Ukrajinci optužuju Rusiju za kidnapovanje i indoktrinaciju ukrajinske dece

Nemoguće je da ukrajinske porodice zaštite svoju decu od stalnog nasilja ruskog rata… ali večeras ćemo vam pričati o manje poznatoj, a možda čak i zlokobnijoj opasnosti sa kojom se suočavaju… ruskom kidnapovanju ukrajinske dece. U ratnim previranjima, tačne brojke je teško odrediti. Zvanično, ukrajinska vlada je dokumentovala više od 19.000 dece koje je otela Rusija, ali se strahuje da bi stvarni broj mogao biti bliži 300.000 dece. Međunarodni krivični sud podigao je optužnicu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog izaslanika za prava deteta za ratni zločin protivpravne deportacije i transfera dece. Ovog leta pratili smo ukrajinsku baku u tajnoj misiji duboko u neprijateljsku teritoriju da pronađemo njenog unuka pre nego što on potpuno nestane.

Polina je spakovala najnužnije stvari i otišla 20-časovnim vozom od Poljske do Kijeva da se sastane sa neprofitnom organizacijom pod nazivom “Save Ukraine”… obećali su joj pomoći da pronađe devetogodišnjeg Nikitu. Lako je putovala, ali je nosila teret bakine brige.

Polina (u prevodu): On mi znači sve – on je moj vazduh, moje nebo, moja voda. Živim za njega, on je moj život. Volim ga iznad svega.

Polina – koja nas je zamolila da ne koristimo njeno prezime – je u procesu podnošenja zahteva za starateljstvo nad unukom. Otišla je iz Ukrajine da bi radila i izdržavala Nikiti, koji ima posebne potrebe.

Polina (prevod): Ukrala je Ruska Federacija. Oni su ga kidnapovali.

Sesilija Vega: Da li su Rusi od nekoga tražili dozvolu da presele Nikitu? Da li su nekome rekli da će ga preseliti?

Polina (prevod): Ne, nikome ništa nisu rekli. Samo su ga odveli i sakrili.

Nikita je prošlog oktobra živeo u internatu za decu sa invaliditetom kada su ruske vlasti naredile da se svih 86 dece preseli dublje na teritoriju pod ruskom kontrolom.

Polina (prevedeno): Došla sam kući posle posla, otvorila Instagram i tamo je bila slika mog deteta – Nikite. Sa natpisom: Rusija sa sobom vodi decu.

Polina kaže da su Rusi igrali okrutnu igru žmurke i preselili Nikitu najmanje tri puta u osam meseci – uključujući i sirotište u Rusiji.

Sesilija Vega: Kakvih je za tebe bilo ovih osam meseci?

Polina (prevod): Zaista loše, stvarno loše. Nisam mogla da spavam noću. Nisam htela da idem da radim, nisam htela ni da živim jer nisam imala za koga da živim. A onda sam pronašla ovu veb stranicu, Save Ukraine, na Fejsbuku. I zvala sam ih.

U sedištu Save Ukraine u Kijevu telefoni kao da zvone bez prestanka.

Do sada su spasili više od 200 dece, od dece iz vrtića do tinejdžera.

Upoznali smo osnivača, Mikolu Kulebu, u jednom od skloništa Save Ukraine za ponovo okupljene porodice.

Sesilija Vega: Koliko dugo porodice ostaju ovde?

Mikola Kuleba: Do tri meseca.

Kuleba je skoro osam godina bio ukrajinski predsednički komesar za prava deteta.

Sada on vodi ove tajne spasilačke misije koje se oslanjaju na podzemnu mrežu sigurnih kuća i dobrovoljaca… uključujući Ruse koji se protive ratu.

Mikola Kuleba: Ne mogu da vam kažem koliko je organizacija i volontera uključeno.

Sesilija Vega: Desetine?

Mikola Kuleba: Možda stotine.

Sesilija Vega: Stotine. Postoji li neki savet koji svaka majka treba da zna pre nego što krene na ovo putovanje?

Mikola Kuleba: Objašnjavamo im da će ih Rusi zastrašiti. Oni će učiniti sve da vas zaustave i isprovociraju. Zato se treba fokusirati na svoje dete. Vaš cilj je da povedete svoje dete sa sobom i da se ne plašite.

