Ruski trag na regionalnim izborima u Moldaviji

14. maja 2023. godine stanovnici autonomne oblasti Gagauzija u južnoj Moldaviji izaći će na izbore da biraju svog novog guvernera za naredne četiri godine. Ovaj događaj od lokalnog značaja bi inače mogao proći nezapaženo, ali Rusija ga koristi kao sredstvo za mešanje i uticaj na unutrašnju politiku Moldavije.

Gagauzija je autonomna oblast sa oko 130.000 stanovnika, od kojih većina pripada pravoslavnoj turskoj manjini Gagauza. Lokalno stanovništvo je tokom sovjetske ere bilo jako rusifikovano, zbog čega većina njih govori ruski umesto maternjeg. Gagauzija se često smatra drugim najmoćnijim proruskim regionom Moldavije posle Pridnjestrovlja. U 2014. godini, protiv namere moldavske vlade da potpiše Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom, vlasti Gagauzije su održale nezakonit referendum na kojem je stanovništvo velikom većinom glasalo za ulazak Moldavije u Carinsku uniju koju predvodi Rusija.

Istorijski gledano, odnosi između Gagauzije i centralne vlade Moldavije su bili zategnuti, posebno zbog geopolitičkih pitanja. Lokalni stanovnici vide Rusiju kao zaštitnika svojih interesa i suvereniteta Republike Moldavije i, suprotno spoljnoj politici Republike Moldavije, snažno održavaju bliže veze sa Rusijom, a ne sa Evropskom unijom.

Pošto je ruski glavni jezik u Gagauziji, većina stanovništva ima lak pristup ruskim medijima i stoga je u velikoj meri izložena prokremljskim prikazima. U Gagauziji operateri kablovske televizije emituju ruske TV kanale, njihove političke programe i vesti, uprkos tome što su centralne vlasti Moldavije zabranile emitovanje i šest od ovih kanala su oduzele dozvole za podsticanje na mržnju, rat i diskriminaciju. Uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, stanovnici Gagauzije i dalje su snažno proruski nastrojeni.

Uoči prvog kruga izbora 30. aprila, došlo je do diplomatskog incidenta sa Rustamom Minihanovom, predsednikom Ruske Republike Tatarstan, koji je bio na putu za Gagauziju da prisustvuje konferenciji koju je organizovao jedan od kandidata. Međutim, granična policija mu je odbila ulazak u zemlju. Moldavski zakon ne dozvoljava stranim akterima i zemljama da učestvuju u predizbornim kampanjama. Kao rezultat incidenta, Moldavija je proterala diplomatu iz ruske ambasade u Kišinjevu.

Kandidat partije Šor Eugenija Gutul i kandidat Socijalističke partije Grigorij Uzun pobedili su u prvom krugu glasanja i sada će se suočiti u drugom krugu 14. maja. Oba kandidata predstavljaju glavne proruske opozicione stranke i otvoreno podržavaju prokremljovske stavove. To uključuje neprijateljski odnos prema centralnim vlastima Moldavije i odbacivanje bilo kakve ideje o evropskim integracijama Moldavije.

Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon često je pratio Uzuna tokom njegove predizborne kampanje. Tokom njihovih susreta sa biračima Gagauza dogodio se niz incidenata, što je izazvalo negodovanje u Kišinjevu. Na primer, na sednici gradske skupštine, Dodon je snimljen kako govori o važnosti bliske saradnje sa Rusijom, uveravajući meštane: “Ne odustajte. Sve će biti u redu. Naši (Rusi) su već blizu. Dodon je takođe obećao da će ruskog predsednika Vladimira Putina dovesti u Gagauziju ako bude izabran, što je naišlo na odobravanje lokalne publike.

