Tramp je domaćin liderima Centralne Azije na samitu na visokom nivou radi unapređenja mineralne diplomatije

Rezime

Predsednik SAD Donald Tramp biće domaćin liderima Centralne Azije na samitu 6. novembra, gde će ključni minerali i retki zemni elementi biti ključna tema.

Prema rečima analitičara, Centralna Azija, bogata neiskorišćenim resursima, traži američke investicije kako bi uravnotežila Kinu i Rusiju.

Samit u Vašingtonu će se baviti preradom minerala, trgovinskim putevima, strateškim partnerstvima i drugim pitanjima u svetlu dominacije Kine u retkim zemnim elementima.

Nakon što je poslednjih nedelja zaključio niz sporazuma o mineralima sa Australijom, Malezijom, Tajlandom i Japanom, predsednik SAD Donald Tramp sada usmerava pažnju na Centralnu Aziju, gde će biti domaćin liderima regiona na samitu na visokom nivou u Vašingtonu 6. novembra.

Države Centralne Azije su poznate po svojim velikim rezervama nafte i gasa, ali region takođe ima uglavnom neiskorišćene bogate rezerve kritičnih minerala i retkih zemnih elemenata – elemenata koji se smatraju neophodnim za nacionalnu bezbednost SAD.

Očekuje se da će Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan pokušati da iskoriste svoje mineralno bogatstvo za bliže veze sa Sjedinjenim Državama, dok Bela kuća teži novim partnerstvima.

„Zemlje Centralne Azije su dobro pozicionirane sa svojim velikim nalazištima i rastućim investicijama u Srednjem koridoru“, rekao je za RSE Džozef Epštajn, direktor istraživačkog centra Turan u Institutu Jorktaun u Vašingtonu, misleći na trgovinsku rutu dugu 6.500 kilometara koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza, zaobilazeći Rusiju.

Samit dolazi nakon Trampove mineralne diplomatije u Azijsko-pacifičkom regionu i sastanka američkog predsednika sa kineskim predsednikom Si Đinpingom usred trgovinskog rata delimično podstaknutog ograničenjima izvoza strateški važnih retkih zemnih metala koje je uveo Peking.

Kina ima snažan uticaj na globalne lance snabdevanja ovim metalima i kontroliše više od 70 procenata svetskog rudarstva retkih zemnih metala, 90 procenata njihovog odvajanja i prerade i 93 procenata proizvodnje magneta.

Nakon što je Si pristao na jednogodišnju suspenziju nekih od ovih ograničenja nakon sastanka sa Trampom, Vašington sada nastoji da razbije kvazi-monopol Kine.

Stručnjaci kažu da je Centralna Azija dobar izbor, jer vlade regiona traže američke investicije kako bi se suprotstavile uticaju Kine i Rusije i izbegle preterano oslanjanje na svoja dva suseda.

„I Peking i Vašington žele da iskoriste pauzu da bi stekli prednost i imali veći uticaj u sledećem krugu trgovinskih tenzija“, rekao je Epštajn. „Ovo čini Sjedinjene Države još jačom protivtežom, jer centralne Azije nameravaju da održe svoju viševektorsku spoljnu politiku.“

Šta je na dnevnom redu u Vašingtonu?

Malo je pitanja koja su dominirala dnevnim redom Bele kuće otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru koliko kritični minerali, grupa od oko 50 mineralnih resursa za koje Američki geološki zavod kaže da su neophodni za nacionalnu i ekonomsku bezbednost zemlje. Ove sirovine uključuju retke zemne elemente, 17 elemenata koji se koriste u svemu, od vetroturbina i pametnih telefona do motora borbenih aviona.

„Ovo bi mogao biti novi način za lidere Centralne Azije da poboljšaju svoje domaće ekonomske izglede i privuku brz priliv stranih direktnih investicija“, rekao je za RSE Eldaniz Guseinov, direktor istraživanja u Nightingale Intelligence, firmi za istraživanje političke budućnosti.

Pored mineralnog bogatstva regiona, na sastanku će se razmatrati i teme kao što su energetska logistika, investicije u infrastrukturu, transfer tehnologije iz Sjedinjenih Država u region, obrazovne razmene i upravljanje vodnim resursima.

Autokratske bivše sovjetske republike Centralne Azije godinama su optuživane za široko rasprostranjena kršenja ljudskih prava. Međutim, ne očekuje se da će ovo pitanje igrati istaknutu ulogu, što izaziva zabrinutost kod nekih zagovaračkih grupa.

