Ukrajinski dronovi dugog dometa koriste zapadnu tehnologiju za napad na Rusiju

Zapadna tehnologija i finansije pomažu Ukrajini da pokrene stotine dalekosežnih napada unutar Rusije.

Ovo je uprkos tome što saveznici iz NATO-a i dalje odbijaju da daju Ukrajini dozvolu da u tu svrhu koristi municiju koju isporučuje Zapad – uglavnom zbog straha od eskalacije.

Ukrajina je poslednjih meseci pojačala svoje dalekometne udare unutar Rusije, lansirajući više dronova istovremeno na strateške ciljeve nekoliko puta nedeljno.

Ciljevi uključuju baze vazduhoplovnih snaga, skladišta nafte i municije i komandne centre.

Ukrajinske kompanije sada proizvode stotine naoružanih jednosmernih dronova za napad mesečno po samo delić cene proizvodnje slične bespilotne letelice na Zapadu.

Jedna kompanija rekla je Bi-Bi-Siju da već stvara nesrazmeran uticaj na rusku ratnu ekonomiju uz relativno male troškove.

Bi-Bi-Si je informisao više onih koji su uključeni u ove misije. Oni uključuju jednog od najvećih ukrajinskih proizvođača jednosmernih dronova za napade, kao i veliku kompaniju za prenos podataka koja je pomogla u razvoju softvera za Ukrajinu za izvođenje ovih napada.

Fransisko Sera-Martins smatra da ova strategija već pravi velike probleme Moskvi. On smatra da će uz dodatna ulaganja to preokrenuti tok rata u korist Ukrajine.

Pre osamnaest meseci, kompanija koju je on bio suosnivač, Terminal Autonomi, nije ni postojala. Danas proizvodi više od stotinu dalekometnih dronova AK400 Scithe svakog meseca, sa dometom od 750 km (465 milja). Kompanija takođe proizvodi stotine dronova kraćeg dometa AK100 Baionet svakog meseca, koji mogu da lete nekoliko stotina kilometara.

Dronovi su napravljeni od drveta i sklapaju se u bivšim fabrikama nameštaja u Ukrajini.

Sera-Martins, bivši kraljevski inženjer australijske vojske, osnovao je kompaniju sa svojim ukrajinskim suosnivačom i uz finansijsku podršku SAD. To je jedna od najmanje tri kompanije koje sada masovno proizvode dronove u Ukrajini.

Svoje bespilotne letelice opisuje kao „u osnovi leteći nameštaj – sastavljamo ih kao Ikea“.

Potrebno je oko sat vremena za izgradnju trupa i pola tog vremena za postavljanje elektronike, motora i eksploziva unutra.

Kompanijski dron Baionet košta nekoliko hiljada dolara. S druge strane, ruska protivvazdušna raketa korišćena za njeno oborenje može koštati više od milion dolara.

Nisu samo jeftini dronovi ono što čini razliku.

Palantir, velika američka kompanija za analizu podataka, bila je jedna od prvih zapadnih tehnoloških kompanija koja je podržala ukrajinske ratne napore. Počelo je obezbeđivanjem softvera za poboljšanje brzine i tačnosti artiljerijskih napada. Sada je Ukrajini dala nove alate za planiranje dugotrajnih udara bespilotnih letelica.

Britanski inženjeri Palantira, u saradnji sa ukrajinskim kolegama, razvili su program koji izračunava i mapira najbolje puteve za postizanje cilja. Palantir jasno stavlja do znanja da nije uključen u operacije, ali je pomogao u obuci više od 1.000 Ukrajinaca da koriste njegov softver.

Bi-Bi-Siju je prikazano kako softver u principu funkcioniše. Koristeći tokove podataka, softver može mapirati rusku protivvazdušnu odbranu, radarske sisteme i elektronske ometače. Konačni proizvod izgleda slično topografskoj karti.

Što su konture bliže, to je jača protivvazdušna odbrana. Ukrajina je već identifikovala lokacije koristeći komercijalne satelitske snimke i obaveštajne signale.