Kandidat stranke Šor Eugenija Gutul takođe je izrazila proruski stav tokom svoje predizborne kampanje. Ona je razgovarala sa visokim ruskim zvaničnicima, uključujući Leonida Sluckog, predsednika Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije, koji je podržao njenu kandidaturu. Četiri ruske pop zvezde javno su podržale Gutul, uključujući suprugu Ilana Šora Jasmin, Filipa Kirkorova, Nikolaja Baškova i Stasa Mihajlova.

Ruski mediji su opširno izveštavali o predizbornoj kampanji u Gagauziji i ponudili vreme za emitovanje kandidatima. Kandidati su, zauzvrat, koristili ove platforme da pokrenu napade i optužbe protiv moldavskih vlasti za njihovu antirusku politiku.

Osim političkih pitanja, poslednje dve nedelje kampanje obeležile su prokremljovske izjave u kojima se tvrdilo da Evropska unija i Sjedinjene Države pokušavaju da utiču na izbore u Gagauziji. 30. aprila i odmah nakon toga, nekoliko Telegram kanala objavilo je i distribuiralo slike ambasadora SAD i EU koji posećuju Gagauzsko izborno telo da bi posmatrali izborni proces. Autori ovih široko rasprostranjenih postova tvrde da prisustvo ambasadora pokazuje da se mešaju u unutrašnje stvari regiona i pokušavaju da utiču na ishod izbora.

Tako je 30. aprila Telegram kanal Moldavskaa politika („Moldavska politika“) postavio sliku na kojoj su ambasadori SAD i EU, uz sarkastičan natpis „Čip i Dejl“, preveden sa ruskog. Tačnije, američki ambasador Kent D. Logsdon i ambasador EU Janis Mazeiks posetili su Centralni komitet Gagauzije. Da li razmišljaju? Ili planiraju nešto loše?””

Sat vremena kasnije, drugi kanal pod nazivom Sorosata Gagauzii („Soroševe lutke Gagauzije“) objavio je post pod naslovom „SAD, EU žele da uskrate Gagauziji fer izbore“. U članku se bez ikakvih dokaza navodi da su aktuelna guvernerka Irina Vlah i šefica Centralne izborne komisije Gagauzije Jana Kovalenko, „na predlog zapadnih ambasada” ušle u „oštri i eksplicitan dijalog” sa ambasadorima kako bi manipulisale izborni rezultati. Objavu je zatim preuzeo drugi Telegram kanal, Antimajdan 2.0 („Anti-Maidan 2.0 (moldavska verzija“), čiji je navedeni cilj „da otkrije planove Anglosaksonaca“.

Anti-Maidan 2.0 (moldavska verzija) je kasnije objavio još jednu sliku na kojoj se vidi kako ambasadori razgovaraju sa izbornom komisijom Gagauzije, nazvavši to zapadnom dermokratijom na delu.

Nastavili su: „[Predsednik Tatarstana] Minihanov i posmatrači iz Rusije nisu pušteni u Gagauziju; osoblje ruske ambasade je proterano iz Moldavije. Optužuju Rusiju za mešanje u izbore, a istovremeno i ambasadora SAD u Republici Moldaviji, Kent D. Logsdon i šef delegacije EU Janis Mazeiks u biračkom odboru Gagauzije, seli su pored njih šefa odbora i objasnili mu kako izbori treba da se održe na normalnom nivou. Anglosaksonci su ponovo pogrešili“.

Kasnije istog dana, kanal Smuglanka („Smuglianka“) je ponovo objavio sliku i napisao: „Američki ambasador u Moldaviji posetio je Izbornu komisiju Gagauzije na dan glasanja. Očigledno i otvoreno mešanje u unutrašnje stvari!“

Da bi pružila jasnoću i odbacila spekulacije, Izborna komisija Gagauzije je kasnije ponudila dodatni kontekst u saopštenju, objašnjavajući da su i Logsdon i Mazeiks registrovani od strane centralne izborne vlasti kao međunarodni posmatrači za izbore 30. aprila. Prema Gagauzskom izbornom zakoniku, „nacionalni i međunarodni posmatrači akreditovani od relevantnih izbornih tela imaju pravo da prisustvuju svim sastancima izbornih tela, kao i prebrojavanju glasova i sumiranju izbornih rezultata i svim izbornim procedurama. .”

