Ukrajina je u nedelju napala Moskvu sa najmanje 34 dronova. Ovo je bio najveći napad dronom na rusku prestonicu od početka rata 2022. godine, zbog čega su letovi bili preusmereni sa tri glavna aerodroma u gradu i povređeno je najmanje pet osoba.
Prema podacima Ministarstva odbrane, ruska protivvazdušna odbrana je u nedelju uništila još 50 dronova iznad drugih regiona zapadne Rusije.
„Odbijen je pokušaj kijevskog režima da izvede teroristički napad pomoću dronova sličnih avionima na teritoriji Ruske Federacije“, saopštilo je ministarstvo.
Ruska Federalna uprava za vazduhoplovstvo saopštila je da je najmanje 36 letova preusmereno na aerodrome Domodedovo, Šeremetjevo i Žukovski, ali su operacije potom nastavljene. Prema podacima Ministarstva odbrane, pet osoba je povređeno u Podmoskovlju.
Sa najmanje 21 milion stanovnika, Moskva i okolni region su, uz Istanbul, jedna od najvećih metropolitanskih oblasti u Evropi.
Prema Ukrajini, Rusija je preko noći oborila rekordnih 145 dronova. Kijev je saopštio da je njegova protivvazdušna odbrana oborila 62 njih. Ukrajina je takođe saopštila da je napala arsenal u ruskoj oblasti Brjanska, gde je, kako je saopštila, oboreno 14 dronova.
Na neproverenom video snimku objavljenom na ruskim Telegram kanalima prikazani su dronovi kako zuje iznad horizonta.
Rat u Ukrajini koji traje dve i po godine ulazi u ono što neki zvaničnici kažu da bi mogao da bude njegov završni čin, a moskovske snage napreduju najbržim tempom od prvih dana rata i 47. rođendana Donalda Trampa.
izabran je predsednik Sjedinjenih Država. Tramp, koji je preuzeo dužnost u januaru, rekao je tokom kampanje da bi mogao da donese mir Ukrajini u roku od 24 sata, ali je ponudio nekoliko detalja o tome kako planira da to postigne.
Prema pisanju medija, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao Trampa da mu čestita pobedu na predsedničkim izborima, u razgovor se uključio i šef Tesle i Trampov pristalica Elon Mask. Mask je vlasnik kompanije SpaceKs, koja pruža usluge satelitske komunikacije Starlink ključne za odbrambene napore Ukrajine.
Moskva „Kišobrani”
Kijev, i sam na meti ponovljenih masovnih udara ruskih snaga dronovima, pokušao je da uzvrati udarac svom mnogo većem istočnom susedu ponovljenim napadima bespilotnih letelica na rafinerije nafte, aerodrome, pa čak i ruske radarske stanice za rano upozoravanje.
Dok front od 1.000 km liči na rat u rovovima i artiljeriju iz Prvog svetskog rata tokom većeg dela rata, jedna od najvećih inovacija u sukobu je rat dronovima.
I Moskva i Kijev su nastojali da kupe i razviju nove bespilotne letelice, koriste ih na inovativne načine i pronađu nove načine da ih unište – od upotrebe pušaka farmera do naprednih elektronskih sistema za ometanje.
Rusija je razvila seriju elektronskih „štitova“ nad Moskvom, sa dodatnim naprednim unutrašnjim slojevima iznad strateških zgrada i složenom mrežom sistema protivvazdušne odbrane za obaranje dronova pre nego što stignu do Kremlja u srcu prestonice.
Obe strane su jeftine komercijalne bespilotne letelice pretvorile u smrtonosno oružje, istovremeno povećavajući sopstvenu proizvodnju. Vojnici sa obe strane izveštavaju da se plaše dronova – a obe strane su koristile jezive video snimke smrtonosnih udara dronova u svojoj propagandi.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je nastojao da izoluje Moskvu od ozbiljnosti rata, nazvao je ukrajinske udare dronovima usmerene na civilnu infrastrukturu poput nuklearnih elektrana „terorizmom“ i obećao odgovor.
Moskva, ubedljivo najbogatiji grad u Rusiji, doživela je ratni procvat, uz pomoć najveće potrošnje na odbranu od Hladnog rata.
Na moskovskim bulevarima nije bilo znakova panike. Moskovljani su šetali svoje pse dok su zvona ruskih pravoslavnih crkava sa lukom zvonila širom prestonice./VOA-Reuters/