Tramp i Centralna Azija postigli sporazum o kritičnim mineralima na Samitu u Vašingtonu

Američki predsednik Donald Tramp objavio je niz trgovinskih, diplomatskih i sporazuma o mineralima dok je ugostio pet lidera Centralne Azije na samitu i večeri koji su imali za cilj učvršćivanje uticaja Vašingtona u regionu.

Okružen američkim državnim sekretarom Markom Rubijom i potpredsednikom Dž.D. Vensom za dugim stolom u Beloj kući, Tramp je rekao da je posvećen tome da odnosi SAD sa Centralnom Azijom budu “jači nego ikada”, dok su predsednici Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana pozdravili novu eru veza.

“Nažalost, prethodni američki predsednici su potpuno zanemarivali ovaj region,” rekao je Tramp. “Razumem važnost ovog regiona”, ali “mnogo ljudi to ne zna.”

Pre njihove radne večere, Kazahstan je najavio veliki sporazum o mineralima kroz novo zajedničko partnerstvo sa Sjedinjenim Državama za razvoj jednog od najvećih neiskorišćenih nalazišta volframa na svetu, koje se nalazi u ovoj centralnoazijskoj zemlji.

Sporazum predviđa da američka kompanija Cove Kaz Capital Group preuzme 70 odsto udela u zajedničkom preduzeću zajedno sa kazahstanskom državnom rudarskom firmom i procenjeno je da će koštati $1,1 milijardu, dok je američka Eksport-Improt banka izdala pismo o zainteresovanosti za finansiranje od $900 miliona.

Među ostalim rezultatima sa samita bio je još uvek ne do kraja detaljan sporazum o prodaji do ukupno 37 Boing aviona nacionalnim avio-kompanijama Kazahstana, Tadžikistana i Uzbekistana. Kazahstan je takođe najavio više od 30 sporazuma vrednih $17,2 milijarde potpisanih sa američkim kompanijama.

Na diplomatskom planu, Kazahstan je rekao da očekuje da će se pridružiti Abrahamovim sporazumima, okviru koji predvode SAD za saradnju između Izraela i arapskih i muslimanskih nacija.

Američki zvaničnici su rekli da samit treba da signalizira novu posvećenost SAD da se stabilnije angažuju sa Centralnom Azijom.

“Često provodimo toliko vremena fokusirajući se na krize i probleme – a oni zaslužuju pažnju – da ponekad ne provodimo dovoljno vremena fokusirajući se na uzbudljive nove mogućnosti,” rekao je Rubio tokom radnog doručka sa pet centralnoazijskih lidera ranije 6. novembra.

“I to je ono što ovde sada postoji: uzbudljiva nova prilika u kojoj su nacionalni interesi naših zemalja usklađeni.”

Novo Poglavlje U Američkom Pristupu Centralnoj Aziji

Centralna Azija nastoji da uravnoteži svoje trgovinske i bezbednosne odnose kojima i dalje dominiraju Kina i Rusija, produbljujući veze sa Sjedinjenim Državama.

Samit u Vašingtonu usledio je nakon drugih napora velikih sila ove godine da prodube odnose sa regionom. Ruski predsednik Vladimir Putin pridružio se samitu u Tadžikistanu u septembru sa drugim centralnoazijskim liderima, a kineski lider Si Đinping otputovao je u Kazahstan u junu na sastanak sa predsednicima regiona.

Evropska unija je takođe održala samit sa liderima regiona u aprilu u Uzbekistanu kako bi razgovarali o infrastrukturnim investicijama i pristupu kritičnim mineralima Centralne Azije.

To mineralno bogatstvo ponovo je bilo u fokusu u Vašingtonu, sa dubokim rezervama retkih zemnih elemenata u regionu – 17 elemenata koji se koriste u svemu, od vetro-turbina do pametnih telefona i motora borbenih aviona – i ogromnim nalazištima uranijuma, bakra, zlata i drugih strateških minerala ključnih za globalne napore da se pređe na zelenije forme energije.

Pini Althaus, izvršni direktor Cove Kaz Capital Group koja je sklopila sporazum o volframu u Kazahstanu, nazvao je sporazum “pobedom generacija za SAD i njene potrebe za kritičnim mineralima” i rekao Rojtersu da su Tramp i američki ministar trgovine Hauard Lutnik pomogli u pregovorima o sporazumu kako bi sprečili kineske kompanije da razvijaju strateško nalazište.

Ben Godvin, šef analize u PRISM-u, firmi za strateško obaveštavanje u Londonu, rekao je za RSE/RL da je fokus samita na mineralnom bogatstvu Centralne Azije deo dugogodišnje strategije lidera regiona da privuku pažnju Vašingtona.