Kasnije uveče, Telegram kanal Moldavskaa politika kružio je objavu poslanika socijalista Bogdana Tirdea u kojoj se kaže: „Skoro je 23 sata i nema rezultata izbora u Gagauziji. Čak ni preliminarnog. Čini se da su ambasadori EU i SAD nisu se samo dobrovoljno javile kao posmatrači, već i broje glasove!“

Dva dana kasnije, 2. maja, Telegram kanal Gagauznevs – Novosti Gagauzii citirao je članak RIA Novosti, medija koji finansira ruska vlada, sa naslovom: „Strane diplomate su uticale na izbor predsednika Gagauzije, veruje se kandidatu“. Članak se odnosio na svedočenja Viktora Petrova, koji se kandidovao za guvernera Gagauzije. „Smatramo da je na dinamiku izbornog rezultata 30. aprila značajno uticalo prikriveno mešanje stranih političara i diplomata, što smo svi videli na dan glasanja, kao i o nedopustivosti učešća ruskih posmatrača u izbornom procesu”, rekao je on.

Istog dana Moskva je optužila Kišinjev za neprijateljsko ponašanje. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je: „Kišinjev se neljubazno poneo kada je zabranio ruskim posmatračima da učestvuju na izborima u Gagauziji. Ona je dodala da Ministarstvo spoljnih poslova pomno prati dešavanja u Gagauskoj autonomnoj oblasti, koja ima bliske „kulturne, humanitarne, duhovne, trgovinske, ekonomske i međuregionalne veze“ sa Ruskom Federacijom. Zaharova je naglasila da se Kremlj nada da će novoizabrano rukovodstvo regiona nastaviti „liniju razvoja tradicionalnih odnosa sa Rusijom“.

Sledeće nedelje je dalje razvijena teorija navodnog spoljnog mešanja u izbore u Gagauziji. U novom zaokretu, nekoliko anonimnih Telegram kanala optužilo je „rumunsko-američki režim u Moldaviji“ da želi da zabrani kandidata stranke Šor na izborima nakon što je Nacionalni centar za borbu protiv korupcije sproveo niz krivičnih slučajeva u slučaju korupcije birača, uključujući Pretresi kancelarija Šor Partije.

Telegram kanal Moldavskij Vagon prokomentarisao je situaciju 7. maja, rekavši: „Imamo ‘dobre vesti’ od rumunsko-američkog režima Sandua. Šefovi predizbornog štaba Eugenije Gutul i šefovi teritorijalnih Organizacije Šor partije su uhapšene… Baš na vreme za drugi krug izbora… Rumunsko-američki režim u Moldaviji je u agoniji!“

Isti kanal je 9. maja ponovo tvrdio da se „rumunsko-američki režim ponaša bezakono u Moldaviji“. U postu se navodi da je moldavska policija jutros obavestila Centralnu izbornu komisiju Gagauzije o kršenjima tokom izbornog procesa u vezi sa kandidatom partije Šor Eugenijom Gutul. Dakle, ona može biti isključena kao kandidat za guvernera u drugom krugu glasanja.

Dok je Ruska Federacija direktno i indirektno uključena u izbornu kampanju u Gagauzi preko raznih državnih funkcionera, političara, umetnika itd., njeni predstavnici u Moldaviji takođe pokušavaju da manipulišu javnim mnjenjem da veruje da će se SAD i EU mešati u poslove regiona. Ovo podržava popularni prokremljovski narativ da trenutna vlada Moldavije deluje po zapadnim naređenjima i da su SAD i EU gazde u Moldaviji. Manipulišući činjenicama i pojačavajući ovaj narativ, oni možda postavljaju osnovu za dalje kampanje uticaja na opštim lokalnim izborima u Moldaviji na jesen./DFRlab/