Očekivalo se da će ovogodišnja parada za Dan pobede u Moskvi, u znak sećanja na poginule u Drugom svetskom ratu, od samog početka biti skromna.
S obzirom na obaveze i gubitke u ratu u Ukrajini, prikazana količina vojne opreme je verovatno uvek bila premala u poređenju sa prethodnim godinama.
Ali postoji potcenjenost i potcenjenost na nivou „milenijumske greške“.
Parada u utorak zasenila je čak i ovo drugo.
Osim tenka T-34 iz Drugog svetskog rata koji uvek otvara paradu, nijedan drugi tenk nije učestvovao. Ni jedan jedini. Čak ni T-14 Armata, novi ruski čudesni tenk kojeg bi svi trebalo da se plašimo (to je zapravo još uvek prototip i verovatno neće uskoro ući u masovnu proizvodnju, ako ikada).
Takođe ništa od artiljerije. U nedostatku su bili i nosači pešadije i protivvazdušni sistemi.
Jednostavno objašnjenje je da se većina ruske vojne opreme nalazi u Ukrajini. Mnogo toga je prisutno u delovima Ukrajine. Osim lansera nuklearnih raketa RS-24 Iars, nije se moglo videti ništa posebno. Prelet je otkazan drugu godinu zaredom.
Većina marširanih trupa nisu bili pravi vojnici, već kadeti i studenti vojnih univerziteta. Sve je to bilo pomalo neuobičajeno.
Možda bi Putin uneo malo zaokreta u celu stvar pokazujući veliku diplomatsku podršku svojih prijatelja.
Svakako je njegov govor bio uobičajeno zapaljiv, pun nacista (mi) i degenerika (mi, opet). Ali kao i parada, i ovaj govor je bio pun hvalisanja, ali malo detalja.
Bili su prisutni lideri Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, tela šest postsovjetskih država (Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana i Rusije), koje Putin želi da svet smatra ekvivalentima NATO-a, ali niko nije delovao posebno srećan zbog toga.
Konkretno, tri glavna, Aleksandar Lukašenko (nelegitimni lider Belorusije), Kasim-Džomart Tokajev (predsednik Kazahstana) i Nikol Pašinjan (jermenski premijer i predsedavajući Saveta bezbednosti ODKB), činilo se da se svim silama trude da se drže što dalje od Putina..
Ovo nije sentimentalna kremljinologija — mračna umetnost pokušaja da se konstruiše Kremljov spisak „ko je privlačan, a ko nije“ na osnovu toga ko je gde i pored koga — te stvari su važne i nude redak uvid u unutrašnje delovanje Putinove kleptokratije.
Šta učiniti sa svim tim?
Putin je pokušao da se pozicionira kao legitimni naslednik, čak i oličenje duha ratne generacije. Za njega je parada za Dan pobede manifestacija njegove moći.
Ako je ikada bilo vremena da se pokaže vojna hrabrost, to je bilo to.
Sada, 15 meseci nakon dvonedeljne munjevite ofanzive Rusije, Moskva je prešla put od reči „Bićemo u Kijevu za tri dana“ do „Ne brinite, Putin nije poginuo u sinoćnjem udaru dronom na Kremlj“. Putin je danas morao da pokaže snagu i kontrolu.
Upravljao je ovim poslednjim, preko kadetskih bendova i desetak zeleno ofarbanih terenaca.
Bivši? Ne toliko, i to će biti viđeno širom sveta, a možda i ono što još više zabrinjava Putina, unutar Rusije./Telegraph/