Poslednja reč: Izolacija Rusije mora biti potpuna

Kada je u pitanju izolacija Rusije, ne može biti polu-mera. Kompanije koje nastavljaju da posluju sa Rusijom ne mogu tvrditi da ispunjavaju svoje ESG ciljeve.

Od kada smo pre deset godina osnovali Emerging Europe, više puta su nas pitali da li smo Rusiji posvetili toliko pažnje kao 23 druge zemlje koje su nekada bile deo takozvanog istočnog bloka.

Naš odgovor je uvek bio”ne”.

Ipak, uvek smo gledali na Rusiju, jer je ona uvek imala ogroman geopolitički i ekonomski uticaj na region, ne samo na Ukrajinu.

Rusija je 2014.godine prekršila teritorijalni integritet Ukrajine ilegalnom aneksijom Krima, zauzimanjem gradova Sloviansk, Kramatorsk, i Druzhkivka u Donbasu i obaranjem aviona Malaysia Airlines na istoku Ukrajine, usmrtivši 298 ljudi.

Potpuna invazija na Ukrajinu, koja je započela 24. februara 2022.godine, dokazala je da samo izolovanjem Rusije i njenih građana možemo da ih nateramo da shvate šta su ljudska prava i dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost i vladavina prava i koliko su te vrednosti važne za Evropu.

Međunarodni i pojedinačni ratovi

I ta izolacija mora da bude potpuna i bezuslovna iako postoje Rusi koji ne samo da osuđuju i protive ratu i režimu već se i aktivno bore protiv njih. I da postoje ljudi koji vode sopstvene ratove u okolnostima koje nisu izabrali, kao što je mladić koji je radio kao konobar u restoranu u Astani, u Kazahstanu, u oktobru prošle godine.

Ovaj čovek, u ranim dvadesetim, nije samo napustio Rusiju da bi izbegao mobilizaciju već i kao gej muškarac koji mu je ostao da bi izbegao represiju i diskriminaciju. Početkom decembra 2022. godine, Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se proširuje zabrana takozvane LGBTQ “propagande”. Nakon što je baka ovog mladića uhapšena i pretučena od strane policije dok je demonstrirala protiv režima, majka mu je rekla da napusti zemlju.

Takve ekstremne odluke je često teško doneti. Isto važi i za preduzeća.

“24. februara smo zaustavili svu robu iz Rusije. Bila je to teška odluka, ali je ispunila naše ESG (ekološke, socijalne i upravne) obaveze. Ponekad, morate da kažete, neću uzeti taj novac”, rekla je Ana Gorączka, direktorka zaštite životne sredine u Żabka Grupi, velikom lancu prodavnica, tokom Samita i nagrada Budućnosti nove Evrope u junu 2022, u Briselu.

Posle 24. februara, mi smo, kao organizacija, doneli odluku da nastavimo da radimo samo sa organizacijama koje su prekinule operacije u Rusiji. I pozdravili smo odluku nekoliko međunarodnih kompanija kojima smo pomogli da se postave operacije u regionu kako bi se izbeglo bilo kakvo povezivanje sa ruskim entitetima i sa entitetima u zemljama koje nisu uvele međunarodne sankcije Rusiji, kao što je Srbija.

Potrebna je budnost

Ova situacija zahteva da privatne i javne organizacije budu opreznije i da budu pažljive u interakciji sa novim poslovnim partnerima. Na kraju krajeva, ne odnosi se samo na zaštitu životne sredine, već i na upravljanje, socijalne aspekte i ljudska prava – na sve što Rusija očigledno krši.

Istovremeno, i dalje vidim pokušaje predstavljanja ruskih preduzeća i organizacija ili onih koji su osnovani u drugim zemljama, ali su u vlasništvu i kojima upravljaju ruski državljani, kao međunarodnih.

Pre nekoliko meseci, kada je istraživački tim Nove Evrope radio na izveštaju Budućnost hrane, objavljenom krajem januara, kontaktirao nas je PR specijalista koji predstavlja start-ap za uzgoj insekata sa sedištem u Estoniji i koji je osnovao preduzetnik rođen u Rusiji koji trenutno živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Predstavila je startup na sajmu koji je uključen u izveštaj, a na pitanje o poreklu osnivača, napisala je da startup “nema operacije, zaposlene ili izvođače radova u Rusiji. Oni ne plaćaju novac u Rusiji i ne dobijaju novac odatle. [Njegovi] zaposleni i izvođači dolaze iz Evrope, Vijetnama, Gruzije, Singapura; i [njegovi] klijenti su iz Evrope i u potpunosti se slažu da se bave i potpisuju ugovore” sa startapom.

Prošle godine sam pozvan da održim govor o predlogu vrednosti koji nudi region Evrope u razvoju u globalnom sektoru poslovnih usluga, zajedno sa stručnjacima koji raspravljaju o drugim ključnim tržištima isporuke. Takođe sam bio odlučan da prisustvujem događaju ovog proleća. Sve se to promenilo prošle nedelje kada sam dobio poziv za događaj i primetio ruskog govornika, osnivača londonskog startupa koji podržava ruske tehničke talente, registrovanog u kući kompanija u Velikoj Britaniji samo pet meseci pre početka pune ruske invazije na Ukrajinu.

Odmah sam poslao e-poštu organizatorima i otkazao svoj govor na događaju. U roku od nekoliko sati organizatori su odgovorili na moje otkazivanje rekavši da ruski osnivač više neće učestvovati na konferenciji.

Dvostruki standardi

Ovde nema dvostrukih standarda. Vrednosti su vrednosti i treba ih održavati bez obzira na sve. I niko se ne može usprotiviti ruskoj invaziji na Ukrajinu i održati mir u Evropi, ostajući slep ili gluv za sve zločine koje Rusija i njeni građani čine u Ukrajini.

U februaru 2022.godine, nakon što su ruske trupe napale Ukrajinu, veliki broj međunarodnih kompanija najavio je planove za okončanje poslovnih operacija u Rusiji, ali čini se da su se mnogi od njih odrekli obećanja godinu dana kasnije.

Kada je Kremlj započeo “specijalnu operaciju”, 1.404 kompanije, kao i 2.405 podružnica koje su delovale u Rusiji, bile su osnovane u zemljama EU i Rusije. Do kraja novembra 2022.godine, samo 120, ili oko 8,5% ovih kompanija, napustilo je najmanje jednu od svojih podružnica u Rusiji, uprkos međunarodnim sankcijama i obavezama da napusti rusko tržište, pokazalo je istraživanje Švajcarske škole za menadžment i Univerziteta Gallen.

Kompanije koje su odlučile da ostanu u zemlji zakonski su dužne da aktivno učestvuju u ruskom ratu protiv Ukrajine, dostavljajući pozive za vojnu službu, pomažući u isporuci opreme, stvarajući vojne montažne punktove i obezbeđuju zgrade, komunikacije, zemlju, prevoz i informacije ruskoj vojsci.

Prema podacima Business4Ukraine, trenutno je u međunarodnim kompanijama u Rusiji zaposleno oko 700.000 ljudi, uključujući oko 250.000 zaposlenih u SAD-u, skoro 125.000 u Francuskoj i više od 90.000 u nemačkim firmama.

Mnoge od ovih kompanija će biti otvorene za podršku ciljevima održivog razvoja UN-a, kao i ESG agendi. Ali da li je to zaista tako?/EE/