Drugi tihi rat Rusije protiv njenog ljudskog kapitala

Krajem prošle godine, ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi da razvije paket mera za povećanje nataliteta i očekivanog životnog veka u Rusiji. Takođe je izrazio iznenađenje zbog pada nataliteta u brojnim regionima.

Nekoliko dana kasnije, ministar odbrane Sergej Šojgu predložio je podizanje starosne granice za odsluženje vojnog roka sa 18 na 21 godinu i podizanje gornje starosne granice za obaveznu vojnu službu sa 27 na 30 godina. Ovi predlozi podrazumevaju da će mladići biti regrutovani nakon što završe fakultet, a da će kvalifikovani stručnjaci biti povučeni sa tržišta rada da bi izgubili svoje veštine kroz služenje vojnog roka.

Postoji velika razlika između ova dva cilja. Ako muškarci odu u rat ili masovno emigriraju umesto da imaju decu, odakle će doći deca? Posledice na tržište rada takođe će biti ozbiljne: regrutacija u tako produktivnom dobu izbacuje radnu snagu iz ekonomije za koju se očekuje da će već izgubiti 3-4 miliona ljudi u dobi od 20-40 godina između 2020.i 2030. godine zbog demografskih trendova.

Radno stanovništvo gubi i one koji su već otišli ili će napustiti zemlju kao odgovor na intenzivnu militarizaciju života, a da ne govorimo o onima koji su mobilisani u borbi, ubijeni ili osakaćeni dok se takozvana „specijalna operacija“ nastavlja.

Sve zajedno, ovo će rezultirati značajnim nedostatkom radne snage i mnoštvom demografskih problema koji će dodatno pogoršati negativnu dinamiku nataliteta u Rusiji od 2017. Pad radno sposobnog stanovništva će postati hroničan, a „očuvanje naroda“ o kome Putin priča dugi niz godina neće biti postignuto.

Neki od objektivnih razloga za demografske probleme Rusije odražavaju istorijsku dinamiku: broj žena u reproduktivnom dobu opada, a srednji uzrast u kome žene imaju decu se stalno povećava među urbanim, obrazovanim stanovništvom.

Pored toga, postoje kratkoročni i srednjoročni faktori sa potencijalnim dugoročnim posledicama. Pandemija Covid-19 i „specijalna vojna operacija“ stvorili su ekstremnu neizvesnost u pogledu budućnosti. Ovo je predvidljivo uticalo na planiranje porodice: neki ljudi biraju da uopšte nemaju decu, dok drugi odlažu decu do perioda veće psihološke i finansijske stabilnosti. Takođe, militarizacija života u Rusiji ne podstiče ljude da uvećavaju svoje porodice, osim onih koji svoju dužnost vide da obezbede otadžbinu sa topovskim mesom za buduće ratove.

Godinu dana služenja vojnog roka za 300.000 muškaraca koji će biti pozvani u vojsku u septembru i oktobru 2022. znači 25.000 manje rođenih, procenjuje Mihail Denisenko, direktor Instituta za demografiju moskovske Više škole ekonomije. To nije veliki broj, ali bi mogao značajno da se poveća zbog emigracije, dugoročnog pada nataliteta i potencijalnog povećanja starosne dobi za mobilizaciju.

Rusko zakonodavstvo se takođe zalaže za povećanje nataliteta. Zabrinuti zbog opadanja proizvodnje budućih vojnika za njihovu imaginarnu imperiju, poslanici – uz podršku sveštenstva – razmatraju delimičnu zabranu abortusa. Ali Rusija je u velikoj meri završila „treću demografsku tranziciju“, u kojoj većina stanovništva dobija mogućnost da reguliše natalitet. Abortus više nije rasprostranjen u zemlji.

Svedoci smo fenomena sa kojim se Rusija suočila mnogo puta: talas za talasom rata i represije iscrpljuje ljudske resurse. Najbolji način da se promoviše veća plodnost je stvaranje uslova za stabilan, miran i siguran život, što znači da se mladi ljudi drže podalje od kandži vojske.