Ali teško je ne plašiti se. Ove žene moraju putovati same dok muškarci ostaju da se bore. Neposredno pre polaska, majke dobijaju bezbednosni brifing na kome uče kako da naprave priču kada ih ruske snage neizbežno ispituju.

Kada se vrate, njihove priče će postati dokaz koji Spasavanje Ukrajine šalje Međunarodnom krivičnom sudu.

Prema Kuelbi, cilj Rusije je da ukrade budućnost ukrajinske dece brisanjem njihove prošlosti.

Mikola Kuleba: Vaš plan je da uništite ukrajinski identitet. Ispiru im mozak, indoktriniraju ih, rusificiraju. Imaju posebne časove za ukrajinsku decu gde ih uče šta je Rusko carstvo i kakvu budućnost mogu da imaju u Rusiji, jer se o Ukrajini čuje samo loše.

Sesilija Vega: Kakav rizik ova deca predstavljaju za Rusiju ako se vrate u Ukrajinu?

Mikola Kuleba: Svako dete je svedok ratnih zločina.

Sesilija Vega: Svako dete je svedok ratnih zločina.

Mikola Kuleba: Svako dete. (smeh) Da. Svako dete.

Vlad Rudenko je imao 16 godina kada je kidnapovan prošlog oktobra. On kaže da su se naoružani ljudi pojavili na njegovim vratima kada njegova majka Tetiana Bodak nije bila kod kuće.

Vlad Rudenko (prevod): Rekli su mi: ‘Moraš da spakuješ stvari’. Rekao sam, ‘Pozvaću mamu.’ Rekli su: ‘Ne brini – ionako ideš sa nama’.

Nakon toga, kaže Vlad, naređeno mu je da se ukrca u autobus – deo konvoja od 16 vozila punih dece krenuo je ka kampu na Krimu koji kontroliše Rusija.

Moskva tvrdi da želi da evakuiše decu uoči borbi u istočnoj i južnoj Ukrajini.

Međutim, saznali smo da Rusija često vrši pritisak na siromašne ukrajinske roditelje da svoju decu šalju u škole i takve kampove u kojima deca provode dan sa ruskom decom. Slike srećne dece su propaganda koju Rusija želi da pokaže svetu.

Međutim, nekoliko ukrajinske dece nam je reklo da su ovi kampovi manje o rekreaciji nego o indoktrinaciji… stalno im se izgovaraju laži – tipa „Ukrajina je izgubila rat“ i „njihovi roditelji ih ne žele“.

Vlad je tajno poslao ovaj video svojoj majci i rekao da je zabranjeno govoriti ukrajinski, pričati o Ukrajini ili čak nositi boje Ukrajine.

Vlad nam je rekao da su u ovakvom kampu ukrajinska deca bila primorana da svako jutro pevaju rusku himnu. Vlad je odbio da peva. Jedne noći odlučio je da skine rusku zastavu.

Sesilija Vega: I šta se onda dogodilo?

Vlad Rudenko (prevod): Došli su i rekli mi da se spakujem. Rekli su da idemo u pritvor. Pa smo otišli na odeljenje i ja sam rekao, neću da ostanem ovde, sve ću ovde da pokvarim. Rekli su mi da ćemo onda pozvati psihijatrijsku bolnicu za vas. Ali na kraju su me ipak zatvorili u ćeliju na pet dana.

Sesilija Vega: Bili ste u samici pet dana?

Vlad Rudenko (prevod): Da. Još jedan dan i verovatno bih se obesio.

Sesilija Vega: Tetjana, šta pomisliš kada to čuješ?

Tetiana Bodak (prevod): Ne mogu… Samo ne mogu da nađem reči jer ima mnogo stvari koje mi nije rekao. I možda se plašim da saznam nešto što ne bi trebalo da znam.

Kada je Tetiana spasila Vlada uz pomoć Save Ukraine, već je izgubila osam meseci sa svojim sinom.

Sesilija Vega: Da li vam je izgledao drugačije?

Tatiana Bodak (prevod): Da. Sećam se da je otišao kao dete, ali onda kada sam ga ponovo upoznala, videla sam čoveka sa odraslim pogledom na život. Samo su ga oči istisnule.

Polina nije mogla da rizikuje da izgubi više vremena sa Nikitom. Noć pre odlaska skupljala je poklone za svog unuka.

