Kako je MMF naivno ponovio Putinovu lažnu statistiku – i pogrešio svoju ekonomsku prognozu za Rusiju

Sve je glasniji hor glasova koji tvrde da se ruska ekonomija pokazala daleko otpornijom nego što se očekivalo. Čak su se i bivši američki ministar finansija Larry Summers i Fareed Zakaria sa CNN-a pogrešno očajavali zbog neefikasnosti zapadnih sankcija Rusiji.

Implikacije su podjednako zabrinjavajuće – da sankcije koje predvode SAD bez presedana ne funkcionišu. Nakon poslednje procene MMF-a da se ruska ekonomija smanjila za manje od očekivanih -2,2% u 2022. godini, mnogi od ovih komentatora ukazuju na prognozu MMF-a o blago pozitivnom ekonomskom rastu u Rusiji od +0,3% godišnje 2023. godine, nadmašivši Nemačku i Britaniju, kao dokaz da je kampanja ekonomskog pritiska protiv Rusije propala.

Ali ništa ne može biti dalje od istine. Daleko od toga da deluje kao nezavisni arbitar statističkih osnova globalne ekonomske aktivnosti, MMF je bio nepažljiv.

Što se tiče Rusije, MMF naivno usvaja Putinove izmišljene prognoze BDP-a, čime kanonizuje i legitimiše ove ekonomske mitove bez provere – u stvari, nezavisne analize uopšte nema.

Sumnjiva metodologija MMF-a u praćenju ruske ekonomije zaslužuje pomno ispitivanje. U pitanju je ništa manje od njenog institucionalnog kredibiliteta, posebno pošto je aktuelna šefica MMF-a Kristalina Georgieva optužena da je vršila pritisak na ekonomiste da poboljšaju poslovnu klimu u Kini tokom svog prethodnog mandata u Svetskoj banci, što ona poriče.

Pre svega, prognoze MMF-a za ekonomski rast u Rusiji čak prevazilaze i one ruske Centralne banke, koja ove godine očekuje pad BDP-a za najmanje 1,5 odsto. Čak su i ruski oligarsi poput aluminijumskog tajkuna Olega Deripaske otvoreno zabrinuti da će Putin ostati bez novca sledeće godine – i da kanibalizuje ruske kompanije da bi sastavio kraj s krajem! Istina je, međutim, kako su nam iskreno priznali, da ekonomski eksperti na desku MMF-Rusija „u suštini nemaju uvid“ u to šta se zaista dešava u ruskoj ekonomiji.

Ovo je u suprotnosti sa protokolima MMF-a. Od izbijanja rata, MMF je dozvolio Rusiji da prekrši sopstvene standarde članstva, koji zahtevaju od država članica da obelodane transparentne, revidirane i sveobuhvatne statistike nacionalnog dohotka.

Putin sada odbija da objavi ključne ekonomske pokazatelje kao što su spoljnotrgovinski podaci, mesečni podaci o proizvodnji nafte i gasa, prilivi i odlivi kapitala, finansijski izveštaji velikih kompanija, podaci o monetarnoj bazi centralne banke, podaci o stranim direktnim investicijama, domaća vrednost koju je dodala industrija, i podatke o pozajmljivanju i odobravanju kredita. Čak je i Rosaviatsiya, ruska federalna uprava za vazduhoplovstvo, prestala da objavljuje podatke o putničkom saobraćaju. Ipak, ovo su ključni statistički podaci o visokofrekventnim tokovima koji ulaze u izgradnju ukupne prognoze BDP-a za bilo koju zemlju – od SAD do Kine.

Dakle, MMF jednostavno nema podatke potrebne za samostalno izračunavanje ruskog BDP-a bilo kojom priznatom metodom – bilo da se radi o rashodima, proizvodnji ili prihodima. MMF leti na slepo, a ruske institucije ne nude nikakav uvid.

Umesto da javno priznaju ono što ne znaju, oni tajno priznaju „ogromnu nesigurnost“. Ekonomisti u ruskoj kancelariji MMF-a bespogovorno gutaju ono malo podataka koje Putin iznosi – odabrane i falsifikovane podatke koje je objavila sve nepouzdanija kremaljska agencija Rosstat, koja lažno potvrđuje Putinovu priču o ekonomskom trijumfu.

