U Bugarskoj u porastu pro-kremljske snage uoči evropskih izbora

Piter Volgin nije bežao od korišćenja javnog emitovanja u Bugarskoj za širenje proruskih dezinformacija.

Toliko je besni bilo što su ljuti slušaoci i drugi protestovali ispred sedišta državne televizije u prestonici Sofiji u februaru 2023. zahtevajući da se otkaže Volginova emisija Politički nekorektno.

A imajući u vidu njegove pro-kremljske sklonosti, možda nije bilo iznenađenje kada je Volgin u aprilu najavio da će uzeti odsustvo i vratiti se na političku pozornicu kako bi se kandidovao kao kandidat krajnje desnice na predstojećim izborima za Evropski parlament u Bugarskoj 9. juna , proruska Partija preporoda.

Volgin je jedan od retkih proruskih kandidata koji bi mogao da osvoji jedno od 17 bugarskih mesta u Evropskom parlamentu. Ovo su šesti izbori te vrste od 2021. godine u zemlji, koju već nekoliko godina muči politička nestabilnost.

Očekivani napredak ekstremista u Bugarskoj se takođe očekuje i drugde u Evropi, pošto se čini da se političke pripadnosti menjaju na kontinentu.

U periodu od 6. do 9. juna birači u svih 27 zemalja članica EU izaći će na birališta da izaberu 720 poslanika u Evropskom parlamentu. Izbori se održavaju svakih pet godina i svakoj zemlji se dodeljuje određeni broj članova Evropskog parlamenta (MEP) u direktnoj srazmeri sa brojem stanovnika. Birači biraju nacionalne stranke, ali nakon izbora, poslanici u Evropskom parlamentu se organizuju u frakcije koje odgovaraju političkim ideologijama njihovih partija.

Uspon desnice

U Francuskoj, krajnje desničarska partija Nacionalni skup Marine Le Pen u anketama je ispred Renesansne stranke predsednika Emanuela Makrona. U susedstvu u Nemačkoj, Alternativa za Nemačku, stranka pod policijskim nadzorom zbog svojih ekstremističkih stavova, izjednačena je na drugom mestu u anketama sa socijaldemokratama.

Mnoge od ovih krajnje desničarskih partija ne samo da ponavljaju stav Kremlja, već se u nekim slučajevima sumnja da imaju veze sa Moskvom. U martu su češke vlasti razbile prorusku mrežu koja ne samo da je proruskim političarima dala platformu na društvenim medijima, već je i platila neke od njih. Evropski zvaničnici su upozorili na sve veće mešanje Rusije u ove izbore.

S obzirom na tradicionalno prijateljske odnose Bugarske sa Rusijom, koji datiraju najmanje iz 19. veka, kada je Rusija podržavala Bugarsku u njenoj borbi za nezavisnost od Otomanskog carstva, priče o Kremlju definitivno nisu ignorisane.

„Bugarska je u liniji sa mnogim drugim evropskim zemljama u kojima krajnje desničarske stranke stiču ili stabilizuju uticaj, iako iz različitih razloga“, objašnjava Rumena Filipova, predsednica Instituta za globalnu analitiku, bugarskog trusta mozgova. „U Bugarskoj je karakterističan proruski i antiukrajinski diskurs o preporodu, koji se zasniva na proruskim osećanjima u društvu oblikovanim ruskom istorijskom propagandom o navodnom statusu Moskve kao bugarskog ’oslobodioca/spasitelja’“, objasnila je Filipova u mejlu za RSE. /RL.

Filipova je takođe napisala na drugim mestima da podaci anketa u Bugarskoj sugerišu da se sve više mlađih ljudi okreće antidemokratskim idejama, što je trend za koji kaže da raste u Evropi, posebno u zemljama pod bivšim komunističkim vlastima.

Objavljujući svoju kandidaturu za Partiju preporoda 16. aprila, Volgin je obećao da će „osloboditi Evropu od Evropske unije” i boriti se protiv onoga što on i njemu slični nazivaju „rusofobijom” u bloku.