Autobuska stanica je bila jedino što su naše kamere mogle da snime… ali posle devet dana uspela je da se javi dok smo putovali sa timom Save Ukraine. Prevodilac je ispričao njihovo mučno putovanje.

Prevodilac: Vozio sam se kroz ovo minsko polje kolima. Tu se osećao jak miris leševa.

Ono što Polina nije mogla da nam kaže preko telefona je da su ona i tim Save Ukraine skovali plan da prođu kroz granični punkt u blizini škole na okupiranim teritorijama gde je Nikita bio zatočen: predstavljala se kao humanitarni radnik. Vozač ju je snimio kako ulazi u zgradu.

Polina (prevod): Direktor me je pitao kako ste došli ovde. Rekla sam mu da sam dobrovoljac. Došla sam ovde iz Poljske i donela vam humanitarnu pomoć. Morala sam nešto da kažem da bi mogla da vidim Nikitu i da nađem način da ga izvučem odatle. Ovo je bio jedini način da se to uradi.

A onda se konačno identifikovala kao Nikitina baka i dala direktoru škole ukrajinski dokument kojim je ovlašćena da odvede Nikitu kući. Odbio je.

Polina (prevod): Direktor mi je rekao on je moj. Ja sam njegov staratelj. A ja sam rekla: Ali ja sam mu baka. Nemaju pravo na to jer on ima biološku baku koja će ga uzeti nazad. To je moje dete.

Prošle godine je Vladimir Putin promenio zakon kako bi nekoj ukrajinskoj deci olakšao dobijanje ruskog državljanstva kako bi ih mogle usvojiti ruske porodice. A Putinova najviša zamenica za prava deteta – Marija Ivova-Belova – objavila je ove video snimke ukrajinske siročadi sa svojim usvojiteljima.

Ivova-Belova – sama kaže da je usvojila 15-godišnjeg ukrajinskog dečaka iz okupiranog grada Mariupolja.

Polina nam je pokazala dokumente koji su je naveli da veruje da i Nikitu treba usvojiti.

Sesilija Vega: Dakle, ovo je ukrajinski rodni list: rođen u Ukrajini, ukrajinsko dete. I to je uradila Rusija – šta ovde piše?

Polina (prevod): Ovde piše da je državljanin Ruske Federacije.

Sesilija Vega: Gotovo mi je teško da to razumem. Vaš unuk je ukrajinski državljanin, a vi mi kažete da verujete da su Rusi bili na ivici da ga predaju u rusku porodicu, da ga usvoje u drugu porodicu.

Polina: Da, da.

Ona kaže da je škola nazvala njene ukrajinske papire lažnim i zahtevala DNK test. Naterali su Polinu da čeka rezultate.

70 dana odbijala je da popusti…

Sve dok Polinu konačno nisu uveli u sobu gde je čula ovo:

Nikita (u snimku okupljanja): “Babuška!”

Ponovno ujedinjenje je lično nadgledala Marija Ivova-Belova. Ruske kamere snimile su optuženog ratnog zločinca kako daje poklone Nikiti.

Takođe im je dala ponudu:

Polina (prevod): Ivova-Belova mi je rekla, da li bi želela da ostaneš sa nama u Ruskoj Federaciji? Daćemo vam nešto novca. Daćemo vam auto.

Sesilija Vega: Pokušali su da te nateraju da ostaneš sa Nikitom?

Polina (prevod): Da, da. Rekla sam: ne treba mi ništa. Imam sve.

Marija Ivova-Belova insistira da Rusija ne daje ukrajinsku decu na usvajanje i čini sve da ih vrati. Na društvenim mrežama nazvala je Polinino i Nikitino okupljanje radošću i poželela im „srećan život“.

Konačno su se ponovo ujedinili – Polina i Nikita su započeli dugo putovanje nazad u sigurnost, vozeći dan i noć nedelju dana.

Putovali smo sa timom Save Ukraine kada su stigli u Poljsku.

Planiraju da žive ovde dok se rat ne završi.

Sesilija Vega: Šta sada želiš da radiš sa svojom bakom?

Nikita mi je rekao da želi da se igra sa njom.

I sa osmehom ponosno reče: Ovo je moja majka, moja baba.

Producirao Nichole Marks. Pridruženi producent, Džon Galen. Saradnik emisije, Katie Jahns. Uredio Šon Keli./CBS News/