Zašto se ruski rat u Ukrajini danas toliko razlikuje od onog pre godinu dana

“Specijalna vojna operacija” Vladimira Putina u Ukrajini približava se svojoj prvoj godišnjici. Rat koji danas vode ruske trupe, međutim, veoma se razlikuje od onog koji se vodio kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu.

U februaru 2022. ruski napad na Kijev, koji je naizgled imao za cilj promenu režima u Ukrajini, ubrzo je propao. Brzo je postalo očigledno da se sadašnji ukrajinski režim neće jednostavno srušiti.

Putin je očigledno ignorisao ili nije obavešten o poboljšanjima u ukrajinskim oružanim snagama koje su separatisti i ruske snage u ratu u Donbasu od 2014.godine iskusili iz prve ruke. Ipak, tokom prvih nedelja rata ruske snage zauzele su značajnu teritoriju na istoku Ukrajine.

Ruski pokret kretanja, međutim, ubrzo se izrodio u onu vrstu borbi u kojoj se danas bavi. Ukrajinske oružane snage su takođe uspele da relativno brzo zauzmu područja u jesen 2022. godine, ali je i njihov rat kretanja za sada završen.

Nijedna strana nije uspela da stekne odlučujuću prednost na bojnom polju. Ruska vojska u Ukrajini se nije raspala — suprotno predviđanjima mnogih zapadnih posmatrača — i ne pokazuje znake toga. Evo zašto.

Preraspodela snaga

Ruska ofanziva severno od Kijeva nesumnjivo je doživela fijasko i zaustavljena je, što je dovelo do premeštanja ruskih trupa na istok. Ovaj potez je znatno pojednostavio ruske linije snabdevanja i značio povećanje broja trupa na istoku. Povlačenje ruskih trupa sa teritorije u blizini Hersona, na jugu Ukrajine, imalo je isti efekat.

Rusija je napala Ukrajinu sa vojskom premalom da bi tamo vodila veliki rat.

Iako Putin dugi niz meseci nije priznao da je njegova takozvana specijalna vojna operacija u Ukrajini u stvari bio potpuni rat, on je to sada sigurno učinio — i rečima i delima.

Njegova promena kursa bila je praćena značajnim jačanjem ruske vojske u Ukrajini. Delimična mobilizacija rezervista dala je ruskoj vojsci mnogo više ljudskih resursa nego što je prvobitno bilo.

Ruski rezervisti su koncentrisani na istoku Ukrajine i oni su u odbrani na većini linija fronta. Takav odbrambeni stav znači manje izgubljenih života i više resursa od ofanzivnih operacija na širem frontu pre skoro godinu dana.

Ruske ofanzivne operacije sada se uglavnom fokusiraju na pokušaj zaštite preostale teritorije Donjecka i Luganska. Obezbeđivanje ove teritorije bilo je glavno opravdanje za invaziju.

Trenutne ruske operacije na području Bahmuta u Donbasu ne postižu brz napredak, ali predstavljaju neku vrstu iscrpljujućeg napretka koji je na mnogo načina pogodniji za rusku vojsku.

Vrste problema sa “komandovanjem i kontrolom” ruskih trupa na početku rata smanjene su za operacije ograničenijih razmera. Po pravilu, manje iskusni i bez opsežne obuke, ruski rezervisti su pogodniji za ograničenije i metodičnije operacije današnjice.

Ruske trupe takođe imaju značajno iskustvo u ratovanju teškom artiljerijom koja se sada vodi.

Ruske snage pokušale su da napadnu čečensku prestonicu Grozni krajem 1994.godine na način koji se nije razlikovao od napada na Kijev 2022. godine. U svetlu ovog neuspeha, usvojili su neku vrstu isprobanog pristupa orijentisanog na artiljeriju, usavršenog tokom Drugog svetskog rata, kako bi smanjili grad pre nego što su ga zauzeli. Ovaj pristup je primenjen na Mariupolj.

Kao istoričar ruske i sovjetske vojske, dobro sam svestan onoga što bi se moglo smatrati ruskom kulturnom sklonošću nepromišljenim početnim ofanzivnim operacijama koje ustupaju mesto metodičnijim i odmerenijim kasnijim akcijama. Pored slučaja zauzimanja Groznog tokom čečenskih ratova, Veliki otadžbinski rat Sovjetskog Saveza obiluje primerima ovog fenomena.

Ovo je često bilo praćeno psihološkim udvostručavanjem napora i dubljom posvećenošću zadatku. Postoji mnogo znakova da se takva situacija razvila u ruskoj vojsci od jeseni.

Zapadna podrška ukrajinskim naporima da povrati svu teritoriju izgubljenu od 2014. je vrsta beskompromisnog stava koji potpomaže prihvatanje argumenta ruske vlade da je Zapad već neko vreme želeo da uhvati Rusiju i da je proširenje NATO-a na ruske granice deo procesa koji opravdava da Rusija povlači crtu u pesku.

Nepoverenje prema Zapadu i NATO-u

Uprkos ruskim gubicima i neuspesima, ankete javnog mnjenja pokazuju da rusko stanovništvo i dalje podržava vojne akcije u Ukrajini. Ova podrška je presudna za vojsku koja se bori u Ukrajini.

Podrška Zapada naporima Ukrajine da povrati celu teritoriju izgubljenu od 2014.godine je neka vrsta beskompromisnog stava koji potkrepljuje prihvatanje argumenta ruske vlade da Zapad već neko vreme nastoji da se domogne Rusije i da je širenje NATO-a na granice Rusije deo procesa koji opravdava dovođenje Rusije linija u pesak.

Mnogi Rusi smatraju da je Krim sastavni deo Rusije, a podrška Zapada pokušajima Ukrajine da ga vrati je posebna uvreda.

Kako se rat odmiče, obe strane će trpeti nestašice ljudstva i materijala dok se rat bude odugovlačio. Rusija ima velike rezerve, zajedno sa nekolicinom prekaljenih saveznika kao što su Iran i Severna Koreja — dok Ukrajinu podržava težina NATO saveza.

Verovatno dug rat

Obe strane stoga imaju kapacitet da nastave da se bore u doglednoj budućnosti. Više zapadne opreme, uključujući neke od najnovijih zapadnih tenkova i drugih oklopnih vozila, nesumnjivo će ojačati ukrajinsku vojsku u kratkom roku. Međutim, veći broj tipova vozila komplikuje probleme sa obukom, održavanjem i snabdevanjem.

Ako Nemačka na kraju isporuči tenkove Ukrajini, to bi predstavljalo značajnu Putinovu propagandnu pobedu. U ruskim medijima već postoje paralele između nemačke invazije na Sovjetski Savez u junu 1941.godine i izgleda za nemačke tenkove na bojnom polju u Ukrajini danas.

Ako se rat nastavi trenutnom putanjom, nijedna strana verovatno neće imati odlučujuću prednost. Jedna ili druga strana može dobiti privremenu prednost dok eskalira i kontraskalira, ali svaka prednost za Rusiju ili Ukrajinu verovatno neće biti održiva.

Nažalost, u nedostatku bilo kakvih pregovora — i svakako značajnih pregovora u kojima će obe strane morati da daju isto tako i da uzmu — krvoproliće će se verovatno nastaviti još neko vreme./Mercatornet/