Strano mešanje u izbore: Uvid trendova i izazova

Od intervencije Ruske obaveštajne istraživačke agencije (IRA) na izborima SAD 2016. godine do hakerske i otkrivajuće operacije koja je imala za cilj francuskog predsednika Emanuela Makrona, čiji su dizajn i tajming pokazali odlučnost da poremete izbore, neki spektakularni pokušaji mešanja u izbore postali su glavni medijski naslovi poslednjih godina.

Uoči nemačkih saveznih izbora i uoči francuskih predsedničkih izbora, u eri u kojoj su dezinformacije postala obična politička strategija, Nikolas Henin, strani istraživač u EU DisinfoLab, fokusira se na verifikovane slučajeve stranog mešanja tokom izbora i tamo gde je uključena dezinformacija.

Obično se pravi razlika između državnih i nedržavnih aktera. U vezi s tim, postoji nijansa između istinski nedržavnih aktera i aktera koji se mogu opisati kao “pod državni” ili “pre-državni”, što znači da oni nisu strukturno zavisni od države, ali imaju veoma bliske interese i ili su povezani sa njom ili deluju kao njeni predstavnici. Ova kategorija uključuje pokušaj mešanja u izbore Korpusa islamske revolucionarne garde Irana na američkim izborima 2020. i klandestinskim operacijama koje je počinio Jevgenij Prigožin, kontroverzni ruski biznismen blizak predsedniku Vladimiru Putinu.

Henin objašnjava da ne dolazi svako mešanje u izbore spolja. U najnovijem izveštaju koji je objavio  Fejsbuk o uklonjenim sredstvima neovlašćenog koordinisanog ponašanja (CIB), većina njih uključuju političke dezinformacije o “važnim građanskim događajima”, poput izbora “ koji često potiču iz zemlje koja je meta intervencije, sugerišući da su dezinformacije na američkim predsedničkim izborima 2020. bile unutrašnja stvar.

Dobar standard za procenu stepena stranog mešanja u izbore, obezbedilo je australijsko odeljenje unutrašnjih poslova koje uzima u obzir “strani uticaj” i “stranu intervenciju”. Prvi se sastoji od otvorenih i transparetnih aktivnosti koje se sprovode od strane vlada kako bi uticale na određena pitanja. Primer je Poziv predsednika Erdogana nemačkim državljanima turskog porekla da ne glasaju za koalicija koju je predvodila kancelarka Merkel tokom parlamentarnih izbora 2017., označavajući tri glavne nemačke političke partije kao „neprijatelje Turske“.

S druge strane, strana intervencija uključuje “aktivnosti koje prevazilaze uticaj diplomatske rutine  koje praktikuju vlade, a koje se mogu odvijati izolovano ili paralelno sa špijunskim aktivnostima”, navedeno je u izveštaju Evropskog parlamenta iz 2020. godine. Ova definicija povlači liniju između nekih očiglednih strategija meke moći, na primer davanje otvorenih izjava podrške nekoj stranci, i intervenisanje, npr. pomešanje autentičnosti demokratske debate, oslanjajući se na skrivene aktere ili predstavnike, ponašajući se neautentično i šireći fabrikovane materijale. Rezolucija Evropskog parlamenta 2019. definisala je pojam stranog mešanja u izbore kao deo šire strategije hibridnog ratovanja koja utiče na pravo građana da učestvuju u formiranju vlade. Dakle, ovo je kompleksno pitanje, sa mnogim strankama, koje treba rešavati kroz okvire za borbu protiv dezinformacija, bezbednosti i spoljne  politike.