Rusija gubi teren, ali priprema hibridnu ofanzivu 2026. godine

Dok rat u Ukrajini ulazi u produženu i za Moskvu sve skuplju fazu, zapadni analitičari upozoravaju da Kremlj priprema opasnu eskalaciju hibridnog rata u Evropi, sa posebnim fokusom na 2026. godinu.

U analizi koju je objavio Royal United Services Institute (RUSI), jedan od najuglednijih bezbednosnih instituta u Ujedinjenom Kraljevstvu, navodi se da Rusija gubi vreme, resurse i strateški uticaj, ali da bi taj pad mogao učiniti režim Vladimira Putina još agresivnijim.

„Sile koje su u opadanju često postaju opasnije“, ističu autori analize, upozoravajući da se Moskva priprema da fokus sa vojnog fronta prebaci na sabotaže, dezinformacije i politički pritisak na Zapad.

Od vojnog neuspeha do hibridnog rata

Prema analizi, Rusija nije uspela da ostvari većinu strateških ciljeva koje je sebi postavila u Ukrajini. Ruska vojska je pretrpela ogromne gubitke u ljudstvu i opremi, ekonomija trpi zbog sankcija i međunarodne izolacije, dok se unutrašnja stabilnost režima sve više dovodi u pitanje.

Ipak, umesto strateškog povlačenja, očekuje se da će Kremlj izabrati put hibridne eskalacije.

„Godina 2026. posmatra se kao prozor rizika, u kojem će Rusija pokušati da nadoknadi vojne slabosti nekonvencionalnim sredstvima“, navodi se u analizi.

Ta sredstva uključuju sabotaže kritične evropske infrastrukture, sajber-napade, mešanje u izbore i masovne kampanje dezinformisanja, sa ciljem podrivanja evroatlantskog jedinstva i zamaranja zapadnog javnog mnjenja.

Iako se analiza fokusira na Evropu u celini, bezbednosni stručnjaci ocenjuju da regioni poput Zapadnog Balkana ostaju posebno ranjivi na ruske hibridne operacije, zbog političke polarizacije, krhkih institucija i istorijskog uticaja Moskve.

„U područjima gde je demokratija slaba, a društva podeljena, hibridni rat funkcioniše bolje od tenkova“, citiraju se zapadni bezbednosni izvori u skladu sa procenama RUSI-ja.

Spekulacije u diplomatskim krugovima ukazuju na to da bi Rusija mogla da iskoristi izbore u pojedinim evropskim zemljama, društvene tenzije i debate o pomoći Ukrajini kako bi podstakla politički haos i strateške podele.

Jedna od ključnih zabrinutosti koje RUSI ističe jeste nedostatak koordinisane evropske strategije za suprotstavljanje hibridnom ratu.

„Evropa i dalje tretira hibridne incidente kao izolovane slučajeve, a ne kao deo koherentne ruske doktrine“, navodi se u izveštaju.

To, prema analitičarima, daje Kremlju uverenje da može da deluje ispod praga otvorenog rata, bez suočavanja sa ozbiljnim posledicama.

Zaključak analize je jasan: iako Rusija gubi na vojnom i ekonomskom planu, pretnja koju predstavlja po evropsku bezbednost ostaje realna i u porastu, naročito u obliku hibridnog rata.

„Ako Zapad ne izgradi kredibilno odvraćanje od ovih taktika, ono što Moskva nije uspela da postigne vojnom invazijom, mogla bi pokušati da ostvari destabilizacijom iznutra“, upozorava RUSI.

U tom kontekstu, 2026. godina se ne vidi kao kraj krize, već kao nova i potencijalno opasnija faza suočavanja Rusije i Zapada. /TheGeoPost.