Tri scenarija za Srbiju: između izolacije, rusofila i evropskog puta

Autorski tekst Dragana Šormaza za Geopost

Politička situacija u Srbiji dodatno se usložnjava i radikalizuje i to usred leta, periodu kada je  zbog  godišnjih odmora gotovo nemoguće na protestima skupiti iole značajniji broj ljudi. Uprkos tome, tokom čitavog leta u Srbiji su nastavljeni protesti, a u poslednjih dvadesetak dana došlo je i do njihove nove radikalizacije. Do novih varnica došlo je u trenutku kada se činilo da i sami studenti tek održavaju plamen pobune u nadi da će ga na jesen ponovo rasplamsati čime bi nakrivljeni režim Aleksandra Vučića definitivno primorali na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Dekanka novopazarskog državnog univerziteta došla je nedavno na suludu ideju da u sredini premreženoj političkim, nacionalnim, regionalnim i svim drugim mogućim podelama, preuzme obrazovnu ustanovu uz pomoć privatnog obezbeđenja, koje je dovedeno iz drugog grada i to pod okriljem noći u ranim jutarnjim časovima. Nakon toga bezidejni vrh SNS i Srbije došao je na ideju da hordu nabildovanih, istetoviranih omladinaca, čije su slike iz dosijea pozante svakom policajcu koji iole ozbiljnije radi svoj posao, „spontano“ pošalje u pobunjena novosadska naselja Liman. I to sve sa zadatkom da na nedeljnih plus 40 farbanjem fasada u boje srpske zastave nacionlano prevaspitaju ove, kako su ih naprednjački falangisti krstili, ustaške i antisrpske stanovnike „srpske Atine“.

I treći po redu incident opet se dogodio zahvaljujući autodestruktivnoj inovativnosti naprednjačkih kadrova. Ovog puta su došli na ideju da političke protivnike koji su u Vrbasu protestovali ispred lokalnih prostorija SNS, zaspu pirotehničkim sredstvima uključujući i vatromet, masivne čelične predmete, kamenice i celokupni arsenal poznat ljudima kamenog i bronzanog doba.

Svaki od ovih pobrojanih događaja izazvali su reakcije „studenata“ koje su dovele do obračuna sa policijom na ulicama i demoliranja, pa čak i spaljivanja stranačkih prostorija Vučićeve stranke u više gradova u Srbiji. Na udaru su se našle čak i čuvene „Kobre“, pripadnici jedinice kojom je Vučić svojevremeno pretio studentima, ali se u obračunu sa besnom masom nisu previše dobro proveli.

Međutim, i Vučić se prisetio da bi mu uloga žrtve u ovom trenutku možda bila čak i korisna u popravlajnju poljuljanog rejtinga, pa je počeo i sam da šalje plećene grupe da spaljuju prostorije sopstvene stranke optužujući za to, po starom oprobanom Gebelsovom receptu, svoje poltičke protivnike.

Ono što je postalo očigledno nakon 28. juna i velikog studentskog mitinga u Beogradu, jeste da je protestni pokret u Srbiji postao svojevrsna konfederacija (akcionarsko društvo) raznolikih grupa od kojih svaka pokušava da za svoje interese i ciljeve pridobije i iskoristi većinski deo pokreta i njegove protestne energije. Ono što je problematično jeste to što se najglasniji učesnici protesta po svojoj poltiičkoj suštini uopšte ne razlikuju od radikalskih falangi koje sada čine srž Vučićeve vlasti. O tome, između ostlog, svedoči i činjenica da se Vučićevi lojalisti i protestanti međusobmno optužuju za izdaju Kosova, Republike Srpske, pretvaranje Srbije u evropsku koloniju, servilnost prema Zapadu, a sve to uz redovnu međusobnu razmenu uvredljivog skandiranja „ustaše“ i „šiptari“.

Ono što im je takođe zajedničko jeste antievrospko i antizapadno vrednosno usmerenje. Ovo je posebno problematično ako znamo da je Srbija izgubila čitavu 2025. godinu koja je trebalo da bude godina u kojoj je bar uhvaćen korak sa ostatkom regiona u procesu evrointegracija, čije se veliko finale očekuje 2030. godine. Umesto da svoju celokupnu energiju usmeri na proces pristupanja, Srbija ne samo da je izgubila možda ključnu godinu, već je i na površinu izbacila dve struje čija je osnovna karakteristika odsustvo želje ili otvoreno protivljenje članstvu zemlje u EU.