Nakon njegovog saopštenja, Milen Mitev, generalni direktor Bugarskog nacionalnog radija (BNR), rekao je bugarskom servisu RSE/RL da „Volgin više ne može da bude voditelj u BNR nakon što je zvanično postao politički aktivan“.

Zaposleni u BNR-u su vezani uređivačkim standardima i etičkim kodeksom stanice, koji im zabranjuje da se bave političkim aktivnostima, uključujući podršku političkim kandidatima ili ciljevima.

Volgin je u više navrata izazivao kontroverze zbog svoje preferencije za širenje prokremljovske propagande u emisiji koju je vodio, Politički nekorektno. Posle protesta ispred sedišta BNR kojim se zahteva Volginova smena, Savet za elektronske medije, bugarski medijski regulator, rekao je mesecima kasnije da je pronašao “propagandne insinuacije” u njegovim emisijama.

oživljavanje preporoda

Njegova omiljena partija, Preporod, poznata je po tome što navija za Kremlj, podržava rusku invaziju na Ukrajinu i protivi se bilo kakvoj bugarskoj podršci Kijevu. U martu je Revival predstavio predlog zakona o povlačenju Bugarske iz NATO-a, ali je propao.

Mesec dana ranije, u februaru, članovi Revivala otputovali su u Moskvu, gde su posetili Diplomatsku akademiju Stejt departmenta, vladinu instituciju ozloglašenu po tome što je navodno obučavala ruske špijune.

Revival je postao politička snaga u Bugarskoj 2021. godine kada je prvi put osvojio mesto u parlamentu. U aprilu 2023., Revival je postigao rekordan rezultat od 14,2 odsto na drugom krugu izbora. Sada se sprema da po prvi put pošalje članove poput Volgina u Evropski parlament.

„Izborni uspesi Revival-a su podvučeni postepenom normalizacijom nacionalističkog diskursa krajnje desnice u Bugarskoj, pošto je stranka uspela da pređe sa svog prvobitnog prisustva uglavnom na društvenim medijima do toga da postane deo mejnstrim medija“, objasnila je Filipova.

Kako je Filipova napomenula u nedavnom članku, ankete takođe pokazuju da podrška demokratiji jenjava među mlađim ljudima u Bugarskoj, po sličnim obrascima u Mađarskoj i Srbiji.

„Suprotno očekivanju da su mladi ljudi nužno demokratskiji, liberalniji i prozapadni od svojih starijih kolega, rezultati istraživanja u Bugarskoj (a posebno u zemljama centralne i istočne Evrope kojima su vladali autoritarni režimi) pokazuju dosledan obrazac ponašanja mladih „koji podržava ‘jak model liderstva’, misli da je EU ‘diktatorska’ i da je manje kritična prema krajnje desnim nacionalistima nego bilo koja druga starosna grupa,” rekla je Filipova za RSE.

Kako napominju analitičari, izbori za Evropski parlament odvijaju se u senci još jednog nacionalnog izbora u Bugarskoj, a očekuje se da će rezultati oba izbora biti uglavnom identični.

Istraživanja javnog mnjenja uoči izbora za Evropski parlament na prvo mesto stavljaju koaliciju dve stranke desnog centra GERB i Unije demokratskih snaga, a sledi reformski orijentisana koalicija Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska. Liberalni Pokret za prava i slobode (DPS) – koji tradicionalno predstavlja tursko i muslimansko stanovništvo Bugarske i predvodi ga biznismen i političar pod sankcijama SAD Dejlan Peevski – i Revival bore se za treće mesto, a sledi Bugarska socijalistička partija (BSP), novoformirani bivši komunisti.

Ukoliko izborni rezultati u velikoj meri budu odgovarali predizbornim prognozama, Preporod, BSP i DPS bi u Evropski parlament mogli da pošalju do šest poslanika – skoro trećinu zemlje.

Od poslednjih izbora za Evropski parlament 2019. godine, politički pejzaž u Bugarskoj se značajno promenio, kaže Petar Bankov, predavač na Univerzitetu u Glazgovu, i „karakteriše ga sve veća fragmentacija, marginalizacija levice i uspon desnice stranke u rasponu od liberalne desnice do populističke radikalne desnice“.