Ukrajinci kažu da je vreme za mirovne pregovore sa Rusijom

Prema nedavnoj anketi, veliki deo Ukrajinaca veruje da bi trebalo da postoji mirovni sporazum, ali ne pod uslovima Rusije. Eksperti kažu da je ukrajinsko društvo podeljeno i zbunjeno ratom koji traje duže nego što se očekivalo.

U Ukrajini se sve više govori o mirovnim pregovorima sa Rusijom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je do sada uvek odbijao moguće sporazume sa aktuelnim ruskim rukovodstvom i čak je izdao dekret kojim je isključio razgovore sa predsednikom Vladimirom Putinom. Ali situacija bi se mogla promeniti. Zelenski je čak rekao da bi ruski predstavnici trebalo da prisustvuju drugom „mirovnom samitu“ koji Ukrajina planira da održi u novembru.

Prema istraživanju Centra Razumkov, ukrajinskog trusta mozgova, koji je naručio ukrajinski onlajn list Dzerkalo Tizhnia (zn.ua), 44% Ukrajinaca u oblastima iza linije fronta veruje da je vreme da se zvanični razgovori između Kijev i Moskva; 35% veruje da nema razloga za pokretanje mirovnih pregovora, a 21% je neodlučno.

Rezultati takođe pokazuju da se Ukrajinci kategorički protive tome da Ukrajina prihvati i ispuni nedavne Putinove uslove za okončanje rata. Skoro 83% ispitanika protivi se povlačenju ukrajinskih trupa iz delova Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti koje ne kontroliše Rusija, a oko 84% je protiv ustupanja ovih teritorija Rusiji. Osim toga, 77% je protiv ukidanja svih zapadnih sankcija Rusiji.

Što se tiče neutralnog, nesvrstanog i statusa bez nuklearnog oružja za Ukrajinu, popularni stavovi u oblastima pod kontrolom Kijeva su manje jasni: 58% ispitanika je protiv takvog statusa, dok je 22% za.

Nije sramota da odbijete da služite vojsku

Na pitanje koji minimalni uslov treba da bude za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom, preko 51% je odgovorilo da Ukrajina mora biti oslobođena od ruskih okupacionih snaga iu granicama iz 1991. godine. Iako većina Ukrajinaca želi povratak na ove granice, skoro svaki drugi Ukrajinac (46%) smatra da nije sramota izbeći regrut. Samo 29% je suprotnog mišljenja, dok je 25% neodlučno.

„Ovo pokazuje frustraciju među stanovništvom. U ratnim uslovima ljudi ne znaju kakve izglede imaju oni i država. Upravo to signaliziraju ove paradoksalne reakcije društva“, rekao je Oleh Saakjan, politikolog i suosnivač Nacionalne platforme za otpornost i društvenu koheziju.

On je za DW rekao da velika spremnost na pregovore o miru pokazuje da su dosadašnji napori na mobilizaciji stanovništva i stvaranju jedinstva iscrpljeni jer su bili usmereni na kratak rat.

„Završili smo u dugom ratu, a ni vlasti ni elite nisu ljudima ponudile viziju kako treba da žive u Ukrajini u uslovima trajnog rata ili ratne pretnje.

Borba protiv korupcije stavljena je u drugi plan

Saakjan je rekao da su Ukrajinci počeli da brinu o svemu što je odloženo „do posle rata“, kao što je borba protiv korupcije i nepotizma i poboljšanje administrativne efikasnosti.

Rekao je da su ljudi shvatili da će rat trajati još dugo. „Mobilizacija, zloupotreba moći, energetska i ekonomska pitanja, utvrđenja na frontu i odbrana – sve je to veoma aktuelno za društvo jer se rat nastavlja, a ti problemi ostaju nerešeni. Istovremeno, društvo želi pobedu, ali je nejasno kako se to može postići.

Igor Rajterovič sa Kijevskog nacionalnog univerziteta „Taras Ševčenko“ istakao je za DV da je ukrajinski predsednik poslednjih meseci praktično prestao da govori o granicama iz 1991. godine kao preduslovu za mir sa Rusijom. Međutim, dodao je da takođe nije govorio o novim granicama, što je izazvalo pometnju u ukrajinskom društvu.

„Rezultat je da s jedne strane većina želi nazad sve teritorije, a sa druge strane polovina kaže da prigovor savesti nije problem. Odgovori su ambivalentni. „Tako da moramo da se pozabavimo time i razmislimo o rešenju koje ukrajinsko društvo može da prihvati i sa kojim živi“, rekao je on.

Vlada treba da započne dijalog sa društvom

Rajterović i drugi stručnjaci sugerišu da bi vlada trebalo da vodi otvoren dijalog sa društvom o budućnosti kako bi pridobila podršku Ukrajinaca za svoje napore. To bi omogućilo da se razvije vizija kako nastaviti živjeti u ratnim uslovima. Oni preporučuju uključivanje što većeg broja ljudi u proces donošenja odluka.

Ali oni takođe znaju da su ambivalentne reakcije na složene probleme normalne u društvima koja su u stanju potpune neizvesnosti. „Uvek se mora pratiti raspoloženje javnosti i prepoznati dinamika kako bismo se pažljivo pripremili za izazove“, objasnio je Mihajlo Miščenko iz Centra Razumkov.

Trojica stručnjaka sa kojima je DW razgovarao rekli su da veruju da su ankete poput gore pomenute neophodne kako bi ukrajinska vlada mogla da formuliše jasne opcije za budućnost i pripremi svoj drugi „samit mira“ u skladu sa svojom vizijom. Ankete bi vladi takođe pružile jake argumente za pregovore o mirovnom planu.

/www.dw.com