Ukrajinci strahuju od gubitka podrške jer se globalna pažnja okreće ratu između Izraela i Hamasa

Kada je Volodimir Zelenski ušao u sedište NATO-a ranije ovog meseca, zatekao je zapadne lidere kako govore o ratu – ali ne i o njegovom ratu.

Samo četiri dana pre posete ukrajinskog predsednika Briselu, militanti Hamasa pokrenuli su iznenadni napad na Izrael, koji je odgovorio vazdušnim udarima i počeo da se mobiliše za novi sukob koji je gurnuo Bliski istok u ponovnu krizu.

Zelenski se trudio da ne izgleda kao da se bori za pažnju, ali je istovremeno izrazio saosećanje prema Izraelcima koji su izgubili svoje najmilije u napadima i povukao paralele između njegovog i njihovog rata.

„Teroristi poput Putina ili Hamasa pokušavaju da drže slobodne i demokratske nacije taocima i žele vlast nad onima koji teže slobodi“, rekao je Zelenski. “To znači da moramo da pobedimo. Za to je potrebno strpljenje, potrebna je stalna i kontinuirana podrška.”

On je takođe pozvao „sve lidere da posete Izrael i pokažu podršku narodu“. Ako neko zna koliko je važno da se pojavi i predstavi jedinstven front, onda je to Zelenski, čija zemlja ostaje u borbi za opstanak protiv Rusije i u velikoj meri zavisi od podrške Zapada.

Zelenski je navodno pitao premijera Benjamina Netanjahua da li bi mogao da poseti Izrael zajedno sa drugim šefovima država kako bi pokazao solidarnost. Odgovor iz Jerusalima stigao je brzo i hladno: „Sada nije pravo vreme“, navode mediji na hebrejskom.

Za mnoge Ukrajince otkazivanje je bilo više od grdnje: bio je to signal za uzbunu.

Pošto kontraofanziva napreduje sporo i Rusija ne pokazuje znake povlačenja, Ukrajina se suočava sa dugim ratom koji će zahtevati neviđenu, dugoročnu podršku saveznika. Rat između Izraela i Hamasa dolazi na vrhu previranja u američkom Kongresu, šireći pukotine u podršci EU Kijevu i neuspešnim naporima da se pridobije takozvani globalni jug koji već zabrinjava Ukrajince. Svet postaje umoran i rasejan na njihov račun.

Kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu na redovnom sastanku u ponedeljak, Ukrajina neće biti prva tačka dnevnog reda prvi put od februara 2022, pošto je gurnuta u stranu sukobom između Izraela i Hamasa.

Ukrajinci se sada pitaju da li svet ima dovoljno pažnje i hrabrosti da se fokusira na dva velika rata.

Predsednik Džo Bajden pozvao je u četvrtak Kongres da usvoji novi bezbednosni paket za Ukrajinu i Izrael.

„Ne možemo i nećemo dozvoliti da pobede teroristi poput Hamasa i tirani poput Putina – ja to odbijam da dozvolim.

Ali Bajdenove reči su malo olakšale zabrinutost Ukrajinaca, čiji strahovi nisu neosnovani: svet je već zaboravio ruski rat protiv Ukrajine.

Dok su spoljni posmatrači ranije ovog meseca slavili 600. dan rata Rusije protiv Ukrajine, Ukrajinci su obeležili dan broj 3.525. Za Kijev je sukob počeo 20. februara 2014, kada je predsednik Vladimir Putin poslao vojnike u neobeleženim uniformama na Krim, a odatle u istočne regione Ukrajine, Donbas.

A Ukrajinci se sećaju kako ih je svet u velikoj meri ignorisao nakon što je 2015. potpisan kontroverzni sporazum Minsk-2, koji je imao za cilj da pruži putokaz ka miru.

Sporazum je zamrznuo liniju fronta i pretvorio vrući rat u uzavreo. Mediji – uključujući FT – opisali su to kao „zaboravljeni rat Evrope“.

„Posle drugog Minskog sporazuma, pažnja svetske javnosti je sve više opala, posebno 2016. i 2017. godine“, rekao je Jarema Duh, predstavnik za komunikacije bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka.

Između 2015. i 2022. Rusija je pooštrila kontrolu nad Krimom i okupiranim teritorijama Donjecke i Luganske oblasti i započela pripreme za invaziju u punom obimu.

Zelenski je otvoreno govorio o posledicama ponavljanja ovog incidenta.

„Rusiji je potreban prekid u ratu u Ukrajini da bi se bolje pripremila za novu i veću invaziju, a zatim da napadne susedne zemlje Ukrajine koje su članice NATO-a“, rekao je on za France 2. „Verujem da Rusija može da se izbori sa ovom situacijom „će iskoristiti ovu tragediju“.

Serhij Nikiforov, portparol Zelenskog, bio je nedvosmislen na pitanje koliko je predsednikov kabinet zabrinut što se svetski fokus pomera na Bliski istok: „Naš glavni cilj je da skrenemo pažnju na Ukrajinu.

Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov veruje da će kratki rat između Izraela i Hamasa imati mali dugoročni uticaj na podršku Zapada Kijevu.

„Ali ako se situacija bude odugovlačila“, rekao je on za Ukrajinsku pravdu, „sasvim je jasno da će biti određenih problema sa činjenicom da će biti neophodno snabdevanje oružjem i municijom ne samo Ukrajini.

Aleksij Melnik, kodirektor spoljne politike i međunarodne bezbednosti Centra Razumkov, istraživačkog centra sa sedištem u Kijevu, rekao je da rat između Izraela i Hamasa već odvlači pažnju Zapada od pomoći Ukrajini. Sve manja medijska pažnja, rekao je Melnik, „ima odgovarajući uticaj na prioritete, ne samo na političku pažnju, već i na resurse“.

Ukrajinci, posebno njihov predsednik, pokazali su se kao vešti komunikatori i u velikoj meri su ujedinili svet protiv Rusije.

Ali što se rat duže odugovlači, biće teže tražiti još milijarde pomoći, posebno usred drugih globalnih kriza.

Mik Rajan, penzionisani australijski general-major i vojni strateg koji je nedavno posetio Kijev, rekao je da bi Zapadu bilo dobro da posluša njihove zahteve.

„Uprkos užasnoj tragediji 7. oktobra, ne možemo sebi dozvoliti da izgubimo iz vida podršku Ukrajini“, rekao je on. „Ne samo da Rusija predstavlja egzistencijalnu pretnju Ukrajini, već bi ruski uspeh u Ukrajini radikalno promenio norme međunarodnog ponašanja i doveo do daleko gore budućnosti u kojoj je veća verovatnoća da će velike autoritarne države iskoristiti prednosti svojih suseda./FT/