“Centralnoazijci apsolutno koriste ovaj ugao kritičnih minerala kao polugu da bi dobili veći angažman od Sjedinjenih Država o drugim pitanjima koja su važnija za region i lokalne ekonomije,” rekao je.

“Dvehiljaditih je to bio Rat protiv terorizma i nafta i gas. Zatim je bila era dekarbonizacije gde su mnogi novi projekti u Centralnoj Aziji bili usredsređeni na obnovljivu energiju,” rekao je Godvin za RSE/RL. “Sada je to uloga kritičnih minerala u nacionalnoj bezbednosti.”

Izgleda da je interesovanje SAD za kritične minerale već počelo da otvara druga vrata.

Sastanci u Beloj kući usledili su nakon što je dvopartijska grupa senatora 5. novembra predstavila zakon za ukidanje trgovinskih ograničenja Džekson-Vanik, trgovinskih ograničenja iz ere Hladnog rata za koja neki zakonodavci kažu da sputavaju američke investicije u Centralnoj Aziji.

“Danas, nije prekasno da produbimo našu saradnju i osiguramo da ove zemlje mogu same da odlučuju o svojoj sudbini, dok nestabilna Rusija i sve agresivnija Kina teže svojim nacionalnim interesima širom sveta na štetu svojih suseda,” rekao je republikanski senator Džim Riš iz Ajdaha, predsedavajući Komiteta Senata za spoljne poslove i sponzor zakona.

Centralna Azija pokazuje svoju snagu u kritičnim mineralima.

Sporazumi slede primirje u trgovinskom ratu Pekinga i Vašingtona i ubrzanu konkurenciju između Sjedinjenih Država i Kine oko izvoza retkih zemnih elemenata – ključne tačke sukoba u njihovim trgovinskim pregovorima.

To je rezultiralo jednogodišnjom pauzom na neka od kineskih izvoznih ograničenja na retke zemne elemente nakon sastanka između Trampa i Sija krajem oktobra.

Vašington sada traži nove načine da zaobiđe Peking u vezi sa metalima. Kina čini skoro 70 odsto svetskog rudarenja retkih zemnih elemenata i kontroliše oko 90 odsto njihove prerade.

Iako Centralna Azija može biti dugoročni izvor, region se nada da će preko potrebno novo ulaganje pomoći da se resursi razviju.

Novi izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), vašingtonskog tink-tenka, navodi da “kineski i ruski kapital dominiraju mrežama rudarenja, prerade i logistike u regionu” i upozorio je da “strukturne barijere, od nerazvijenih zapadnih transportnih ruta do ponovljenih nestašica energije, i dalje odvraćaju zapadna ulaganja.”

Trampova administracija je 6. novembra dodala 10 minerala na listu koju smatra ključnom za ekonomiju i nacionalnu bezbednost SAD, uključujući bakar, vitalan za električna vozila, električne mreže i centre podataka, i metalurški ugalj, koji se koristi za pravljenje koksa za proizvodnju čelika.

Kazahstan Se Pridružuje Američkom Diplomatskom Naporu Oko Abrahamovih Sporazuma

Odluka da se pridruži Abrahamovim sporazumima, ključnom dostignuću Trampovog prvog mandata, stavlja Kazahstan u centar novog napora Bele kuće da oživi inicijativu spoljne politike.

Abrahamovi sporazumi su osmišljeni kao način za jačanje saradnje između Izraela i muslimanskog sveta, pri čemu su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Maroko potpisali sporazum 2020. godine za normalizaciju svojih odnosa. Trampova administracija navodno želi da proširi inicijativu i to će biti fokus planirane posete Vašingtonu saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana 18. novembra.

Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev navodno je obavio telefonski razgovor sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom kako bi najavio nameru Kazahstana da se pridruži, iako je Astana već održavala pune diplomatske veze sa Izraelom više od 30 godina.

Ali Džozef Epstajn, direktor Istraživačkog centra Turan Instituta Jorktaun sa sedištem u Vašingtonu, rekao je za RSE/RL da, iako potez Kazahstana može izgledati simboličan, on bi mogao da ima diplomatsku težinu u budućnosti.

“Odluka Astane da se pridruži Abrahamovim sporazumima označava početak nove faze, transformišući sporazume iz mirovne inicijative na Bliskom istoku u pro-američku koaliciju umerenih muslimanskih zemalja posvećenih toleranciji i prosperitetu,” rekao je Epstajn.

https://www.rferl.org