Pred nama su tri moguća scenaria:

1 – je u toku. To je Vučićev scenario, koji je u toku, sličan je gruzijskom scenariju – sve što sam u prethodnom delu teksta napisao od Vučićevih poteza, plus ovi skupovi naprednjaka poslednjih dana, kao i nove ‘čarobne’ ekonomske mere koje treba da pomognu siromašnom stanovništvu. Ove mere su udar na trgovačke lance (uglavnom zapadni) i banke (uglavnom zapadne). To je i dokaz da je Srbija sada potpuno izolovana od EU, a Vučićevo rešenje je da poveća tu izolovanost i da se osloni na Kinu i rusiju kako bi preživeo na vlasti! Ovi potezi su usmereni samo ka njegovom tvrdom biračkom telu kako bi zaustavio osipanje. Sve to ide uz redovnu upotrebu fsb šablona u narativu o spoljnim (zapad) i unutrašnjim (šiptari i ustaše) neprijateljima koji hoće da unište Srbiju, ali će on život dati, ali Srbiju neće. Za to vreme, pokušava da nađe (za javnost nevidljiv) način da pomogne zapadu po pitanju Dodika i izbora na Kosovu, kako bi im se umilio. Računa da će ovako oslabiti proteste i odložiti izbore za godinu dana!

2 – je scenario ‘studenstskog’ pokreta. Dovoljno imam iskustva u politici da, od Vidovdana, znam da je ‘studentski’ pokret samo po imenu to. Oni sada imaju marketinške savetnike, spoljnu podršku (rusku) preko starijijh glasnogovornika i medijsku podršku antivladinih elektronskih medija. Sva njihova energija je koncentrisana na pobedu nad SNS, ali i uništenje opozicije! Žele da naprave referendumsku atmsferu kako bi ‘studentska lista’ sama bila protivnik Vučiću. Računaju na to da je Srbe lakše ubediti da glasaju protiv nekoga nego za nešto! Održavaju u nekoliko mesta u Srbiji neki vid protesta, koji su veoma slabo posećeni (recimo sinoć kod mene u Smederevu nije bilo više od 20 ljudi). Narativ im je dominantno o Vučiću izdajniku, koji prodaje litijum, Kosovo i Republiku Srpsku! Sve manje se pominju pravna država, borba protiv korupcije! Cilj im je da dočekaju novu čkolsku godinu i osveže redove sa 55000 brucoša. Ako im ti protesti potraju, možda i svi zajedno dočekamo godišnjicu pada nadstrešnice, povratimo ‘krvave ruke’ i sve originalne zahteve u proteste i pritisnemo režim zahtevom za promene u pravcu evropskih vrednosti i nove izbore! Ipak, u scenariju 2 je sve samo možda!

3 – je moj scenario. Još od nesreće u školi Ribnikar i selima Malo Orašje i Dubona, od 4. maja  2023. godine govorim isto: potrebno je da predstavnici proevropske opozicije, proevropskog civilnog sektora i ‘studentskog’ pokreta sednu, dogovore se i upute MOLBU EU za sastankom u Briselu. Da tamo ponude saradnju EU i da predlože formiranje PROEVROPSKE prelazne vlade koja bi u roku od najviše godinu dana pokrenula sve ono što je potrebno da se Srbija vrati na put brzog učlanjenja u Zajednicu evropskih naroda, dakle i da uvede sankcije rusiji, kao i da primeni sve ODHIR preporuke u naše izborno zakonodavstvo, pa potom održi slobodne izbore! Na taj način bi se Srbija, jednom za svagda, otarasila radikala na vlasti. Region i Evropa i odahnuli, a naši gradjani bi progledali i prodisali, ponovo bi bili slobodni. Ne pretpostavljam, nego ZNAM da bi se na taj poziv EU odazvala, a da bi takav scenario podržale i USA! Oni jedini mogu Vučiću ‘dati ponudu koju ne može da odbije’! On bi ostao predsednik do kraja mandata ili dok ne podnese ostavku, ali u okviru onoga što su nadležnosti koje predviđaju Ustav i zakoni Srbije!

Šta će se dogoditi od ova tri scenarija zavisi samo od svih nas koji činimo društvo u Srbiji! Prvi scenario nas vodi u izolaciju i mučenje sa Vučićevom vlasti, nestabilnost i sve veće siromaštvo! Drugi scenario nas vodi u ZAMENU na čelu vlasti koja nikome, osim rusima, ne odgovora! EU bi za sagovornika dobila, umesto slabog Vučića, privremeno snažnog rusofila, a gradjani bi dobili isto, još veću izolaciju, nestabilnost i uvećanje siromaštva! Treći scenario nas vodi ka zauzimanju našeg mesta u Evroatlantskom svetu, a to znači – slobodu, demokratiju, sigurnost, bezbednost, prosperitet i ekonomski boljitak svakog građanina Srbije!

Istorija kaže da mi Srbi nepogrešivo biramo najgore! Hoćemo li i ovaj put?