Tramp preti Rusiji sankcijama posle nedavnog masovnog vazdušnog udara na Ukrajinu

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je Rusiji daljim sankcijama zbog njenog tekućeg napada na Ukrajinu, ali je poslednji veliki napad Moskve nazvao iznenađenjem i rekao da Kijev mora da “ostane na lopti” i radi na miru.

Trampovi komentari u postu na društvenim mrežama i tokom pojavljivanja u Beloj kući 7. marta usledili su nekoliko sati nakon što je Rusija izvršila masivan napad raketama i dronom na energetsku i gasnu infrastrukturu u nekoliko regiona Ukrajine, gde sveopšta invazija Moskve traje već četvrtu godinu.

Oni su usledili nakon poziva ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog saveznicima njegove zemlje da pozovu Rusiju da okonča rat, pri čemu bi prvi korak bio prekid vatre u vazduhu i na moru.

„S obzirom na to da Rusija trenutno „razbija“ Ukrajinu na bojnom polju, snažno razmatram velike bankarske sankcije, sankcije i tarife protiv Rusije dok se ne postigne prekid vatre i konačni sporazum o miru“, napisao je Tramp na Truth Socialu 7. marta.

„Za Rusiju i Ukrajinu, sedite za sto pre nego što bude prekasno“, dodao je on. “Hvala!!!”

Tramp nije ulazio u detalje o mogućim merama. On je nekoliko dana nakon preuzimanja dužnosti 20. januara govorio o mogućem korišćenju „poreza, tarifa i sankcija“ da bi Rusiju doveo za pregovarački sto, ali nisu najavljene nove mere.

Ova nova primedba bila je jedna od samo nekoliko Trampovih izjava u poslednjih nekoliko nedelja kako bi dovela Rusiju za pregovarački sto. To je usledilo nakon napete razmene između Sjedinjenih Država i Ukrajine, uključujući i glasnu raspravu 28. februara u Beloj kući nakon koje je Tramp rekao da Zelenski nije spreman za mir.

Kasnije, 7. marta, Tramp je u Beloj kući rekao da veruje da ruski predsednik Vladimir Putin želi mir, ali da želi jača uveravanja od Kijeva.

„Mislim da obe strane žele rešenje“, rekao je on, „ali smatram da je sa Ukrajinom, iskreno, teže pregovarati i oni nemaju najbolje karte“.

„Što se tiče konačnog rešenja, možda će biti lakše pregovarati sa Rusijom, što je iznenađujuće“, rekao je Tramp. On je ponovio da Rusija u poslednje vreme „tuče“ Ukrajinu, ali je rekao da misli da razume zašto.

„Mislim da radi ono što bi bilo ko na toj poziciji“, rekao je Tramp i dodao: „Uvek sam imao dobar odnos sa Putinom. I znate, on želi da okonča rat“.

„Mislim da će biti velikodušniji nego što treba, i to je prilično dobro“, rekao je on. „To znači mnogo dobrih stvari.

Tramp je ove nedelje branio svoju odluku da obustavi vojnu pomoć Kijevu i ograniči razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, rekavši: „Moram da znam da oni žele da se dogovore. Ako ne žele da se slože, mi više nismo tu.

„Ukrajina mora da ostane na lopti i da radi svoj posao“, rekao je on.

U svom večernjem govoru 7. marta, Zelenski je rekao da Ukrajina želi mir „što je pre moguće“ i da je „odlučna da bude veoma konstruktivna“.

„Pitanje je jasno: mir što je pre moguće, bezbednost što je moguće pouzdanija“, rekao je on.

Glavni razlog za nedavne tenzije između SAD i Ukrajine bio je Trampov otpor uzastopnim pozivima Zelenskog za konkretne bezbednosne garancije za Kijev u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma. Na pitanje o tome tokom svog pojavljivanja u Beloj kući, Tramp je rekao: „Pre nego što uopšte pomislim na [bezbednosne garancije], želim da okončam rat“.

Ranije je Zelenski u objavi na društvenim mrežama rekao da je Rusija ispalila skoro 70 krstarećih i balističkih projektila i skoro 200 dronova na različite energetske objekte u Ukrajini, uključujući i gađanje stambenih zgrada.

On nije rekao da li je u napadima bilo mrtvih. Napadi su usledili usred diplomatskog pritiska na mirovne pregovore, a ukrajinska delegacija putuje u Saudijsku Arabiju sledeće nedelje da se sastane sa američkim zvaničnicima i napravi okvir za mirovni sporazum.

„Prvi koraci ka stvaranju pravog mira trebalo bi da budu prisiljavanje jedinog krivca ovog rata, odnosno Rusije, da zaustavi upravo takve napade na život“, napisao je Zelenski.

„Ovo se realno može kontrolisati. Zatišje na nebu – zabrana upotrebe raketa, dalekometnih dronova i bombi za vazdušne napade. A takođe i mir na moru – prava garancija za normalan brodski saobraćaj“.

Na skupu sa Trampom u Beloj kući, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc rekao je da će se on i državni sekretar Marko Rubio sastati sa ukrajinskom delegacijom u Saudijskoj Arabiji.

Valc je rekao da veruje da će Sjedinjene Države „ispraviti stvari sa Ukrajinom“.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je 7. marta imao „konstruktivan razgovor“ sa Rubiom kako bi razgovarao o predstojećem sastanku.

„Ukrajina želi kraj rata, a američko vođstvo je od suštinskog značaja za postizanje trajnog mira. Takođe smo razgovarali o tome kako možemo unaprediti našu bilateralnu saradnju“, rekla je Sibiha u objavi na Ks.

Masovni napad – 30. takav napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu od početka ruske invazije 2022. – deo je šire ruske strategije usmerene na kritičnu energetsku infrastrukturu Ukrajine. Tokom protekle dve nedelje, ruski napadi su više puta pogađali energetske objekte u Odeskoj oblasti.

Prema ukrajinskim vazduhoplovnim snagama, napad je počeo u 3.03 sata kada je Rusija ispalila krstareće rakete Kalibr iz Crnog mora. Ubrzo nakon toga, upozorio je na upotrebu borbenog aviona MiG-31K koji nosi hipersonične projektile Kinžal.

U koordinisanom napadu, ruske snage su takođe rasporedile baraž dronova.

Zelenski je rekao da su za odbijanje napada korišćeni avioni F-16 i Miraž-2000 koje je obezbedila Francuska. Mlaznjaci su bili deo paketa pomoći koji je najavio francuski predsednik Emanuel Makron u junu 2024.

Kao rezultat napada 7. marta, Poljska je aktivirala svoje sisteme protivvazdušne odbrane i poslala borbene avione u vazduh. Oružane snage Poljske su u saopštenju navele da su, zbog ruskih letova na daljinu, Poljska i njeni saveznici pokrenuli vazdušnu operaciju za praćenje i borbu protiv svih potencijalnih pretnji.

Naftohaz, ukrajinska državna gasna kompanija, potvrdila je da je ovo 17. kombinovani napad na njenu infrastrukturu.

Generalni direktor kompanije Roman Čumak rekao je da su proizvodni pogoni ključni za proizvodnju gasa ozbiljno oštećeni, ali da su radovi na restauraciji već u toku.

Iako je Moskva više puta negirala napade na civilnu infrastrukturu, Ukrajina i međunarodne organizacije su napade nazvali ratnim zločinima i istakli da su na meti bolnice, škole, energetski objekti i sistemi za vodosnabdevanje širom zemlje.

/www.rferl.org