Prema rečima Luisa Mozlija iz Palantira, program pomaže Ukrajini da zaobiđe ruske sisteme za elektronsko ratovanje i protivvazdušnu odbranu kako bi ostvarila svoj cilj.

„Razumevanje i vizuelizacija kako to izgleda širom bojnog prostora je zaista ključno za optimizaciju ovih misija“, kaže on.

Sprovođenje dalekometnih udara bespilotnih letelica koordinišu ukrajinske tajne službe, koje rade u tajnosti. Međutim, BBC je dobio informacije o nekim detaljima iz drugih izvora.

Tokom svake misije može se ispaliti više dronova – do 60 na jednu metu.

Napadi se obično izvode noću. Većina je oborena. Samo 10% može postići cilj. Neke bespilotne letelice su čak oborene na putu tamo „prijateljskom vatrom“ – od strane ukrajinske PVO.

Ukrajina je morala da pronađe načine da se suprotstavi ruskim elektronskim smetnjama. Scithe dron Terminal Autonomi radi sa vizuelnim pozicioniranjem, tj. h. ona se kreće svojim kursom i ispituje teren uz pomoć veštačke inteligencije. Nije uključen pilot.

Palantirov softver je već mapirao najbolje rute. Prema Sera-Martinsovim rečima, upotreba mnogih dronova je ključ za savladavanje i eliminisanje ruske protivvazdušne odbrane. Jednako važno je učiniti dronove jeftinijim od projektila koje pokušavaju da lansiraju ili ciljeva koje pokušavaju da pogode.

Prema rečima profesora Džastina Bronka sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, ukrajinski udari dronovima velikog dometa predstavljaju dilemu za Moskvu. Iako Rusija ima široku protivvazdušnu odbranu, ne može da zaštiti sve.

Prema rečima profesora Bronka, ukrajinski dalekometni napadi pokazuju običnim Rusima da „država ne može da ih brani u potpunosti i da je Rusija ranjiva“.

Ukrajinski dronovi primećeni su na više od 1.000 km (620 milja) unutar Rusije. Oboreni su iznad Moskve.

Ipak, glavni fokus je bio na vojnim objektima. Mapa ispod prikazuje samo nekoliko od desetak meta pogođenih poslednjih meseci. To uključuje pet ruskih vazdušnih baza.

Profesor Džastin Bronk kaže da su napadi na ruske vazdušne baze do sada bili jedini efikasan način Ukrajine da odgovori na ruske klizave bombe.

Ovo je primoralo Rusiju da premesti svoje avione u udaljenije baze i smanji učestalost svojih napada. Satelitski snimci pokazuju kako su ukrajinski dronovi uspešno oštetili hangare u vazduhoplovnoj bazi Marinovka.

Ukrajina očigledno veruje da može postići još više uz pomoć oružja dugog dometa zapadne proizvodnje. Ali do sada su saveznici odbijali zahteve Kijeva.

I dalje postoji strah, posebno u Vašingtonu i Berlinu, da bi Zapad mogao biti dodatno uvučen u sukob. Ali to nije sprečilo zapadne kompanije i finansijere da pomognu Ukrajini.

Ukrajina ostaje u velikoj meri zavisna od sopstvenih napora, uverena da je ključ pobede u ovom ratu donošenje rata Rusiji.

Francisko Sera-Martins takođe veruje da su zapadni proizvođači još uvek „užasno nespremni” da se bore sa ratom visokog intenziteta – proizvodeći daleko manje oružja dugog dometa uz mnogo veće troškove. On kaže da je Ukrajini zaista potrebno „mnogo dobrih i dovoljnih sistema“.

Bi-Bi-Si je razgovarao sa ukrajinskom kompanijom koja već razvija novu krstareću raketu koja je najmanje deset puta jeftinija od britanske rakete Storm Shadow.

Uprkos zabrinutosti Zapada, Ukrajina planira da pojača napade na Rusiju. Gospodin Serra-Martins kaže: „Ono što sada vidite nije ništa u poređenju sa onim što ćete videti do kraja godine.

/www.bbc.com