Talibani zvanično traže poziv na ruski samit BRIKS-a

Vladajući talibani u Avganistanu potvrdili su u sredu da su zvanično tražili učešće na predstojećem samitu Međuvladine grupe velikih ekonomija u razvoju (BRICS) čiji je domaćin Rusija.

Šefovi država i vlada deset članica BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) sastaće se u jugozapadnom ruskom gradu Kazanju od 22. do 24. oktobra. Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se bloku ove godine.

„BRIKS je važan ekonomski forum i kao ekonomija u razvoju, Avganistan mora da učestvuje u takvim ekonomskim skupovima“, rekao je Hamdulah Fitrat, zamenik portparola talibana, u video poruci koju je emitovao zvanični kanal.

„Islamski emirat traži prisustvo na predstojećem forumu BRIKS-a i zahtev je zvanično prenet zemlji domaćinu“, rekao je Fitrat, koristeći zvanični naziv vlade u Kabulu, koju nijedna država zvanično ne priznaje. Nije izneo dalje detalje.

Nije bilo trenutnog odgovora Rusije na tvrdnje Talibana.

Moskva je razvila bliske neformalne veze sa de fakto rukovodstvom Avganistana otkako je pre tri godine povratila kontrolu nad zemljom razorenom sukobom, pošto su zapadne zemlje predvođene SAD povukle svoje trupe posle skoro dve decenije rata sa tada pobunjenim talibanima.

Međutim, Rusija nije priznala talibane kao legitimnu vladu, u skladu sa globalnim konsenzusom po pitanju priznanja. Delegacije talibana su poslednjih meseci više puta posećivale Moskvu radi bilateralnih ekonomskih i trgovinskih razgovora.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova i pravde dalo je predlog predsedniku Vladimiru Putinu u junu da ukloni radikalnu avganistansku grupu sa ruske liste organizacija označenih kao terorističke. Ovaj potez je dao povoda za spekulacije da se Moskva približila zvaničnom priznanju de fakto vlade u Kabulu.

Talibani su na ruskoj listi transnacionalnih militantnih grupa, koja uključuje i Al Kaidu, od 2003. godine.

De fakto avganistanski lideri primenili su svoje striktno tumačenje islamskog zakona, poznatog kao šerijat, u osiromašenoj južnoazijskoj zemlji, zabranjujući avganistanskim devojčicama da pohađaju škole posle šestog razreda, suspendujući studentkinje sa univerziteta, zabranjujući ženama da rade na većini radnih mesta i zabranjujući muziku.

Talibani su takođe uveli kamenovanje i javna pogubljenja žena za zločine poput preljube.

U.N. i drugi narodi

Međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjene nacije, dosledno je pozivala na hitno ukidanje ograničenja za žene pre razmatranja diplomatske legitimacije talibanskog režima.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je ove nedelje na sastanku na marginama Generalne skupštine UN da se talibanski tretman prema ženama može uporediti sa „nekim od najneverovatnijih sistema ugnjetavanja u novijoj istoriji“.

„Nastavićemo da se čuje glas avganistanskih žena i pozivamo ih da igraju punu ulogu u životu zemlje, kako unutar njenih granica, tako i na globalnoj sceni“, rekao je on.

Zvaničnici UN tvrde da je talibansko usvajanje zakona o moralu prošlog meseca dodatno otežalo priznavanje onih na vlasti u Kabulu.

Talibanski lideri odbacuju kritike na račun njihove uprave, rekavši da je kompatibilna sa lokalnom kulturom i šerijatskim zakonom.

„To znači da jedna od glavnih prepreka za punu reintegraciju Avganistana u međunarodnu zajednicu ne može biti deo neophodnog dijaloga“, rekla je Roza Otunbajeva, šef misije UN za podršku u Avganistanu, na sastanku Saveta bezbednosti prošle nedelje.

Kina i talibani

Kina je takođe intenzivirala svoje političke i ekonomske veze sa Kabulom i jedna je od dve zemlje, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koje su zvanično prihvatile talibanskog ambasadora.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je u ponedeljak na konferenciji za novinare da Peking očekuje da će talibani odgovoriti na „legitimne brige“ globalne zajednice.

„Međutim, prava i interesi žena nisu celina avganistanskog problema, niti suština ili osnovni uzrok problema“, rekla je Lin. On je ukazao na procene Ujedinjenih nacija da je skoro 24 miliona ljudi u Avganistanu potrebna humanitarna pomoć, a više od polovine njih se bori sa ozbiljnom nesigurnošću hrane.

„Međunarodna zajednica mora da se fokusira na najhitnije probleme Avganistana, da promoviše rekonstrukciju i razvoj zemlje, istovremeno ohrabrujući avganistanske vlasti, u duhu jednakosti i poštovanja, da unaprede i ojačaju zaštitu prava žena i dece. rekao je Lin.

Kineske kompanije potpisale su nekoliko sporazuma sa talibanima za unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje, posebno u avganistanskom rudarskom sektoru.

Talibanski ministar inostranih poslova Amir Kan Mutači rekao je na konferenciji za novinare u Kabulu prošle nedelje da njegova vlada kontroliše oko 40 avganistanskih ambasada i konzulata širom sveta i da se diplomatski odnosi sa međunarodnom zajednicom poboljšavaju. On je rekao da talibani žele da uspostave “prijateljske” odnose sa zapadnim zemljama.

SAD i Zapad generalno insistiraju na tome da formalno priznanje talibana zavisi od njihovog delovanja u pogledu ženskih prava, obrazovanja devojaka i žena i slobode kretanja.

/www.voanews.com