Autor dr. Rumena Filipova, predsednica Instituta za globalnu analitiku
Teorije zavere predstavljaju podskup priča o dezinformacijama, koje se mogu definisati kao pripisivanje uzroka određenog događaja ili razvoja, obično dramatičnog, događaja ili razvoja prema moćnim silama iza kulisa. Brojni međusobno povezani razlozi mogu opravdati osetljivost na konspirativno razmišljanje. Narodno nezadovoljstvo vladinim deficitima i percepcija socijalne i ekonomske nepravde pružaju plodno tlo za širenje zavere. Tačnije, nepoverenje u elite olakšava konspirativno razmišljanje koje zahteva odgovore koji nisu sankcionisani od strane mejnstrim medija i zvaničnog političkog diskursa. Štaviše, okolnosti anksioznosti, nesigurnosti i percepcije pretnje za grupu povećavaju sklonost teorijama zavere u vreme krize. A i stavovi prema nauci takođe imaju uticaja – što je manje orijentacije na informacije i verovanja u naučna istraživanja, to se lakše može napasti neosnovanim pseudonaučnim teorijama.
U odnosu na Bugarsku, istraživanja su pokazala širok trend ka zaverama u uporednim evropskim i međunarodnim razmerama. Bugari su 2020. godine bili na vrhu liste od 28 zemalja širom sveta u pogledu povezanosti sa koronavirusom sa namerno zaraznom teorijom jer je 58% ispitanika izrazilo ovaj stav. Nacionalne ankete su na sličan način pokazale da više od polovine ispitanih Bugara misli da je koronavirus veštački stvoren virus.
Teorije zavere su se raširile na opasan način, posebno sa početkom pandemije i početkom rata u Ukrajini. Brojne teorije zavere dobile su snagu u vezi sa COVID-om, a mnoge od njih su pokretali prokremljovski izvori. U Bugarskoj su se širile različite, često kontradiktorne teorije o poreklu i posledicama korona virusa (paralelno sa sličnim narativima koji preovladavaju širom sveta). Na primer, COVID je pripisan prikrivenim motivima i akcijama usmerenim na političku borbu; za planove „globalnih kapitalista” koji pokušavaju da sakriju namerno stvorenu ekonomsku krizu, gde se kaže da Bil Gejts igra posebno lošu ulogu; ili za šeme čija je svrha kontrola broja stanovništva.
U kontekstu rata u Ukrajini, neke od najzastupljenijih teorija zavere u Bugarskoj tvrde da biološke laboratorije koje kontrolišu SAD, postavljene širom Ukrajine i na postsovjetskom prostoru, rade na etnički i rasno ciljanom biološkom oružju, što je cilj kraja što je očigledno uništenje stanovništva Rusije. Na primer, ekstremistički, proruski sajtovi sa značajnim pratiocima na društvenim mrežama (kao što je Skandalno.net, čija Facebook stranica ima preko 94.000 pratilaca) zagovaraju takve zavere nekritički citirajući ruske vlasti kao izvor ‘pokušaja’.
Štaviše, neke teorije zavere povezuju pandemiju koronavirusa i rat, tvrdeći da je COVID bioinžinjering SAD u ukrajinskim laboratorijama i da je „globalni oligarhijski kapitalizam“ koristio pandemiju kao moćan okidač za stvaranje fašizma širom sveta, sa ratnom strujom koja tobože skreće pažnju sa COVID-a i skriva postavljanje fašističkih režima. Proruska javna grupa “Imam pravo da znam” ilustruje jedan od brojnih sličnih naloga na društvenim mrežama naklonjenih Kremlju, gde delovi bugarske javnosti dele i povinuju se zaverama teorije koje potiču iz Rusije.
Dakle, kako se uopšte može pozabaviti širenjem i široko rasprostranjenom popularnošću teorija zavere i dezinformacija u Bugarskoj? Kreatori politike bi, između ostalih inicijativa, trebalo da sprovedu sveobuhvatnu procenu rizika nacionalne ranjivosti na operacije uticaja medija (posebno u vremenima krize i neizvesnosti), i dalje aktivno doprinoseći politikama EU usmerenim na regulaciju širenja dezinformacija u onlajn prostoru, kao što je npr. kroz Zakon o digitalnim uslugama. Sa svoje strane, civilno društvo treba da kreira i objavi pažljive kontra-narative adresirajući psihološke mehanizmime da stoje iza teorija zavere. Ovo bi stoga predstavljalo stvaranje zajedničke i koordinisane strategije koja bi uključivala različitost zainteresovanih strana uključenih u borbu protiv dezinformacija.