„Samit Centralna Azija-SAD trebalo bi da osigura da ljudska prava budu ključni deo dnevnog reda, posebno imajući u vidu sve veću represiju širom Centralne Azije“, rekao je Hju Vilijamson, direktor za Evropu i Centralnu Aziju u organizaciji Human Rights Watch, u saopštenju. „Zemlje učesnice treba da budu svesne da rizikuju da ugroze svoj nedavni društveni i ekonomski napredak ako međunarodni partneri traže angažovanje i ulaganje u druge regione.“

Samit C5+1 – zvanični naziv za format u kojem se Sjedinjene Države sastaju sa pet država Centralne Azije – pokrenut je 2015. godine samitom ministara spoljnih poslova u kojem je učestvovao tadašnji državni sekretar SAD Džon Keri i od tada je najvažnije mesto za kontakte na visokom nivou između Vašingtona i regiona.

Ovogodišnji samit je tek drugi put da se sastanak održava na predsedničkom nivou, a region želi da to iskoristi.

Očekuje se da će Kazahstan pozvati Trampovu administraciju da sarađuje sa Kongresom kojim dominiraju republikanci kako bi se ukinula trgovinska ograničenja Džekson-Venik, zakon iz doba Hladnog rata koji nameće trgovinske barijere zemljama sa netržišnim ekonomijama, čime se ograničava emigracija.

Pre samita, Bela kuća takođe vodi razgovore o pristupu jednom od najvećih neiskorišćenih svetskih nalazišta volframa – metala koji Pentagon koristi za proizvodnju municije, metaka i drugog oružja – koje se nalazi u Kazahstanu.

Prema pisanju agencije Blumberg, američki ministar trgovine Hauard Lutnik posredovao je u razgovorima između američke kompanije Cove Kaz Capital Group LLC i kazahstanskog suverenog fonda bogatstva u vezi sa ponudom za razvoj dva ogromna nalazišta u toj centralnoazijskoj zemlji.

Šta Centralna Azija očekuje od Trampove administracije?

Čini se da lideri Centralne Azije prepoznaju priliku koja im se pruža. Uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzijajev otkrio je planove za razvoj projekata retkih zemnih elemenata vrednih 500 miliona dolara. Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev je ove godine pred parlamentom izjavio da su retke zemlje postale „nova nafta“ i da je njihov razvoj „prioritetni prioritet“.

Međutim, veliki deo nalazišta u regionu ostaje neistražen i neiskorišćen, a u nekim slučajevima se i dalje oslanja na geološka istraživanja koja datiraju još iz sovjetskog doba.

Na primer, Kazahstan je u aprilu objavio da je otkrio ogromne rezerve od preko 20 miliona tona retkih zemnih metala. Ovu tvrdnju trenutno proveravaju međunarodne kompanije, ali ako se potvrdi, centralnoazijska zemlja bi imala treće najveće rezerve retkih zemnih metala na svetu, posle Kine i Brazila.

Vilijam Kortni, bivši ambasador SAD u Kazahstanu i viši saradnik u korporaciji Rand, rekao je za RSE da vlade Centralne Azije žele da prošire saradnju sa Sjedinjenim Državama u istraživanju, rudarstvu i izvozu retkih zemnih elemenata i drugih kritičnih minerala, ali su posebno zainteresovane za investicije u njihovu preradu.

U slučaju retkih zemnih elemenata, Kina i dalje drži gotovo monopol na preradu ovih metala, delimično zbog decenija stalnih investicija i labavih propisa koji omogućavaju preradu štetnu po životnu sredinu.

„Važniji od ponude je kineski monopol na preradu“, rekao je Kortni za RSE. „Dakle, ako Sjedinjene Države žele da se takmiče, moraju da pronađu druge zemlje bez strogih ekoloških propisa koje su spremne da ih ugoste.“

Mnoge zemlje Centralne Azije su već prilagodile svoje zakone kako bi privukle rudarske kompanije, ali da bi privukle više američkih investicija u sektor, moraju se smanjiti i prepreke za ulazak stranog kapitala – pitanje koje je na dnevnom redu samita.

Ovo je takođe povezano sa drugim ciljem lidera regiona: privlačenjem više investicija u logističke rute.

Srednji koridor, zvanično poznat kao Transkaspijski transportni koridor, bio bi glavna arterija za transport mineralnih resursa regiona.

Ruta je već privukla investicije iz Evrope, Kine i arapskih zemalja Zaliva, a lideri Centralne Azije se nadaju da će interesovanje Vašingtona za mineralne resurse regiona privući dodatne investicije.

„Ovaj fokus na mineralne resurse i njihovu preradu takođe pomaže u opravdavanju i proširenju Srednjeg koridora“, rekao je Guseinov./Rferl/