Tramp kaže „nema dogovora“ sa Putinom o završetku rata Rusije protiv Ukrajine

Dugo očekivani samit između američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina završen je bez dogovora o prekidu vatre u Ukrajini i bez pitanja novinara na konferenciji za štampu.

U kratkoj, trominutnoj izjavi za medije nakon gotovo trosatnog sastanka sa Putinom, Tramp je rekao da je njegov tim postigao „veliki napredak“, ali da „još nismo stigli dotle“ i da nije postignut nikakav dogovor o okončanju rata Kremlja protiv Ukrajine.

Govoreći u američkoj bazi Joint Base Elmendorf kod Ankoridža, Aljaska, gde je održan sastanak, i Putin i Tramp nisu dali gotovo nikakve detalje o tome šta je tačno dogovoreno ili koje su bile tačke neslaganja.

Tramp, koji je bio kritikovan u nekim krugovima jer se sastao sa Putinom bez uključivanja Ukrajine u razgovore, rekao je da će pozvati ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, NATO i evropske saveznike da ih obavesti o rezultatima.

„Nema dogovora dok nema dogovora,“ upozorio je Tramp.

„Počeću da obavljam nekoliko telefonskih razgovora i ispričam im šta se dogodilo, ali imali smo izuzetno produktivan sastanak i o mnogim tačkama je postignut dogovor,“ rekao je on.

„Ostalo je svega nekoliko [pitanja]. Neka nisu toliko značajna. Jedno je verovatno najznačajnije, ali imamo veoma dobre šanse da ga rešimo.“

Tramp je više puta pretio da će uvesti sankcije Rusiji i carine njenim trgovinskim partnerima ako Moskva ne zaustavi agresiju. Međutim, odlagao je takve poteze, što je frustriralo Kijev i Brisel, izražavajući zabrinutost da bi ekonomske kazne prema Moskvi usporile diplomatiju u koju je uložio toliko vremena. Tramp u svojoj izjavi nije pomenuo sankcije.

U komentarima za Šona Henitija na Fox News posle samita, Tramp je ponovo rekao da dogovor nije postignut, ali je tvrdio da je „mnoge tačke pregovarao“ i da je o „jednoj ili dve prilično značajne stavke“ postignut dogovor, ali nije naveo detalje.

Tramp je dodao da „sada to zaista zavisi od predsednika Zelenskog da završi. A rekao bih i da evropske nacije – one moraju da se malo uključe. Ali to zavisi od predsednika Zelenskog.“

Putin je govorio o „razumevanju“ sa Trampom o ratu, ne iznoseći detalje, i rekao je da se nada da Ukrajina i njeni evropski saveznici neće „torpedovati“ planove.

On je rekao da će Rusija nastaviti da insistira na uklanjanju onoga što naziva „korenskim uzrocima“ sukoba – što je kod Kremlja za prekid nada Ukrajine o članstvu u NATO i korake za faktičko razoružavanje ukrajinske vojske – stvari koje je Kijev odavno odbijao.

Ali je dodao i da „bezbednost Ukrajine takođe treba da bude zagarantovana.“ Putin je povremeno dovodio u pitanje samo pravo Ukrajine na postojanje.

S obzirom na vremensku razliku, nije bilo neposrednih komentara zvaničnika u Kijevu ili Evropskoj uniji – koji su zabrinuto pratili iz daljine, oprezni prema bilo kakvim razvojem događaja koji bi mogli ugroziti bezbednost ili suverenitet Ukrajine.

Luke Coffey, viši analitičar u Hudson Institutu, rekao je za RFE/RL da se čini da je Putin veliki pobednik samita i da je „praktično gotovo obezbedio“ da se Rusija neće suočiti sa daljim sankcijama ili carinama.

„Kupio je više vremena da nastavi da vodi rat i sada ima međunarodni legitimitet – barem od predsednika Sjedinjenih Država – za kojim je žudeo. I sve je to postigao bez ikakvih ustupaka.“

Mihail Aleksejev, profesor na Državnom univerzitetu San Dijego, rekao je da nedostatak napretka ukazuje na to da Putin nije ublažio svoje maksimalističke zahteve.

„To mi u suštini govori da je Rusija samo ponovila svoje uobičajene pozicije. Nije promenila svoj stav,“ rekao je on za RFE/RL.

„Putin je svakako dobio ono što je želeo iz ovog sastanka. Dobio je dobrodošlicu, crveni tepih. Dobio je rukovanje. I u suštini, to normalizuje njegov položaj svetskog lidera. Sklanja u stranu ceo rat [i] skreće pažnju sa ruske agresije protiv Ukrajine,“ rekao je Aleksejev.

Nakon što je Putin stigao u američku bazu svojim predsedničkim avionom neposredno pre samita, Tramp ga je dočekao na pisti, koja je bila postavljena crvenim tepihom.

U iznenađujućem potezu, Putin se zatim pridružio Trampu u ultra-bezbednoj američkoj predsedničkoj limuzini – poznatoj kao „Zver“ – ležerno razgovarajući dok su išli ka mestu sastanka, što je retka čast za lidera neprijateljske nacije.

Iako su Tramp i Putin razgovarali telefonom najmanje pet puta od januara, sastanak 15. avgusta bio je njihov prvi susret licem u lice u Trampovom drugom mandatu.

Tramp je sugerisao da bi svako rešenje rata moglo uključivati „razmenu teritorija.“ To bi bilo u suprotnosti sa dugogodišnjim stavom Kijeva da mora povratiti svu teritoriju koju Rusija trenutno okupira.

Tramp se nije osvrnuo na potencijalne razmene teritorija tokom svojih obraćanja novinarima.

/www.rferl.org