Tomahavk u Kijevu/ Razarajuće posledice čak do Sibira

Iako Bela kuća postavlja ultimatum, ona jasno signalizira Kremlju svoju spremnost da pruži Ukrajini neviđenu podršku i da joj izuzetno moćno oružje: krstareće rakete Tomahavk koje mogu da unište sve ruske fabrike i baze, čak i u dalekom Sibiru.

„Da, doneo sam odluku“, rekao je Donald Tramp juče kao odgovor na pitanje o isporukama oružja, „ali želim da znam šta planiraju da urade sa njim i gde će ga poslati.“

Džo Bajden je snabdeo Kijev oružjem dometa manjeg od 300 kilometara i zabranio njegovu upotrebu protiv ruske teritorije do avgusta 2024. godine. Sada Tramp kaže da je spreman da isporuči rakete dometa preko 2.000 kilometara i 450 kilograma eksploziva. Američki predsednik, izgleda, samo zahteva garancije o prirodi meta kako bi isključio moguće terorističke napade na civile.

To nije problem za ukrajinsko rukovodstvo: ono želi da koristi Tomahavke da uništi „svetilišta“ Putinove vojne mašinerije, kao što je mega-fabrika u Džalabuzi, gde se svakodnevno proizvode hiljade dronova Šahed Geran i ispaljuju na Ukrajinu. Fabrika je van dometa kijevskih vazdušnih bombi, koje i dalje mogu da pogode ruske rafinerije čak i 1300 kilometara od granice.

Međutim, ovi dronovi mogu da nose samo oko pola stotine kilograma eksploziva, dok bojeva glava Tomahavk može da nosi deset puta veću količinu: dve ili tri krstareće rakete su dovoljne da unište celu proizvodnu liniju. Upravo to rade balističke rakete koje moskovski generali svakodnevno ispaljuju na industrije Lavova i Dnjepra. Naravno, Tramp ne želi ništa da otkrije: planira da ovu isporuku uključi u novi NATO mehanizam, gde će SAD proizvoditi, a Evropljani plaćati. Ali čini se da nisu sredstva prepreka, već vreme operacije. Do sada je Vašington prodao Tomahavke samo nekolicini svojih najbližih saveznika: Velikoj Britaniji i Australiji, a uskoro će im se pridružiti i Holandija. To je skoro uvek mornarička verzija, namenjena brodovima i podmornicama, dok se Kijev oslanja na kopnenu verziju: kamione koji mogu da izbegnu rusku odmazdu.

Danas Pentagon namerava da demontira preostale primerke varijante Blok III. Ove rakete, koje su proizvedene 1990-ih i više puta modernizovane, mogu se relativno brzo prebaciti. Opremljene su bojevim glavama dizajniranim da prodru kroz podzemne bunkere ili rasprše kasetne bombe, lete brzinom od preko 900 kilometara na sat održavajući visinu od 50 metara kako bi izbegle radar i otporne su na elektronske protivmere: ukratko, značajno bi poboljšale ofanzivne sposobnosti Ukrajine. Čini se kao da se istorija ponavlja. Ovo oružje je zapravo najnovija verzija čuvenih Evro raketa koje su dovele do vrhunca tenzije između NATO-a i Varšavskog pakta pre 40 godina: u Italiji su trebalo da budu stacionirane u Komizu, na Siciliji, i pokrenule su najveću mirnu mobilizaciju u našoj zemlji. Hoće li krstareće rakete ponovo izazvati novi Hladni rat?

Vladimir Putin je uveren u to. Sa govornice Valdaj foruma u Sankt Peterburgu, jednog od rituala njegove samodovoljnosti, dao je 3. oktobra odgovor koji su mnogi posmatrači smatrali nejasnim po tonu, ali jasnim po sadržaju: „Tomahavci nisu naročito moderni, ali su moćni: Da, predstavljaju pretnju, čak i ako ne menjaju ravnotežu na bojnom polju. Da li krstareće rakete mogu da izazovu štetu? Da. Ali kao što smo uradili sa ATACMS-om (raketa dugog dometa, poklon Bajdenove administracije Ukrajincima), poboljšaćemo našu odbranu i oborićemo ih.“ Zatim je prešao sa vojnih aspekata na važnije: „Hoće li oštetiti naše odnose, gde se konačno pojavio tračak svetlosti na kraju tunela? Naravno! Tomahavci se ne mogu koristiti bez direktnog učešća američkog osoblja. To znači potpuno novi nivo eskalacije u našim odnosima sa Sjedinjenim Državama.“

Putin se bavi najosetljivijim pitanjem: navigacioni sistem krstarećih raketa mora biti programiran unošenjem niza tajnih podataka kojima samo Pentagon ima pristup. Bez učešća američke vojske, Tomahavci neće funkcionisati. Bela kuća je, izgleda, prihvatila ovaj oblik mešanja: poslednjih dana procurele su vesti da će obaveštajne informacije biti direktno prenošene Ukrajincima, nešto što se tajno dešavalo tokom Bajdenovih godina, a prekinuto je u prvim mesecima nakon što je njegov naslednik stupio na dužnost. Upravo te informacije, posebno satelitski snimci ciljeva u Rusiji i delovi rute do njih, moraju biti učitani u rakete.

Da li je moguće da je Tramp, nakon što je držao Ameriku van sukoba prebacujući svu podršku Kijevu na evropske saveznike, sada spreman da rizikuje sukob sa Moskvom? Mnogi analitičari veruju da je čak i puštanje oružja dugog dometa namenjeno samo povećanju diplomatskog pritiska i prisiljavanju Putina na prave pregovore. Rok koji je car tražio tokom samita u Ankoridžu sredinom avgusta za okončanje „specijalne vojne operacije“ je istekao, a Tramp ne želi da se oseća ismevanim.

Ruski diplomate su pokušale da ponude alternativu, predlažući obnovu sporazuma o nuklearnom razoružanju START, koji ističe sledećeg februara, sa mogućnošću uključivanja Kine u diskusiju: put koji bi mogao da posluži kao odskočna daska američkom predsedniku da se nominuje za Nobelovu nagradu za mir i tako se istakne kao onaj koji je zaustavio trku ka apokalipsi. U nedelju se Tramp zadovoljio rekavši da je to „dobra ideja“. Ali 24 sata kasnije, ponovo je pokrenuo privid baraže krstarećih raketa nad Rusijom: mogućnost koju Putin mora da izbegne po svaku cenu. I moraće da odluči da li će to učiniti mirovnim inicijativama ili pretnjama ratom.

/noa.al