Ukrajinska kampanja dronova usmerena na ruska naftna i gasna postrojenja već je koštala neprijatelja 10 procenata njegovih rafinerijskih kapaciteta, prema rečima stručnjaka iz industrije – i Kijev je odlučan da eskalira napad.
„Deset procenata nije zapanjujuća brojka“, kaže Tatjana Mitrova iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija. „Ali to je nešto što postepeno postaje primetno, s obzirom na rusku krizu sa gorivom, smanjenje izvoza rafinisanih naftnih derivata i opšte tenzije u ruskom naftnom sektoru.“
Ukrajina je uložila velika sredstva u novu tehnologiju dronova dugog dometa i razvila oružje poput drona Ljutija, koji može da nosi eksploziv do 2.000 kilometara sa svog tajnog mesta za lansiranje.
Ukrajinske jedinice dronova su takođe stekle iskustvo u rojenju meta sa desetinama jeftinijih dronova sa pogledom iz prvog lica (FPV).
Zahvaljujući ovom tehnološkom napretku, Kijev je sada u mogućnosti da skoro svakodnevno napada ključne ruske naftne i gasne resurse.
Takođe se obavezao da će više puta napadati iste rafinerije, što Mitrova kaže da je važna strategija dok Rusija teži da obnovi i popravi štetu.
Kijev je takođe napao najmanje polovinu od 38 glavnih ruskih proizvodnih kompleksa, primoravajući Rusiju da smanji svoje kapacitete za preradu nafte sa 5,4 miliona barela dnevno u julu na samo 5 miliona dva meseca kasnije.
Ipak, Mitrova kaže da Rusija upravlja trećim najvećim sistemom za preradu nafte na svetu i ima značajan ugrađeni prekomerni kapacitet.
„Moglo bi da prođe nekoliko godina da efekti zaista postanu vidljivi“, kaže ona, „tako da ne govorimo o kolapsu ruske industrije prerade u bliskoj budućnosti — ali iscrpljivanje njenog potencijala je zaista već počelo.“
Ruski potrošači osećaju posledice nestašice benzina i racionisanja, dok je izvoz benzina zabranjen. Štaviše, Mitrova napominje da Rusija trenutno izvozi više sirove nafte i manje rafinisanih proizvoda, što značajno smanjuje njenu zaradu od izvoza.
Značaj fosilnih goriva za rusku ekonomiju teško se može preceniti, jer ona generišu 100 milijardi dolara godišnje. Međutim, ova brojka je oko 20 procenata niža od vrednosti prethodne godine, prema industrijskim analitičarima iz organizacija kao što je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha.
Masovna invazija na Ukrajinu, koja traje skoro četiri godine, u velikoj meri se finansira prodajom ruskog gasa i nafte u inostranstvu, zbog čega je ovaj sektor sve više postao meta sankcija SAD i EU.
Međutim, bilo bi naivno pretpostaviti da bi ekonomske i vojne mere protiv ruske nafte i gasa mogle imati primetan uticaj na tok rata, kaže Mitrova, ističući da ruska vojska obično ima prednost kada su resursi ograničeni.
Ipak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je čvrsto uveren da su napadi na ruske rafinerije „najefikasnije sankcije – one koje najbrže deluju“.
SBU: Ruski napadi na energetsku infrastrukturu su zločini protiv čovečnosti 
Kako je Arkan ubijen u predvorju hotela Interkontinental u Beogradu: 25 godina od smrti ozloglašenog pripadnika srpske paravojne jedinice 
SAD u UN: Tramp neće tolerisati masakr nevinih na iranskim ulicama 
Srbija dozvolila Putinovim špijunima da isprobavaju „zvučne topove“ na psima 
Srbija evropska Venecuela 
Kina beleži prvi godišnji pad trgovine sa Rusijom od 2020. godine