Postoji niz razloga zbog kojih bi se publikacije Rosstata trebalo smatrati sumnjivim osim ako se ne koriste unakrsna provera i alternativna merila. Rosstat ima dugu istoriju manipulisanja zvaničnom ekonomskom statistikom da bi zadovoljio Putina, „sklon da ispravi loše brojke i sakrije neugodne statistike“ pod pritiskom Kremlja da potkopa statistički integritet.

Agencija je “prešla na nove metode” i “preračunavala podatke” sa alarmantnom učestalošću. Dodajte ovome očigledno političko mešanje: Putin je smenio šefove Rosstata, preneo kontrolu nad agencijom na političke nameštenike i postavio očigledan politički izbor na mesto zamenika ministra ekonomije. Nije ni čudo da spoljni posmatrači – od međunarodnih organizacija do stranih investitora – redovno alarmiraju zbog „zabrinutosti oko pouzdanosti i doslednosti ekonomskih izveštaja Kremlja“.

Međutim, MMF misteriozno ćuti o pitanju integriteta ruskih podataka. Zanimljivo je da su nam viši ekonomisti ruske kancelarije MMF-a priznali da „nisu pogledali alternativne ruske izvore podataka.“ Očigledno je to previše teško, posebno nakon što su „evakuisali ceo svoj ruski tim“.

Ovo je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da je toliko nezavisnih ekonomskih podataka u suprotnosti sa njihovim objavljenim procenama. Na primer, naši najnoviji proračuni pokazuju da je preko 1.000 velikih multinacionalnih kompanija napustilo zemlju u potpunosti u znak protesta zbog ilegalnog rata u Ukrajini.

Zajedno, oni imaju prihode u zemlji za koje procenjujemo da čine 40% predratnog BDP Rusije. Pored toga, Rusija je postala irelevantna u svetskoj ekonomiji pošto se svet okrenuo od ruskih energenata, hrane, metala i drugih roba.

Energetika, glavni oslonac ruske ekonomije, je u posebno ozbiljnoj nevolji. Zarada od izvoza energije pala je za 500 miliona dolara dnevno u odnosu na prošlogodišnji maksimum. Zbog nedovoljnog kapaciteta gasovoda glavnim kupcima kao što su Kina i Indija, izgleda da Rusija nije u stanju da proda 86% svog izvoza prirodnog gasa koji je do sada išao u EU. Štaviše, zbog tekućeg pada cene nafte na Uralu, Rusija ne zarađuje mnogo novca na svakom prodatom barelu nafte kada je cena nafte samo oko 55 dolara po barelu.

Naša triangulacija podataka iz primarnih izvora – gde god da je Rusija bila kupac, proveravali smo prodavca i obrnuto – pokazuje da je praktično svaki sektor propao, pri čemu su neki, poput automobila, pali za više od 90%.

Milioni ljudi pobegli su iz Rusije u susedne zemlje u protekloj godini; TASS je izvestio o 700.000 emigranata samo u aprilu. Ambasador Uzbekistana u SAD rekao nam je prošle nedelje da je skoro 500.000 Rusa pobeglo u njegovu zemlju i da je zaposlenost u tehnološkom parku u Taškentu porasla za 500% – nazvana “Taš žurba”.

Ipak, MMF javno ignoriše sve ove dobro dokumentovane probleme sa podacima, samo objavljujući Putinovu optimističnu procenu BDP-a, dok prikriva osnovne podatke i pretpostavke. Ne pretvaramo se da znamo zašto. Iskreno, trebalo bi da se zapitamo zašto Bajdenova administracija i Kongres nisu popunili američko mesto u Izvršnom odboru MMF-a, ostavljajući najveći deo glasova (16,5%) bez predstavnika, dok Rusiju i dalje predstavlja dugogodišnji insajder MMF-a koji ima ima najviše staža od bilo kog predstavnika zemlje i utiče na politiku upravljanja MMF-om.

Kao što je Abraham Linkoln rekao: “Možete zavaravati neke ljude sve vreme, a sve ljude povremeno”. Čini se da Putin većinu vremena može prevariti sofisticirane zapadne medije – pa čak i ekonomiste i bivše političare.

Ekonomski eksperti i medijski stručnjaci koji ponavljaju pretpostavljenu mudrost podstiču skeptike u vezi sa sankcijama, naivno nasedajući na Putinovu propaganda i izvlače lažni osećaj uveravanja iz nesrećnog privida koji prati sada oštećeni brend MMF-a. Šta god da je razlog, oni pomažu Putinu da potkopa zapadno jedinstvo./Fortune/