Ruski špijuni ciljali su francuske poslanike uprkos represiji nakon rata u Ukrajini

Francuski političari i dalje su glavna meta ruskih špijunskih napora, uprkos suzbijanju operacija Moskve u Francuskoj, pokazuju nedavno objavljeni dokumenti.

Prema transkriptima parlamentarnih saslušanja objavljenim u četvrtak, francuske obaveštajne službe pronašle su ruske špijune koji su pokušali da uspostave kontakt sa francuskim zakonodavcima poslednjih meseci i sprovele operacije za podizanje svesti poslanika o rizicima stranih intervencija.

Šef francuske obaveštajne službe DGSI upozorio je poslanike na saslušanju u februaru da je Rusija najaktivnija strana sila i da je „nekoliko desetina zvaničnika iz tri ruske obaveštajne službe” koristilo diplomatsko pokriće za infiltriranje u politički sistem Francuske, pokazuju dokumenti. Kina, koja je takođe u fokusu DGSI, bila je manje verovatno da će koristiti zvaničnike pod diplomatskom kamuflažom, prema saslušanjima, koja su redigovana pre objavljivanja.

Od decembra, parlamentarni komitet istražuje stranu intervenciju u Francuskoj, intervjuišući visoke obaveštajne zvaničnike iza zatvorenih vrata. Osnivanje odbora pokrenula je prošle godine stranka krajnje desnice National Rally nakon navoda o stranom mešanju na krajnje desničarsku scenu.

Desetine stranica intervjua pružaju uvid u mračni svet ruskih špijunskih operacija u Francuskoj, koji uključuju detalje o agentu koji se predstavljao kao student da bi dobio časove matematike od francuskog inženjera, a drugi je koristio Brazilski pasoš da bi se infiltrirao u Međunarodni krivični sud u Hagu.

“U stalnom smo kontaktu sa poslanicima na njihov zahtev ili na našu inicijativu da podignemo svest i, ako je potrebno, obavestimo ih sa kim su u kontaktu”, rekao je Nicolas Lerner, šef DGSI – a, ne ulazeći u detalje o tome kako francuske obaveštajne agencije uspostavljaju sumnjive kontakte.

“To smo radili nekoliko puta u poslednjih nekoliko meseci nakon što smo otkrili kontakte sa ruskim obaveštajnim službenicima pod diplomatskim okriljem”, rekao je on, uprkos” značajnom smanjenju ” broja ruskih špijuna koji deluju od početka rata u Ukrajini. Prema Lerneru, operacije Moskve u Francuskoj su prekinute tokom “najznačajnije kontrašpionažne operacije agencije u poslednjih nekoliko decenija”, što je dovelo do proterivanja 35 ruskih diplomata, šest tajnih špijuna i zatvaranja ruskog predstavništva pri Savetu Evrope u Strazburu.

Dok Lerner nije otkrio obim ili prirodu ruskog ciljanja poslanika od početka rata u Ukrajini, on je dao uvid u kontraobaveštajne operacije Francuske u svetu politike poslednjih godina.

Lerner je rekao da se od početka svog mandata 2018.godine sastao sa poslanicima, ministrima i bivšim ministrima kako bi ih podsetio na “rizike vezivanja njegovog imena za određenu kompaniju ili predstavnički odbor”. DGSI je 2022.godine obavio 6.500 intervjua sa ličnostima iz ekonomskih, univerzitetskih, istraživačkih i političkih krugova.

Prema Lerneru, DGSI-jeve nadzorne operacije “vrlo retko” dovele su do sumnji ili potvrde “drugačije vrste odnosa” između izabranog zvaničnika i strane sile. U jednom slučaju, DGSI je slučaj sumnje za krivično delo “finansiranja” predao nadležnim vlastima.

Prema mojim informacijama, postoje individualni pristupi i određeni pojedinci koji su stupili u veze koje francuski zakon ne dozvoljava – mislim na nekoliko primera“, rekao je on.

Strano mešanje u politiku postalo je vruća tema u Francuskoj nakon rata u Ukrajini, kada je nekoliko političara bilo na meti zbog navodnih veza sa Rusijom. Tokom svoje kampanje za predsedničke izbore, francuski predsednik Emanuel Makron optužio je krajnje desničarsku političarku Marin le Pen da je „zavisna od ruske moći“ nakon što je njena stranka podigla kredit od ruske banke.

Na pitanje poslanika koji pripada Le Penovoj partiji Nacionalni skup da li su francuske stranke ili političari pod stranim uticajem, šef DGSI je rekao da ne zna ni za jednu političku stranku koja je bila “predmet organizovanog i sistematskog mešanja”.

„Nema uticaja na [političke partije], više se radi o pojedinačnim akcijama zavođenja ili ličnog uverenja… koje pronalazimo i primorava nas da podignemo svest“, rekao je on odboru./Politico/