Do 2022. Rusija se smatrala tržišnom ekonomijom sa srednjim prihodima, iako neravnomerno raspoređenim, što je podstaklo trend koji zabrinjava stručnjake za obrazovanje: mladi ljudi čije porodice ne mogu sebi da priušte da pohađaju fakultet počeli su da odbacuju visoko obrazovanje u korist srednjeg stručnog obrazovanja što im omogućava da ranije uđu na tržište rada.

Predlog da se starosna granica za regrutovanje podigne na 21 godinu, koji je verovatno odobrio Kremlj, doneće dvostruki udarac tržištu rada i ekonomiji: visokokvalifikovani diplomci koji ne mogu da uđu na tržište rada umesto toga će završiti u vojsci i izgubiti svoje kvalifikacije , dok se mladići sa diplomama koji su već na tržištu rada izvlače na pola puta iz privrede dok usavršavaju svoje veštine. Bilo bi pogrešno misliti da to neće uticati na kvalitativne i kvantitativne pokazatelje ruskog BDP-a, prihoda domaćinstava i kvaliteta ljudskog kapitala.

U suštini, u zemlji se vodi drugi rat: rat protiv kvaliteta ljudskog kapitala Rusije. A militarizacija zemlje stvara sve uslove da se ovaj kvalitet dugoročno smanji. Čak i ako u Rusiji neće biti masovne nezaposlenosti, to je samo zato što će se privreda suočiti sa nedostatkom visoko i niskokvalifikovanih radnika.

Putin je pozvao oružane snage da se ne ustručavaju tražiti više sredstava, a to takođe utiče na kvalitet ljudskog kapitala. Troškovi vojske i bezbednosti su “neproduktivni troškovi”, što znači da ne poboljšavaju kvalitet života. To je anti-humano u svakom smislu.

U međuvremenu, udeo produktivne potrošnje (posebno na obrazovanje i zdravstvo) u najboljem slučaju stagnira i nije u stanju da se takmiči sa neproduktivnom potrošnjom, koja je prioritet u vojno-policijskoj državi. Pored toga, teško je proceniti stvarni obim potrošnje na oružane snage i odbranu (uključujući zaštitu države od sopstvenih građana), jer je oko 23% budžeta za 2023. klasifikovano.

Još jedan trend, prema Tatjani Kljačko, direktorki Centra za ekonomiju obrazovanja pri Ruskoj Predsedničkoj akademiji za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu, jeste da je prosečan broj godina koje ruska radna snaga provede u obrazovanju u najboljem slučaju jednak, a u nekim oblastima, čak i u opadanju. Ovo takođe odražava činjenicu da mladi ljudi žele da uđu na tržište rada i zarade novac što je brže moguće Vrednost dobrog obrazovanja opada. Danas je za državu brza montaža i demontaža kalašnjikova mnogo važnija veština.

Autoritarni režimi žele da se oslobode kvalitetnog i globalno konkurentnog obrazovanja. „Specijalna vojna operacija“ je samo ubrzala političke čistke u ruskim obrazovnim institucijama. Tek treba da saznamo koliko je mladih ljudi sa naučnim i inženjerskim diplomama napustilo Rusiju (uključujući one koji se plaše krivičnog gonjenja za špijunažu ili izdaju ako rade sa prikrivenim inovacijama). Ali i kratkovida država je primetila da je opao broj srednjoškolaca koji žele da polažu jedinstveni državni ispit iz fizike i informatike.

Kvalitetno, moderno obrazovanje proizvodi moderne, misleće ljude, a misleći ljudi nisu voljni da se bore za lažne ideale. Obrazovani ljudi su nezavisni ljudi, i ekonomski. Militarizovanoj državi nisu potrebni nezavisni ljudi. Potrebni su mu ljudi koji će vredno izvršavati naređenja.

Jedan od glavnih problema današnjeg ruskog društva je to što generacija 70-godišnjih ruskih lidera odlučuje kako će mladi ljudi živeti i za šta će ginuti. Ovo nije odgovorna strategija koja doprinosi zdravom razvoju zemlje, a svakako ne doprinosi ni „očuvanju stanovništva”/The Moscow Times/