju.

Jana Kolomijec iz Odese je rekla da južni grad nema struju, grejanje i tekuću vodu.

„Još je strašnije to što su Rusi počeli da bacaju navođene bombe na naš region“, dodala je.

Tatjana Dankvič, iz glavnog grada Kijeva, rekla je da nestanci struje i problemi sa vodosnabdevanjem zbog ruskih napada otežavaju život.

„Ne mislim da će se ovaj rat uskoro završiti“, rekla je.

Dalja podrška energetskoj infrastrukturi Ukrajine bila je među temama o kojima se razgovaralo na samitu u Londonu, ali nisu date nikakve konkretne najave.

Holandski premijer Dik Shof i generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe su prisustvovali sastanku u Londonu, dok su se drugi lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, pridružili putem video konferencije.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici javno su se složili sa Trampovim predlogom da se odmah obustave borbe duž prostrane linije fronta kako bi pregovori mogli da počnu.

Rusija je odbacila taj predlog i više puta je iznosila zahteve koje Kijev i njegovi saveznici opisuju kao de fakto predaju Ukrajine.

Ranije u petak, Zelenski je razgovarao sa kraljem Čarlsom u Vindzoru – njihov treći sastanak ove godine.

/www.bbc.com