Moldavija, prva „domina“ u ruskom planu za eskalaciju sukoba u Evropi

Jedna od posledica ruskog rata u Ukrajini je činjenica da je Kremlj izgubio veći deo svog uticaja u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. To stvara mogućnosti za ograničavanje sposobnosti Moskve da iskoristi dominantnu ulogu koju je nekada igrala za postizanje ratnih ciljeva. Međutim, to takođe znači da će Rusija verovatno pokušati da poveća tenzije i sukobe širom regiona.

Poslednjih nedelja Moldavija je bila u središtu takvih napora Kremlja. A ovo je samo jedan pokazatelj kako Rusija zamišlja sledeću fazu svoje konfrontacije sa Zapadom.

Još pre početka rata, u Ukrajini su se pojavili znaci da zemlje Centralne Azije počinju energičnije da brane svoje individualne i kolektivne interese, i ova tendencija se pojačala od februara 2022.godine. Značajno je da su, kako je uloga Kine u regionu rasla, delom kao rezultat praznine koju je stvorila Rusija, SAD obnovile svoje odnose sa ključnim partnerima u Centralnoj Aziji, posebno sa Kazahstanom i Uzbekistanom, što je još jedan znak slabljenja položaja Rusije.

Na južnom Kavkazu Turska je osporila bivšu dominaciju Rusije u regionu. Ankara je otvoreno podržala Azerbejdžan u sukobu sa Jermenijom (ruskim klijentom) oko regiona Nagorno-Karabaha. Turska kontrola nad ključnom infrastrukturom gasovoda, kao što je Transanadolijski gasovod koji povezuje azerbejdžanski region Šah Deniz sa evropskim transjadranskim gasovodom na grčko-turskoj granici, nudi kritičnu alternativu za naftu i gas.

Istovremeno, Evropska unija je igrala proaktivniju ulogu kao posrednik u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana. To je na štetu Moskve, koja je nekada bila glavni posrednik u sukobu.

U Gruziji su nedavno postale očigledne granice ruskog uticaja. Tamošnja vlada, posle tri dana sve nasilnijih protesta, bila je prinuđena da povuče predlog zakona u parlamentu koji bi ozbiljno ograničio građanske i političke slobode na način koji podseća na ruski zakon o stranim agentima.

Štaviše, izgleda da je Rusija preterala na Balkanu. Vlada Srbije, jedan od dugogodišnjih saveznika Moskve u regionu, nije oklevala u februaru u razbijanju prokremljskih demonstranata koji su pokušali da upadnu u vladine zgrade u glavnom gradu Beogradu.

Zbog troškova rata u Ukrajini, Rusija može biti ograničena u meri u kojoj može obuzdati – ili čak preokrenuti – taj gubitak uticaja. Ali bilo bi pogrešno i opasno potceniti napore Rusije u tom pravcu. Najočiglednije se to već manifestovalo u Moldaviji. Tamo je Rusija bila uključena u dugotrajne napore destabilizacije usmerene na podrivanje prozapadne vlade Maje Sandu i ometanje napora zemlje da uđe u EU.

Napori Rusije da stvori nestabilnost u Moldaviji i otcepljenom regionu Pridnjestrovlja u velikoj meri se zasnivaju na dezinformacijama, širenju glasina, poput ideje da su se Moldavija i Ukrajina dogovorile da napadnu Pridnjestrovlje. Kremlj je takođe uspeo da iskoristi ekonomsku krizu u Moldaviji izazvanu visokom inflacijom izazvanom ratom u Ukrajini i dovede u pitanje kompetentnost vlade i legitimitet njenog proevropskog kursa.

Moskva je takođe igrala na neizvesnosti, izjavljujući o neizbežnom napadu Ukrajine u Pridnjestrovlju ili ukrajinskoj upotrebi “prljave bombe” na otcepljenoj teritoriji. Međutim, istovremeno postoji i rizik da se bilo koja vojna imovina koju Rusija kontroliše u Pridnjestrovlju može koristiti za stvaranje drugog fronta u ratu protiv Ukrajine.

Iako je to malo verovatno, takav scenario je primorao Ukrajinu da koncentriše deo svojih snaga na granici sa Pridnjestrovljem. Jer, koliko god u ovom trenutku bio beznačajan, postoji rizik od nenamerne eskalacije koja može brzo da obuhvati Pridnjestrovlje i Moldaviju i koja može da uvuče Ukrajinu i susednu Rumuniju, članicu NATO-a i ključnog saveznika Vlade Sandu, i koja ima jake istorijske veze sa Moldavijom.

Rusija je uložila značajna sredstva u svoje napore da destabilizuje Moldaviju. Iako se može činiti da ova investicija nije bila od velike koristi, to bi bio pogrešan zaključak. Moskvi je bilo relativno lako da iskoristi razočaranje koje su osećali mnogi obični moldavanci, šireći informacije koje odbacuju krivicu i povećavaju strah i nesigurnost.

Rusija je pažljivo iskoristila svoje odnose sa svojim vernim saveznicima u moldavskom političkom establišmentu, kao što je Irina Vlah, novoizabrani lider autonomne oblasti Gagauz, ili promo-Moskovska opoziciona partija Šor. To znači da Kremlj zadržava nesrazmerno veliki štetni uticaj u zemlji sa izuzetno slabim institucijama.

Ove poluge ruskog uticaja su primetne u Moldaviji, ali postoje i na drugim mestima. Nedavni neuspeh u Gruziji ne znači da će Rusija izbeći ponovnu upotrebu ovog uticaja. Nasuprot tome, poraz koji je pretrpeo prorusku koaliciju političkih partija Gruzijski san u odnosu na već povučeni “zakon o stranim agentima” odgovara spoljnopolitičkoj agendi koja se prvenstveno fokusira na promovisanje nestabilnosti.

Nestabilna postsovjetska zona možda nije prvi izbor Moskve. Međutim, sa stanovišta Kremlja, ovo je poželjnije od “susedstva”, gde je Rusija okružena jakim, dobro upravljanim zemljama prozapadne orijentacije.

Takva perspektiva ne predstavlja dobro za zemlje koje ekonomski ili vojno u velikoj meri zavise od Rusije, uključujući Jermeniju, Kirgistan i Tadžikistan. A ne čak ni za zemlje sa značajnim ruskim etničkim zajednicama poput Kazahstana, pa čak ni za države članice NATO – a poput Letonije i Estonije.

To čini trenutne događaje u Moldaviji još značajnijim. A ako se radi o proveri nove verzije starog ruskog vodiča za destabilizaciju suseda, još je važnije zaustaviti đavolski plan Kremlja u Moldaviji./Euronews.al/